Vaskrs – običaji najradosnijeg hrišćanskog praznika
Dan kada je po verovanju vaskrsao Isus Hrist u narodu se naziva Vaskrs i to je pored Božića najradosniji hrišćanski praznik koga obeležavaju vernici širom sveta. Donosimo vam nešto više o običajima i tradiciji koji se vezuje za ovaj dan.
Praznik vaskrsenja Isusa Hrista se svake godine obeležava u različito vreme, a oni stariji znaju da Vaskrs pada na prvu nedelju posle punog meseca, na dan prolećne ravnodnevnice ili odmah posle nje, što kod pravoslavnih vernika biva u periodu između 4. aprila i 8. maja. Iako za Vaskrs nema previše običaja kao za Božić deca mu se posebno raduju jer su njegovo glavno obeležje farbana jaja.
Veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene koja je, kako piše u Bibliji, pred rimskog cara Tiberija donela crveno jaje kad se pročulo da je Isus vaskrsao te je uzviknula “Hristos je vaskrsao!” Druga legenda kaže da su se stanovnici Jerusalima rugali hrišćanima što veruju u vaskrsenje i govorili kako je to nemoguće kao što je nemoguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, tačno na dan Vaskrsa sve kokoške Jerusalima su snele crvena jaja i otuda običaj farbanja.
U različitim krajevima našeg regiona jaja se farbaju u različite dane, negde ih farbaju na Veliki Četvrtak, negde na Veliki Petak, dok se negde to radi na dan uoči samog Vaskrsa. Običaj je da prvo jaje bude ofarbano u crvenu boju, pošto je ona simbol radosti i života, to jaje se obično naziva “čuvarkuća” i čuva se do sledećeg Vaskrsa za sreću i blagostanje tokom cele godine. U mnogim selima širom naše zemlje čuvarkuća se daje kokama da bolje nose čitave godine. Još jedan jako lep običaj se vezuje za Vaskrs, a to je umivanje u cveću na Cvetnu Nedelju, tačno nedelju dana pre Vaskrsa kao početak Velike Nedelje. Veruje se da će svi oni koji se umiju u cveću biti zdravi i veseli čitave godine.
Običaji nalažu da se domaćica pre farbanja jaja prvo prekrsti i u vodu u kojoj će se kuvati jaja naspe malo svete vodice koja je osveštana tokom Velikog posta. Kad je u pitanju hrana tu nema preterano mnogo običaja kao za Božić osim toga da se malo više pažnje posvećuje doručku, a ne ručku. Isto tako običaj je da se svi oni koji su postili prvo omrse sa kuvanm jajetom.
U Hrvatskoj se za Uskrs priprema bogata trpeza za doručak gde se moraju naći kuvana jaja, šunka u pečena u hlebu, mladi luk, francuska salata i pinca ili panetone, voćni hleb.
Ono čemu se deca najviše raduju, pored farbanja jeste i tucanje jajima pa se tako na Vaskrs organizuju razna takmičenja za najjače jaje.
Vaskršnji pozdrav glasi: “Hristos Vaskrse, vaistinu Vaskrse”.
Vaskršnji običaji širom sveta
Za vas smo pronašli neke od nama najinteresantnijih vaskršnjih praznika širom sveta.
Interesantan vaskršnji običaj dolazi iz Finske gde se deca na dan Vaskrsa maskiraju, na glave stavljaju kape i marame i izlaze na ulice sa grančicama vrbe i čajnicima u rukama, a u pojedinim delovima Finske se pale lomače da se oteraju sve veštice za koje se veruje da se pojavljuju između Velikog Petka i Vaskrsa.
U Poljskoj postoji običaj da se na Veliki Ponedeljak ljudi polivaju vodom, odnosno mladi momci vodom polivaju svakoga na koga nalete, a verovanje kaže da ona devojka koja bude potpuno mokra će se udati te godine.
Stanovnici malog gradića na jugu Francuske takođe imaju veoma interesantan vaskršnji običaj. Naime, kod njih se na glavnom trgu na Vaskršnji ponedeljak poslužuje ogromni omlet napravljen od više od 4.500 jaja za 1.000 ljudi.
U Americi se za decu obično organizuje potraga za vaskršnjim jajima koje sakrio vaskršnji zeko. Iako se veruje da je vaskršnji zeko još jedan komercijalni trik koji dolazi i Sjedinjenih Američkih Država, on potiče iz Nemačke jer je tamo zec, baš kao i pile simbol života i radosti.
Ako i vi imate neki interesantan vaskršnji običaj iz vašeg mesta, podelite ga sa nama, ami vam želimo da ovaj radosni praznik provedete u miru i blagostanju sa onima koje najviše volite.
Hvala