Kako odabrati vino – Vodič za početnike
Spadate li među one koji uživaju da ugađaju drugima, ali vam nedostaje određeno znanje o vinima? Prosečan, pa i malo upućeniji ljubitelj vina, osećaće se zbunjeno i zastrašeno prilikom odabira vina za poklon ili za serviranje uz večeru. Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.
Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina.
Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnog soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je da su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.
Prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je – suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.
Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i isprobati samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.
Kiselost vina
By: TheBusyBrain
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu.
Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo…, je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.
Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu “punoće” vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% – 10.5% lako telo
10.5% – 12.5% srednje puno telo
12.5% i više – puno telo (vrlo visok procenat alkohola)
Čitanje vinske etikete
By: Jim G
Ovo je možda i najbitniji korak za ljubitelja vina – amatera, budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta… Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom.
Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.
Godište vina
Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus.
Veruje se da je 1990. godina bila odlična godina za sva vina, tako da, ukoliko želite nekoga da impresionirate, naručite to godište i opasnost pogrešnog izbora se značajno smanjuje!
Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino.
[…] i ovo: “Kako odabrati vino – Vodič za početnike” i “Jeftinija svetska vina izuzetne […]