ADHD (poremećaj pažnje) – Kako ga prepoznati i kako se nositi s njim

Autor: Jelena Računica

ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) je poremećaj koji se uglavnom pojavljuje kod dece i tinejdžera te se u retkim slučajevima može nastaviti kod odrasli život. Ovo je sigurno jedan od najčešćih mentalnih poremećaja koji se dijagnostikuju kod dece, a mi vam danas otkrivamo sve što biste o njemu trebali da znate.

Deca koja imaju ADHD su u većini slučajeva hiperaktivna i nisu u stanju da kontrolišu sopstvene impulse ili jednostavno imaju problema sa držanjem pažnje. Upravo takvo ponašanje može imati veoma loš uticaj na uspeh u školi, ali i na ponašanje kod kuće, u krugu prijatelja, na vannastavnim aktivnostima. Prema statistikama, ADHD se nešto češće pojavljuj kod dečaka nego kod devojčica i obično se otkrije tokom ranijeg perioda školovanja.

Kad su u pitanju odrasli koji pate od ovog poremećaja njihov glavni problem je organizacija vremena i posla, postizanje ciljeva i sadržavanje posla. Isto tako često imaju probelm i da ostvare zdravu vezu, muči ih samopouzdanje i nešto su skloniji porocima.

Simptomi ADHD poremećaja kod dece

Simptomi se dele u tri osnovne grupe i dobro obratite pažnju na njih. Ako ih primetite kod svog deteta prvo se obratite školskom psihologu i pedijatru koji će vas dalje uputiti šta da radite.

Nepažnja

• Lako im je odvući pažnju.
• Retko kad prate uputstv za rešenje nekog problema ili zadatka.
• Uvek izgleda kao da ne slušaju kad im se priča.
• Ne obraćaju pažnju i prave besmislene greške.
• Uglavnom zaboravljaju dnevne aktivnosti i obaveze.
• Imaju problem za organizacijom svakodnevnih obaveza.
• Ne vole aktivnosti koje podrazumevaju mirno sedenje.
• Često gube stvari.
• Imaju skolonost ka sanjarenju.

Hiperaktivnost

• Često cupkaju, vrte se i lupkaju kad sede.
• Ne mogu da ostanu u stolici, dugo.
• Imaju problem da se igraju u tišini.
• Uvek su u potkretu, trče i penju se na šta god mogu.
• Puno pričaju.
• Uvek, ali uvek su u pokretu kao da imaju motor koji nikad ne prestaje da radi.

Impulsivnost

• Imaju problem da čekaju svoje red, bilo da je reč o igri ili o školi.
• Odgovaraju brzo i nepromišljeno.
• Prekidaju druge

Simptomi ADHD kod odraslih osoba

S godinama, simptomi ovog poremećaja se menjaju, a u najčešćim slučajevima uključuju:

• Hronično kašnjenje i zaboravnost.
• Anksioznost.
• Veoma nisko samopouzdanje.
• Problem na poslu sa obavljanjem zadataka i organizacijom.
• Problemi sa kontrolom besa.
• Impulsivnost.
• Zloupotrebu ili ovisnost.
• Neorganizovanost.
• Odlaganje obaveza za poslednji čas.
• Veoma lako se iznerviraju. Probleme sa koncentracijom za vreme čitanja.
• Česte promene raspoloženja.
• Depresiju.
• Probleme sa vezama.

Uzročnici poremećaja pažnje

Iako je na ovu temu sprovedeno mnoštvo istraživanja, uzrok ovog poremećaja još uvek nije poznat, a ta istraživanja su otkrila samo nekoliko stvari koje povećavaju rizik od ADHD poremećaja.

Genetska predispozicija. Dokazano je da ADHD ima veze sa genima i da je veća verovatnoća da će ga vaše dete imati ako ga ima neko u porodici.

Hemijski disbalans. U većini slučajeva su moždane hemikalije kod ljudi koji pate od ADHD poremećaja u disbalansu.

