Menu 

Trenutno se vode mnoge debate o tome da li su žitarice zdrave ili ne. Odlučili smo da Vam olakšamo i prezentujemo pet solidnih razloga zašto bi trebalo izbegavati žitarice u svakodnevnoj ishrani.

Vaše telo nije naviklo na njih koliko je na druge grupe namirnica

Statistika: ljudsko telo i mozak se razvija najmanje 2,6 milijardi godina, dok je moderni homo sapiens prisutan samo 200,000 godina tog vremena. Agrikultura odnosno poljoprivreda se pojavila pre otprilike 10,000 godina što znači da Vaše telo ima stotine hiljada godina iskustva u preradi mesa i korena, i samo nekoliko hiljada godina u preradi na primer kukuruza.

Problemi sa glutenom

Postoje argumenti da su se ljudi za deset hiljada godina uspeli adaptirati na promene u ishrani (doduše prilično brzo, posebno u poslednjih nekoliko stotina godina). Opet, postoje naučna istraživanja koja pokazuju da najmanje 6% američke populacije ima neku vrstu preosetljivosti na gluten, što nas dovodi do procene da 10% od ukupne svetske populacije pati od blagih do ozbiljnijih alergija na gluten. Odvikavanje od konzumiranja pšenice čini čuda i za one koji ne poseduju određenu netoleranciju prema žitaricama. Razmislite o sledećem: čak i ako bi mogli da je konzumiramo, zar ne bismo voleli da živimo najbolje što umemo?

Hranljive materije

Verovali ili ne, ali žitarice nisu toliko bogate hranljivim materijama kao ostale grupe namirnica. Na primer, najviši izvor magnezijuma se nalazi u povrću dok se se celo zrno nalazi na četvrtom mestu posle orašastih i morskih plodova. Gvožđe se nalazi takođe u povrću a vitamin B u mesu.

Dakle, ako Vaš organizam može apsorbovati sve neophodne vitamine iz mesa, povrća i orašastih plodova iz kog razloga su nam potrebne žitarice? Da li je to zbog ukusa možda?

Stvara zavisnost

Što nas dovodi do sledećeg problema. Svako ko je pokušao da se odvikne od konzumiranja žitarica je u jednom trenutku preživljavao klasične krize koje nastupaju kad pokušavate da se rešite neke zavisnosti. Čini se da žitarice više pripadaju nekim “drogama” nego nekoj grupi namirnica, poput šećera. Naše telo žudi za osećanjem sitosti i neprekidno se vraćamo po još i još. Ne znam za Vas, ali ja svakako ne bih volela da budem držana na uzdama od strane sopstvene hrane.

Žitarice svakako nisu ono što su nekad bile

Trošimo ih više nego ikad. Sumnjam da su naši preci konzumirali više od jednog hleba mesečno, i bez ikakvih sumnji potrošnja je sigurno bila sezonskog karaktera. Pored toga, pre industrijske ere žetva je omogućavala da žitarice „odstoje“ na polju i po nekoliko dana, što je omogućilo da iste proklijaju. Klijanje povećava sadržaj mnogih vitamina, razbija fitinske kiseline koje su uglavnom uzročnici sindroma izlivanja crevnog sadržaja.

Ukoliko Vas gore navedeni razlozi nisu uverili da izbacite žitarice iz ishrane, najnovije istraživanje pokazuje da žitarice mogu izazvati bolesti mozga kao što je demencija, ADHD, anksioznost, depresija i još mnogo toga.

Da li smo Vas uspeli ubediti da promenite mišljenje o žitaricama?

Piši!
Širi dalje!

13 komentara
  1. Milka

    Već dva meseca ne jedem hleb. I osecam se kao nova, nema vise umora i nadutosti. Ljudi čak i mermelada može bez hleba.

  2. Zeljko

    Ja sam jucer postavio komentar a vi ga gospodo niste objavili,zasto?,pa verovatno zato sto vas boli istina.

