Uspešno „preživite“ tinejdžera
Vaše malo pile se preko noći pretvorilo u mrzovoljno, mušičavo stvorenje sa kojim se ne može pričati, postalo je tinejdžer. Ovaj period poprilično je stresan i za decu i za roditelje, a mi vam donosimo nekoliko saveta kako da ga lakše pregurate.
1. Zaštitite sebe, podržite njih
Pripremite se na prevrtanje očima, ukrštanje ruku i okretanje glave kao da ne želi da vas sluša. Sve ovo počinje oko 13-e, 14-e godine i nekim čudom samo od sebe nestaje oko 17-e. Stručnjaci predlažu da napravite „štit“ u tih nekoliko godina. Tačnije, kad vaš tinejdžer implicira da ne znate o čemu pričate, kad vas naziva imenima ili traži od vas argumente, ne doživaljavajte to lično. Ako se u ovoj fazi samo svađamo sa svojim detetom umesto da ga podržimo posledica mogu biti dve stvari. Da dete o vama potpuno ovisi ili da postane toliko nezavisno da se pretvori u „vuka samotnjaka“ nesposobnog za saradnju sa drugima.
2. Pregovarajte o vremenu izlazaka
Svi smo makar jednom zakasnili kući i ne treba oko toga dizati preveliku frku. Pre nego izađe napolje pitajte dete kad misli da će doći kući. Ako želi da dođe prekasno, nađite se na pola puta. Dogovorite se na koji način će doći kući, taksijem, busom, ili ćete vi doći po njega.
3. Konekcija
Pristup internetu i društvenim mrežama je jedan od najčešćih razloga za svađu. Ako tinejdžer ima određeno vreme koje sme provesti na internetu sve što ćete dobiti jeste dete koje se jako vešto krije i stalno traži izgovore zašto bi trebalo da se konektuje. Najbolje što možete uraditi jeste da ih uslovite, ukoliko poprave ocene i svoje obaveze ispunajvaju redovno i bez problema imaće neograničen pristup. Prebacite teret na njih, neka budu svesni da samo od njih zavisi koliko vremena će moći da provedu za računarom.
4. Nemojte biti taxi služba
Današnja deca su mnogo manje nezavisna od svojih roditelja i mnogi tinejdžeri očekuju da ih roditelji voze gde god krenu, bilo da je u pitanju vannastavna aktivnost ili druženje sa prijateljima. Treba da postavite granicu i kažete ne. Recite vašem detetu da pronađe alternativni prevoz. Neka se voze autobusom, ili biciklom ako su u pitanju kraće destinacije. Nakon nekog vremena svideće im se takav oblik nezavisnosti.