Moždane promene. Delovi mozga koji kontrolišu pažnju su manje aktivni kod dece koja imaju ADHD.

Loša ishrana, infekcije, pušenje, alkohol i korištenje nedozvoljenih supstanci za vreme trudnoće. Svi ovi faktori uveliko utiču na zdravlje i razvoj bebinog mozga u majčinom stomaku, a ADHD je samo jedna u nizu mogućih posledica.

Toksini, poput olova. Istraživanja su pokazala da mogu uticati na razvoj bebinog mozga.

Povrede mozga i određeni poremećaji. Oštećenje prednjeg dela mozga može izazvati probleme kao što je loša kontrla impulsa i emocija.

Iako mnogi veruju u tu teoriju treba da znate da šećer  ne utiče na pojavu ADHD poremećaja kao ni preterano gledanje televizora, loši uslovi života ili alergije na hranu. Ovaj poremećaj se ne može sprečiti i ne postoji prevencija koja može sprečiti njegovu pojavu. Jedino što je važno da dobro izučite sve simptome da biste ih mogli prepoznati u što ranijem stadijumu da bi vaše dete što pre dobilo potrebnu pomoć. Jedino u tom slučaju će dete bez obzira na sve, lakše savladati simptome sa kojima će se suočiti.

Kako prepoznati poremećaj pažnje

Iako smo naveli prilično dugačku listu simptoma poremećaj pažnje je prilično teško prepoznati posebno kad je reč o vašem sopstvenom detetu, jer roditelji teško prihvataju činjenicu da sa njihovim mališanom možda nešto nije u redu

U većini slučajeva roditelji decu proglašavaju zločestima ili nemogućima, ali pre nego to uradite pročitajte simptome i uverite se da vaše dete ne pati od poremećaja pažnje.

Prvi simptomi pojavljuju se pre sedme godine detetovog života, dijagnozu nije jednostavno postaviti pa bi bilo dobro da obratite pažnju na sledeće znake:

Dete nije u mogućnosti da se usredsredi na časovima u školi, radni zadaci prepuni su grešaka, kad mu pričate dete izgleda kao da vas ne sluša, ima problema sa usvajanjem kućnih pravila i zadataka, izbegava sve zadatke koji uključuju bilo kakav mentalni napor, zaboravno je, gubi svoje stvari i lako mu je odvući pažnju.

Ako ste prepoznali svoje dete među ovim simptomima možda bi bilo dobro da se posavetujete sa vašim pedijatrom.

Ali, pre nego pomislite da vaše dete zaista pati od poremećaja pažnje dobro razmislite da li je dete preopterećeno vannastavnim aktivnostima, da li se dovoljno odmara i ima li dovoljno vremena za opuštanje i igru sa drugarima. Jer, veoma lako možete da zamenite poremećaj pažnje sa nedostatkom sna i odmora.

Lečenje ADHD poremećaja

Nažalost ADHD poremećaj se u većini slučajeva tretira lekovima, odnosno stimulansima koji pod kontrolu stavljaju hiperaktivnost, impulsivnost i poboljšavaju koncentraciju. Pored lekova neophodna je i psihoterapija. Postoji nekoliko vrsta stimulansa koji se njčešće propisuju deci, a postoje i nestimulansi koji se daju samo deci starijoj od šest godina.

Kad je u pitanju terapija ona bi takođe trebalo da bude sastavni dio lečenja, a uključuje sljedeće stavke:

Posebna edukacija pomaže deci da lakše savladjau školske obaveze, a pored toga raspored i određena rutina su od velike važnosti.

Promena ponašanja. Tokom terapije se decu navodi da neke loše navike i ponašanje zamene dobrim. Iako zvuči više nego jednostavno deci sa ovim problemom to može pstavljati veliki problem.