  3. bozovic

    Svakakvim “cinjenicama” zasipaju nas. Par godina unazaj, nevalja mast, pa secer, pa onda kafa, pa onda kafa valja (zbog antioksidanata), i tako dalje.
    Ima ljudi sto su osjetljivi na gluten, pa ovaj clanak za njih mozda i ima smisla…u sustni je glupost. Treba biti umjeren u svemu i u organizam sve grupe a izbaciti hranu (ili smanjiti) procesovanu hranu kao sto su parizer, pastete, bijeli hljeb.
    Za par godina “gluten dijeta” ce da bude proslost i netacno, a doci ce nesto drugo.

  4. Marija

    Sama marmelada nije baš mnogog zdrava namirnica zbog prisustva velike količine šećera u njoj. Ako baš želite da je jedete može se jesti kašikom iz tegle, mazati na proju (koja se može napraviti i od drugih žitarica, a ne samo od kukuruza), a možete napraviti i LCHF hleb od semenki i drugih sastojaka u koje ne spadaju žitarice (treba biti obazriv, LCHF hleb nije takav da može biti osnovna, svakodnevna namirnica koja se može uzimati u velikim količinama zbog velike kaloričnosti, ali se njime može “zadovoljiti duša”).

  5. Marija

    Verujte, moguće je sve jesti bez hleba, čak I slaninu I čvarke, sve je samo stvar navike. Svako se može navići na takav način ishrane, samo je potrebno prevazići “apstinencijalnu krizu” I vise neće biti tako teško. Posle jela ćete se osećati sito I lagano, a ne tromo, naduveno, pospano I moćićete da osetite ukus hrane jer će vam se isčistiti čula koja su zatrovana ugljenim hidratima.

    • Zeba

      Pa dobro, ako bih hteo da jedem marmeladu, da li da je jedem tek onako kašikom iz tegle? Na šta bih mogao da je namažem, a da ne bude štetno?

  6. Aleksandra

    Proći će mnogo vremena pre nego što mainstream u medicini i nutricionizmu prihvati ovo kao činjenicu, što nije čudno ako pođemo od toga da nas već decenijama obasipaju preporukama da osnovu ishrane treba da čine žitarice (a piramida ishrane nam dolazi nekim čudom baš od USDA). I sama sam, kao nutricionista, bila u toj zabludi dok nisam shvatila da tu nešto žestoko nije u redu, jer su ljudi sve gojazniji i sve bolesniji. Provela sam mesece istražujući gde bi mogao da bude problem i zaključak se sam nametnuo – upravo previše ugljenih hidrata u ishrani koji potiču od prerađenih žitarica i šećera, uz potpuno nepotrebnu satanizaciju masti i holesterola kao glavnih krivaca. Čak su i integralne žitarice pod znakom pitanja jer su stvorene sorte koje treba da daju što veći prinos i sve manje liče na one izvorne koje su se prvobitno koristile. Mnogo je iskustava ljudi koji su rešili svoje zdravstvene tegobe samo time što su izbacili žitarice iz ishrane, a lična iskustva (kao iskustvo doktorke Marije u komentarima) su najjači argument koji je teško pobiti. Naravno da se ovo neće dopasti mnogima, jer deluje prosto nezamislivo imati obrok bez hleba, ili odreći se pasti i peciva, ali to je već stvar ličnog izbora na koji svako ima apsolutno pravo.

    • Zeba

      Aleksandra, pa šta da se jede umesto hleba? Nekako mi ne ide da jedem sir ili jaje “na oko”, a da i ne spominjem pečenje, bez hleba. Šta bi moglo da zameni hleb i da onda čovek posle obroka bude sit?

