Razmena semena i biblioteka semena
Razmena semena nije novija pojava, ali, na sreću je ponovo popularizovana, a sve je više udruženja čuvara semena, ali takozvanih biblioteka gde se čuvaju i nude dragocena zrna.
Neverovatno je da je od početka 20. veka do danas nestalo čak 75 % starih sorti biljaka, koje su dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina. Mi smo ih izgubili za jedan vek. Nekada su se porodice ponosile čuvanjem semena i prenosile tu tradiciju s kolena na koleno. Na sreću, u nekim našim selima ta praksa i danas postoji.
Industrijska semena, hibridi, obećanja za bolje i sigurnije useve, pa sada i GMO semena dovela su do drastične promene u poljoprivredi, a po nekima i do uništenja zdrave proizvodnje hrane sve sa ciljem da se stekne kontrola nad svetskim zalihama hrane.
Čuvari semena i razmena
Postoji sve više ljudi koji odbijaju ovakav tempo razvoja, posebno u poslednje vreme kada se sve više govori o organskoj proizvodnji i zdravoj hrani. Čak i kod nas postoji nekoliko online grupacija koje razmenuju semena. Dogovor se obavlja putem maila, a razmena poštom. Postoje i oni koji poklanjaju mnoštvo semena, koji se povezuju sa drugim poljoprivrednicima, koji se još uvek trude da održe zdravu proizvodnju ili da pređu na organsku, koja se pokazuje kao vrlo unosna.
Čuvari semena postoje u svim krajevima sveta. Oni pravim smenom smatraju samo ono sačuvano u krugu porodice, prenošeno sa kolena na koleno, uz to da je najmanje staro oko 100 godina. Englezi imaju poseban naziv za ovo seme – Hairloom, a za ona veoma stara – Heritage (pravo nasleđe).
Ovako sačuvano seme zakonski je dozvoljeno posedovati i razmenjivati samo za lične potrebe, u nekomercijalne svrhe. Čuvari semena između sebe razmenjuju i stare sorte povrća, cveća, žitarica za privatne potrebe. Vrlo pažljivo pristupaju prikupljanju i skladištenju ovog semena.
Vađenje i sušenje semena se obavlja obično na poseban način, seme čuvaju gotovo kao retke dragulje pazeći na vlagu i temperaturu.
Uz to detaljno se beleži istorija semena i pazi se da se ne oprašuje niti da dođe u doticaj sa komercijalnim semenom.
Ovako nešto je svakako vredno pohvale, ali vi možete čuvati i vaše staro seme i na način kako su to radili vaši preci. Povezati se sa ljudima i krenuti u razmenu. Možete upoznati mnogo različitih ljudi sa sličnim interesovanjima, ali i naučiti mnogo stvari koje vam mogu olakšati povrtlastvo.
Biblioteke
Biblioteke semena su institucije i organizacije koje pozajmljuju i dele semena. Cilj je, za razliku od banaka semena koje ga samo čuvaju, da čiste stare sorte smena dele ljudima koji će ih umnožavati i uzgajati na pravi način. Kolekcije semena se dopunjuju i održavaju zahvaljujući donacijama članova, ali i zahvaljujući nekim humanitarcima.
Seme možete da dobijete zamenom (da ponudite neko drugo) ili da ga pozajmite, odnosno posadite, uzgojite i sačuvate pod određenim uslovima i vratite kasnije u “biblioteku”.
Šta mislite da li bi nešto ovako bilo dobro organizovati kod nas? Da li bismo mogli unaprediti tradiciju naših predaka i vratiti se zdravoj proizvodnji hrane?
Pročitajte i Nekoliko osnovnih smernica za čuvanje semena.
Koliki mu je rok upotrebe (iako mozda varira kod razlicitih biljaka), tj. koliko dugo (koliko godina) moze zadrzati sposobnost klijanja?