Alchajmerova bolest – prvi znakovi i kako se nositi s njom

Autor: Jelena Računica

Alchajmerova bolest je veoma težak oblik demencije koji pogađa čak jednu od osam osoba starijih od 65 godina. U većini slučajeva porodica i prijatelji obolelog ne mogu prepoznati ovu bolest u ranom stadijumu jer to obično pripisuju godinama. Otkrivamo vam prve znakove Alchajmerove bolesti, kako da se s njom nosite i kako da negujete vaše najmilije koji se s njom suočavaju.

Alchajmerovu bolest je poprilično teško prepoznati jer je uglavnom pripisujemo zaboravnosti koja dolazi s godinama, ali ako dobro obratite pažnju primetićete nekoliko veoma jasnih znakova koji upućuju na to da nije u pitanju najobičnija staračka senilnost nego nešto teže. Kroz ovaj tekst saznaćete kako da se prepoznate Alchajmerovu bolest, kako da se nosite sa činjenicom da je neko vama blizak oboleo, ali i kako da obolelog negujete.

Znaci upozorenja

Postoji nekoliko poprilično jasnih znakova koji će vas upozoriti da nešto nije u redu, na vama je samo da ih prepoznate.

Ponašanje. Alchajmerova bolest na prvom mestu narušava pamćenje i zato izaziva poprilično drastične promene u ponašanju. Ljudi u prvoj fazi bolesti obično bivaju često zbunjeni, mogu se izgubiti na poznatim mestima i zaboraviti imena dragih ljudi. Česte i iznenadne promene raspoloženja su takođe veoma česte kao i zapostavljanje lične higijene. Kod ljudi koji su pažljivo i detaljno brinuli o tome može se desiti da napolje izađu u prljavoj odeći ili da zaborave oprati kosu. Ako primetite nešto takvo, zapitajte se šta nije u redu.

Veoma je važno da ne ignorišete promene kroz koje prolazi vaša voljena osoba jer je uvek bolje čim pre otići lekaru i ne čekati zadnji trenutak kada se ništa ne može uradti kada je u pitanju poboljšanje kvalitete života. Uostalom, možda vas lekar razuveri i postavi dijagnozu koja nije Alchajmerova bolest. Ovakve simptome mogu izazvati i neki banalni, izlečivi problemi poput hormonalnog disbalansa. U svakom slučaju, ako lekar potvrdi vaše sumnje bolje je da se sa lečenjem krene čim pre.

Dijagnoza

Za Alchajmerovu bolest ne postoji jednostavan test koji može potvrditi postojanje bolesti i lekar u većini slučajeva dijagnozu uspostavlja na račun onoga što mu kažete, detaljno opisanih simptoma. Nakon toga vrši se test mentalnog statusa kao i ostali testovi pomoću kojih se mere mentalne sposobnosti i kratkotrajno pamćenje pacijenta.

Neurološki pregled i skeniranje mozga može otkriti i neke druge probleme, uzročnike ovakvih simptoma, kao što su tumor ili blaži moždani udar koji je prošao neprimećeno. U svakom slučaju sva ta ispitivanja će vas dovesti korak bliže konačnoj dijagnozi.

Da biste bolje razmeli i prihvatili ovu opaku bolest važno je da shvatite šta ona zaista radi mozgu pacijenta. Alchajmerova bolest uzrokuje odumiranje nervnih ćelija i gubitak tkiva u mozgu. Kako vreme odmiče, bolest se pogoršava, a moždano tkivo se sve više i više skuplja, dok se cerebrospinalna tečnost povećava. Sve to uzrokuje gubitak pamćenja, razumevanja i poteškoće sa govorom.

Alchajmerova bolest nema ustaljen šablon po kome oštećuje mozak već se kod svake osobe manifestuje drugačije. Ponekad se simptomi veoma brzo pogoršaju i ljudi izgube većinu pamćenja kroz svega nekoliko godina dok kod drugih može proći i 20 godina do onih najtežih simptoma. U većini slučajeva ljudi nakon dijagnostikovane Alchajmerove bolesti u proseku požive od 3 – 9 godina.

