Činjenice koje treba da znate o uvođenju krute hrane
Postoji zaista mnogo mitova o uvođenju čvrste hrane bebama i zato n čudi što je većina mladih roditelja u tom periodu prilično zbunjena. Sa koliko meseci ide koja namirnica, koliko novih namirnica odjednom možete dati bebi i još bezbroj pitanja muče roditelje na koje ćemo mi što jednostavnije pokušati objasniti.
Otkrivamo vam najčešće mitove i istine vezane za prelazak na krutu hranu kod beba.
Sa uvođenjem krute hrane se može početi od 4-6 meseca života. Većina lekara i organizacija koje se bave medicinom preporučuju uvođenje krute hrane između 4 i 6 meseci starosti, ali Svetska zdravstvena organizacija i dalje insistira da je ishrana isključivo majčinim mlekom do šest meseci najbolji izbor. Bez obzra na to kada ćete početi sa uvođenjem krute hrane važno je da je beba u tom periodu spremna. Beba treba bez problema da pridržava glavicu, da sedi uz podršku, te da okretanjem glave jasno pokazuje kad joj je dosta.
Ishrana do prve godine života je samo za zabavu. Uvođenje krute hrane sa šest meseci utiče na oralni motorički razvoj dece, a pored toga je važno da bi beba dobila sve neophodne nutrijente za normalan rast i razvoj koje više ne dobija putem majčinog mleka. Ovo se posebno odnosi na gvožđe i cink.
Prva kruta hrana treba da budu žitarice. Kad se sve sabere i oduzme ne postoji jedna najbolja namirnica sa kojom bi trebalo početi i zato si dajte oduška. Važno je da bebama ponudite raznovrsne namirnice, voće povrće i nešto kasnije meso da bi beba osetila što više različitih ukusa. Pošto neka hrana izaziva zatvor kod beba, dok druga ima laksativno dejstvo bilo bi dobro da nađete pravi balans.
Nepasterizovana hrana je bolja za bebe. Stručnjaci se ovoj tezi čvrsto protive jer konzumiranjem nepasterizovanog mleka i namirnica izlažete bebu riziku od raznih bakterija jer pasterizacija se radi upravo zbog toga da bi se eliminisale sve bakterije iz hrane.
Treba ograničiti količinu rižinih pahuljica kod beba. U Americi je 2013 godine objavljeno kako se u proizvodima napravljenim od riže nalazi određena količina arsena i zato se preporučuje da se umesto riže bebama daju neke zdravije alternative poput zobi, ječma i prosa.
Meso je dobra prva hrana. Gvožđe i cink su veoma važni minerali za zdrave terminske bebe. Većina beba se rađa sa adekvatnim količinama gvožđa koje se počinju smanjivati oko četvrtog i šestog meseca starosti. Bebama koje su do tog perioda isključivo dojene je potreban dodatni izvor gvožđa nakon navršenih šest meseci života. Isti slučaj je i sa cinkom. Upravo iz tog razloga nakon sedmog meseca bebama bi trebalo uključiti meso i žitarice koje će bebama obezbediti cink i gvožđe.
Beba treba da izbegava gluten. Istraživanja su pokazala da se celijakija, bolest koja se manifestuje alergijom na gluten se ne može izbeći ako bebi uskraćujete gluten. Proizvode od pšenice bez ikakve bojazni možete dati svojoj bebi oko šestog meseca starosti. Veoma je važno da ne ograničavate i izbegavate određene namirnice nepotrebno, ako za to ne postoji dobar medicinski razlog.
Ne treba davati bebama visoko alergene namirnice do prvog rođendana. Pravila kad su u pitanju visoko alergene namirnice se stalno menjaju, a godinama je roditeljima preporučivano da izbegavaju hraniti decu mlekom, jajima, sojom, rbom, pšenicom, orašastim plodovima i semenkama sve do prve godine života. U poslednje vreme sve se više priča o tome kako ne postoje dovoljno dobri dokazi koji potvrđuju da izbegavanje ovoh namirnica smanjuje rizik od mogućih alergija. Lekari kažu da ukoliko u porodici nema slučajeva alergija , bebi možete ponuditi neke od ovih namirnica i pre prvog rođendana. S druge strane ako u užoj porodici postoje slučajevi ekscema i alergija na hranu pre nego uvedete neke alergene posavetujte se sa lekarom.
Ako bebu nahranite pre spavanja, duže će spavati. Ovo je samo još jedan nedokazani mit u koji veruju roditelji širom sveta. Ne postoji dovoljno dobar dokaz koji potvrđuje ovu tezu, čak je dokazano da je više od pomoći ako bebama ponudite novu namirnicu ujutro ili pre ili nakon podoja, kada su bebe gladne i prihvatiće sve što im ponudite. Isto tako tokom dana ćete lakše uočiti ako dođe do nekih alergijskih reakcija.
Ne bi trebalo bebi dati jogurt pre godine dana. Ovo je prilično zbunjujuće jer se mleko inače ne preporučuje bebama mlađim od godinu dana jer ne sadrži dovoljno potrebnih nutrijenata koje sadrži majčino mleko i dečiji probavni siistem ga teško vari. S druge strane jogurt se prilično lako probavlja zbog procesa fermentacije. Ukoliko vaša beba nije pokazala alergiju na mlečni protein razgovarajte sa pedijatrom možete li joj ponuditi jogurt sa šest meseci starosti. Krenite sa običnim ili grčkim jogurtom, izbegavajte voćne i one sa dodanim aromama.
