Ako uzimate probiotike ovo morate znati
Kao što sigurno znate probiotici su dobre bakterije koje su od velike važnosti kad je u pitanju zdravlje creva i probavnog trakta. Ako u poslednje vreme jedete nešto više probiotika nego obično, onda treba poštujete nekoliko pravila da bi dobili najbolje rezultate.
Jako je važno da znate kako probiotici neće imati nekog velikog efekta na vaše zdravlje ako u isto vreme ne uzimate i prebiotike. Probiotici su živi organizmi, a prebiotici su hrana koju ti organizmi jedu i zato ako želite zdravu crevnu floru jednostavno morate nahraniti dobre bakterije.
Prebiotici su komponete koje se alaze u mnogim namirnicama biljnog porekla poput celovitih žitarica, voća i povrća, ali oni nisu sastavni deo baš svih biljnih namirnica. Prebiotici su vrsta vlakana, a najviše ih ima u namirnicama poput: banana, praziluka, belog luka, crvenog luka, špargli, artičoka, soje i svih celovitih namirnica koje bi trebalo uzimati zajedno sa probioticima.
Nutricionisti savetuju da kad god možete kombinujete probiotike i prebiotike; na primer u miso supu stavite špargle ili napitak od kombuhe pijte uz integralni tost, a možete i dinstati kiseli kupus zajedno sa prazilukom.
Hrana bogata prebioticima
Povrće: Artičoke, cikorija, beli luk, crveni luk, mladi luk, ljutika, špargle, cvekla, komorač, grašak, kukuruz, kupus.
Mahunarke: Leblebija, sočivo, crveni pasulj, soja.
Voće: Jabuke, nektarine, breskve, lubenica, grejpfrut, nar, suvo voće.
Žitarice: Ječam, raž, testenina, njoki, kuskus, ovas, pšenično brašno.
Orašasti plodovi i semenke: Pistaći, indijski orasi.
Jedina namirnica koja nije biljnog porekla, ali koja sadrži prebiotike je majčino mleko i to je samo jedan od brojnih razloga zbog koga je dojenje najbolji mogući izbor.
Dakle, sve što treba da uradite jeste da namirnice koje u sebi sadrže probiotike, a koje jedete na dnevnoj bazi ukomponujete sa nekim od namirnica koje sadrže prebiotike i na taj način dobijete najbolje za zdravlje svog probavnog trakta.