Psihoterapija pomaže na način da deca bolje shvate i lakše nađu način kako da se nose sa sopstvenim frustracijama. Isto tako može biti od velike pomoći za poboljšanje samopouzdanja. Pored same dece, na terapiju bi trebalo da dlaze i članovi njihovih porodica da bi bolje shvatili sa čime se to dete suočava.

Alternativne metode lečenja

Ako niste pobornik tradicionalnih metoda koje uključuju lekove ili psihoterapije onda probajte sa alternativnim metodama lečenja za koje mnogi tvrde da su zaista delotvorne.

Iako se često propisuju, lekovi za ADHD izazivaju mnoštvo nuspojava koji uključuju:

• Probleme sa spavanjem.
• Probleme sa promenama raspoloženja.
• Probleme sa srcem.
• Izazivaju suicidalne misli.

Iako je njohova upotreba česta, nije previše studija urađeno na temu lošeg uticaja ovih lekova, ali one koje jesu su zaista dovoljne da dobro razmislite pre nego ih date svom detetu. U studiji objavljenjoj 2010. Godine rečeno je da se kod dece koja koriste lekove za ADHD između 5 i 14 godine ne može primetiti neko značajno poboljšanje u pažnji kao ni u samopouzdanju i funkcionisanju u društvu.

Upravo iz tog razloga pokušajte malo drugačiji pristup i pokušajte alternativne načine lečenja.

Izbacite iz ishrane veštačke boje i konzervanse. Istraživanja su pokazala da određeni konzervansi i namirnice koje u sebi sadrže veštačke boje mogu dovesti do hiperaktivnosti kod dece i zato bi bilo dobro da ih dec a izbegavaju.

Izbjegavajte potencijalne alergene. Iako nauka nije dokazala da alergeni imaju uticaj kod dece sa ADHD poremećajem, mnogi su potvrdili da određene promene u hrani kod pojeine dece i te kako imaju uticaj.  Razgovarajte sa lekarom koje bi alergene trebalo razgovarati, ali možete i sami izbaciti bez konsultacije među njima su: mleko i jaja, čokolada, hrana koja sadrži supstancu zvanu salicilati (bobčasto voće, čili u prahu, jabuke, grožđe, narandže, breskve, šljive, paradajz).

Masaža. Masaža je jedna od najboljih tehnika za opuštanje, ali za one koji pate od ADHD poremećaja može imati poseban uticaj. Jedno istražeivanje je dokazalo da se kod dece sa ovim premećjem raspoloženje i ponašanje uveliko popravlja, ako se redovno podvrgavaju masažama. Za prve rezultate dovoljne su masaže od 20 minuta, dva puta nedeljno.

Joga ili thai chi. Pošto su ove dve vrste vežbanja takođe zadužene za relaksaciju i opuštanje pokušajte naći posebne kurseve za svoje dete gde biste ih mogli isprobati jer redovnim praktikovanjem ovih veština dolazi do smanjenja hiperaktivnosti, anksioznosti i društvenih problema.

Značajni suplementi. Postoje i tretmani koji uključuju suplemente, akoji mogu ublažiti simptome ADHD poremećaja. Neki od suplemenata koje treba uzeti u obzir su: cink, L-karnitin, vitamin B6, magnezijum. Ipak brojna istraživanja su pokazala da rezultati mogu biti pomešani i zbunjujući. Isto tako možete pokušati i sa biljkama poput ginsenga i ginka.

Ako odlučite da pokušate sa suplementima, obavezno se konsultujte sa lekarom jer uzimanje suplemenata na svoju ruku može biti opasno  ikao se većina njih kupuje bez recepta. Isto tako posavetujte se sa lekarom i ako poželite isprobati neke alternativne metode lečenja.

Video igrice kao pomoć kod lečenja

Nedavno je Centar za kontrolu bolesti u Americi objavio da gotovo 11 odsto dece školskog uzrasta pati od ADHD poremećaja ili nama poznatijeg “poremećaja pažnje”. Čak 60 odsto takve dece iste te probleme ima i kad poraste što je prilično zabrnjavajuća brojka. Deci se od najranijeg detinjstva daju lekovi za ovaj poremećaj, a sada bi moglo doći do promene u lečenju. Reč je o video igrama.