    • Aleksandra

      ZEBA znam da nije jednostavno, i sama sam prošla kroz taj proces. U početku se čini teško, ali posle izvesnog vremena na hleb se više i ne pomisli. Sasvim slobodno se može povećati unos masti, a one su te koje pružaju sitost. Pritom treba voditi računa da te masti ne budu transmasti i rafinisana biljna ulja. Tačnije, što prirodnija hrana, bliža svom izvornom obliku, to bolje. Sve ono što je prošlo kroz komlikovane industrijske procese je teret za naš organizam, što zbog izmenjene strukture hrane, što zbog mnoštva dodataka koji produžavaju rok tom proizvodu. Zanimljivo je, kada se malo istraži, koliko se zanimljivih i novih recepata otkrije koji mogu da zamene nešto na šta smo navikli. A pečenje sasvim lepo ide uz salatu od svežeg povrća i mnogo će se lakše svariti nego da ga jedete uz hleb. Često ljudi nisu ni svesni težine u stomaku, naduvenosti i osećaja nelagode nakon jela dok ne izbace pre svega belo brašno i šećer iz ishrane. Najbolji način da saznamo da li nam neka hrana prija ili ne prija jeste osećaj koji imamo nakon jela. Ako smo pospani i umorni i ako nemamo energije, onda sasvim sigurno nešto treba menjati. A pošto smo svi različiti i različiti ljudi mogu potpuno drugačije reagovati na istu hranu, svako bi trebao da osluškuje svoj organizam i da sam otkrije šta mu najviše prija i od koje se hrane oseća dobro, a od koje ne.

  7. Zeba

    Nisam jos cuo da neko jede npr. pekmez ili sniclu bez hleba! Ima li takvih?

    • desa

      I te kako da ima, snicla I kruh I ne idu skupa. Ja sam zivi primjer kako se bez kruha moze kad se hoce, tj kad sila natjera I onda nakon nekog vremena kao da kruh I ne postoji. Spek I jaja sa paradajzom, milina….

  8. Marija

    Ja sam ubeđena 1000% da je to tačno. I sama imam te problem kada jedem žitarice, posebno pšenicu. Kod lekara nisam naišla na razumevanje. I sama sam lekar, ali kod kolega sam naišla samo na zid neodobravanja I nepriznavanjamtog problema. Malo sam rzočarana jer mi je ishrana pšeničnim brašnom donela mnogo problema, prvo iritabilni kolon, infekciju Candid-om albicans, neraspoloženje, razdražljivost, pastozan izgled kože, gojaznost, celulit, propadanje kose, bolove u zglobovima koji su se na nogama čak I malo deformisali… Moj savet svakome ko ima neki zdravstveni problem, a ne može da nađe neki “konkretan” razlog za svoje tegobe da pomisli na mogućnost da su žitarice problem. Od kada sam prestala da konzumiram pšenicu, preporodila sam se. Većina tegoba je nestala, koža lepše izgleda, zglobovi me ne bole, čak su se I bolovi u leđima proredii (ranije su bili stalno prisutni – dosta sedim na poslu, a kući dosta stojim), tegobe u stomaku su se smirile, omršavila sam… Od žitarica po nekad koristim integralni pirinač, proso i kukuruz (on ponekad napravi problem verovatno zato što se melje u istom mlinu kao i pšenica). Pšenicu sam izbacila, ali i skoro svu industrijsku hranu jer u njoj ima skrivenog gluten (posebno mononatrijum glutamat). Počela sam da pravim čak i začin jer je industrijski pun gluten…. Promena načina ishrane nije laka jer opasnosti vrebaju sa svih strana (ishrana savremenog čoveka je zasnovana na žitaricama – možda je to razlog za pojavu mnogih bolesti savremenog čoveka, zašto divlje životinje ne oboljevaju od onih bolesti koje muče životinje koje žive uz čoveka), ali mislim da 10 minuta zadovoljsva nije vredno 10 dana muka i ko zna kakvih još posledica.

  9. Sasa

    Niste, hvala i prijatno…jedem hljeb sa spagetima…NIje problem u zitaricama problem je u sastojcima sto se nalaze u hljebu.Kvasac je najgori dodatak hljebu.Hljeb koji je zilaviji i nije kao spuzva mnogo je zdraviji i smanjuje mogucnost razvitka bakterija i parazita u crijevnoj flori.

Napišite komentar

Zdravlje

Kad vam ujutro zazvoni alarm, da li odmah ustajete ili stisnete popularno „snooze“ dugme koje vam omogućava još pet minuta sna? Jeste li jutarnji tip i koliko to utiče na vaše uspehe? Piši!