Da li ste za divlju hranu?
Da li ste se pitali koliko divlje hrane jedete i da li je ona zaista bolja od obične, pa i organske? Koprive, gljive, maslačak, sremuš, … Saznajte koje su prednosti divlje hrane i kako da je u većim količinama ubacite u svoju ishranu.
Divlja hrana postoji širom sveta i pristupačna je gotovo svima. Naravno, morate poznavati osnove branja i prikupljanja da biste se upuštali u “divlju priču”. Pravila su gotovo ista kao i kada je u pitanju prikupljanje lekovitog bilja (pročitajte više u tekstu 11 savjeta kako da pravilno berete i sušite ljekovito bilje), a to znači: brati samo čiste biljke, daleko od cesta, puteva i zagađenja, informisati se o vrstama (da ne biste brali otrovne), informisati se o načinu branja (da li je jestiv cvet, stabljika ili cela biljka), … Najbolje je da se, za početak, uključite u neku grupu izviđača, gljivara, kampera, gde ćete uz pomoć stručnih ljudi i kroz druženje u prirodi upoznati bolje divlju hranu.
By: liz west
Pratite nekoliko osnovnih saveta: upoznajte okolinu u kojoj planirate da tražite divlju hranu, razgovarajte sa lokalnim stanovništvom, mnoštvo cveća je jestivo (maslačak, ruže, …), ne berite u zagađenim mestima, borovnice i divlji orašasti plodovi su prepuni nutrijenata i antioksidanata.
Imajte na umu da nije dobro da u potpunosti očistite područje, ostavite nešto i drugima. Uberite samo onoliko koliko vam je potrebno.
Od davnina su ljudi konzumirali divlju hranu, ali i koristili u medicinske svrhe. Bogata je vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima potrebnim ljudskom organizmu.
Prednosti divlje hrane
Prednosti jedenja divlje hrane su brojne: besplatna je, genetski je jača od druge hrane (čak i od organske), duži koren kod većine ovih biljaka znači i da su otpornije na sušu, obično imaju mnogo više hranjivih sastojaka od hrane i povrća, koje kupujemo u marketima; ukoliko jedete lokalnu divlju hranu, dokazano je da to povoljno utiče na vaš imunitet, a samo branje i prikupljanje divlje hrane podrazumeva i boravak u prirodi i na suncu, čime dobijate i mnogo vitamina D (o tome više pročitajte u tekstu Terapija suncem – probudite vitamin D)
By: Leslie Seaton
Divlja hrana je, u većini slučajeva, bolja i od one, koju uzgajate u vrtu, čak i ako je organska. Divlji luk, sremuš, je, recimo, mnogo zdraviji od običnog belog luka.
Mnogo je razloga da potražite divlju hranu, a neke recepte možete pronaći i u LifePress tekstovama – Napravite svoje supe u kockicama, Napravite pivo od kopriva, Sezona je kopriva! Iznesite ih na sto, 3 ne tako obične proljećne salate, Vino od maslačka.
Šta ste vi “divlje” pravili?