Najnovija istraživanja koja se sprovode na Univerzitetu u Kaliforniji bi napokon mogla doneti pomak kad je u pitanju lečenje ADHD poremećaja, a u pitanju su video igrice koje gotovo svako dete voli igrati. Ova istraživanja su pokazala da igranje video igrica na veoma moćan način izolira i aktivira posebne prečice u mozgu. Posebno dizajnirane igrice mogle bi poboljšati sposobnost dece da se fokusiraju na poseban projekat i na taj način treniraju mozak da bude direktniji i korisniji.

Cilj ovog istraživanja jeste da se decu osposobi da nauče, ojačaju i poboljšaju svoje znanje i moć koncentracije. U Americi se lekovi za ADHD koriste jednako često kao i obični aspirini i trebalo bi da se nađe neki drugi način lečenja ovog poremećaja, jer se nuspojave ovih lekova često ne uzimaju u obzir. Samo neke od njih su: ubrzani rast srca, nesanica, anksioznost, suva usta, glavobolja pa čak i bipolarni poremećaj.

Pomoću posebno osmišljenih igrica deca bi na neki način trenirala mozak i na taj način poboljšavala koncentraciju, fokusiranje, kognitivno razmišljanje. Ovaj način lečenja naravno zahteva određenu praksu i konstantnu upotrebu igrica, ali veruje se da je konačni ishod može biti zaista zadivljujući.

Mnogi stručnjaci se slažu da mnoga stanja i bolesti zahtevaju lečenje medikamentima, ali da sa ADHD poremećajem to svakako nije slučaj i da su video igrice sjajno rešenje. Ne znamo kako će se sa tim složiti velike farmaceutske kompanije, ali vreme će pokazati. Šta vi mislite biste li se pre odlučili na tablete ili video igrice?

Saveti za roditelje

Veoma je važno da shvatitekakvog uticaja simptomi vašeg deteta mogu imati na porodicu kao celinu.

• Deca sa ADHD poremećajem u većini slučajeva „ne čuju“ roditeljske instrukcije i zato ne poslušaju.
• Oni su uglavnom neorganizovani i lako im se pažnja odvuče od onog što je važno što može uticati na celu porodicu posebno kad se negde spremate.
• Deca u većini slučajeva započnu neki projekat i jednostavno zaborave da ga završe i verovatno ćete često morati čistiti njihov nered.
• Deca kojima se ADHD manifestuje sa impulsivnošću često zanju prekidati kjnverszaciju i azhtevati pažnju na neprmeren način.
• Ponekad je teško staviti ih na spavanje.
• Hiperaktivna deca često nemaju sekundu mira i mogu sebe dovsti čak i u fizičku opasnost.

Da biste što bolje izašli na kraj sa ovim problemom pokušajte primeniti neke od sledećih saveta:

Budite pribrani. Kad se iznervirate uvek se stite da je ponašanje vešeg deteta uzrokovano poremećajem i u većini slučajeva nije namerno. Ako si to budete često ponavljali biće vam lakše.

Nemojte se maltretirati oko sitnica i budite spremni na kompromis. Ponekad jednostavno popustite, morate biti spremni da ćete u slučaju ako vam dete pati od ADHD poremećaja ponekad morati napraviti kompromis.

Verujte u vaše dete. Na celu situaciju gledajte sa pozitivne strane. Ako treba napravite spisak zbog čega cenite selo to iskustvo, verujte da vaše dete može da savlada neke stvari, da može da napreduje i uči. Većina dece koja imaju u ADHD izraste u uspešne mlade ljude, koji žive sasvim normalnim životima i to neka vam bude zvezda vodilja u vašoj borbi.