Kako Alchajmerova bolest menja svakodnevni život

Pošto Alchajmerova bolest na prvom mestu utiče na koncentraciju morate biti spremni na to da vaši voljeni neće moći sami obavljati neke najjednostavnije i najobičnije radnje koje su im ranije činile svakodnevicu, kao što su kuvanje ili plaćanje računa. Istraživanja su pokazala da je jedan od najranijih simptoma Alchajmerove bolesti upravo problem sa vođenjem računa o finansijama.

Kako bolest odmiče, oboleli može imati problem sa prepoznavanjem poznatih lica i mesta kao i obavljanjem nekih najjednostavnijih radnji kao što su korišćenje pribora za jelo, češljanje. Tu je još i problem sa inkontinencijom, ravnotežom te zaboravljanje reči i teško izražavanje, odnosno pronalaženje pravih reči.

Mnogi se pitaju da li oboleli od Alchajmerove bolesti mogu da upravljaju automobilom, a većina stručnjaka tvrdi da nije preporučljivo. Naime, loša koncentracija, gubitak pamćenja i opšta zbunjenost nikako nisu dobra kombinacija za nekoga ko seda za volan. Obolelom bi trebalo na najlepši mogući način reći i ukazati zašto više ne bi trebalo da vozi, a ukoliko odbija da posluša onda zamolite lekara da uskoči i zabrani mu vožnju.

Lečnje i briga o obolelom

Kao što je već dobro poznato, za Alchajmerovu bolest ne postoji lek i gotovo da ne postoji način da se uspori odumiranje ćelija u mozgu. S druge strane postoji mnoštvo lekova za koje se čini da pomažu pri održavanju mentalnih veština i sposobnosti te na neki način usporavaju uticaj bolesti na kvalitet života.

Ako obolela osoba u što ranijem stadijumu bolesti počne uzimati terapiju duže će biti samostalna i moći će da vodi računa o sebi, zato je rana dijagnoza veoma važna.

Fizička aktivnost. Kad je u pitanju vežbanje ono može biti od velike pomoći za održavanje dobre koordinacije pokreta i jakih mišića. Fizička aktivnost takođe utiče na raspoloženje i smanjuje rizik od moguće pojave anksioznosti i depresije kod obolelog. Posavetujte se sa lekarom koje su to vežbe najprimerenije. U nekim slučajevima obolelom najviše odgovara plivanje ili šetnja, ali kao vežba se može podvesti čak i baštovanstvo te pranje veša. Sve zavisi od toga šta zasita smiruje obolelu osobu.

Kako negovati voljene osobe sa Alchajmerovom bolesti

Ukoliko neko od vama bliskih osoba oboli od ove opake bolesti budite spremni na to da će toj osobi u jednom trenutku bit potrebna stalna nega i da ćete joj morati biti i kuvar i šofer i računovođa. Veoma je važno da iako ćete većinu stvari obavljati vi, podstičete voljenu osobu da sama obavlja većinu stvari.

Briga o bolesnim roditeljima ili članovima porodice je izazov za svakoga bez obzira koliko posvećeni bili, posebno ako ste u svojim mlađim godinama. Evo nekoliko saveta koje su podelili oni koji to znaju iz prve ruke.

Za početak kupite mnoštvo nalepnica i polepite ih po celoj kući, a na njima napišite nazive stvari, gde se šta nalazi kao i imena najbližih, brojeve telefona.

Edukujte se. Stručnjaci kažu da je najvažnije da se informišete šta je to sa čime se vaši roditelji suočavaju. Na taj način ćete osećati kao da imate malo više kontrole nad situacijom. Nemojte sediti i čekati sledeće šta bi moglo da se desi već saznajte što više informacija.

Nađite podršku. Ako vodite računa o bolesnom roditelju, sistem podrške je od velike važnosti i vi treba da stvorite svoj bez obzira da li su u pitanju prijatelji ili članovi porodice. Ovo je situacija koju niti najjače osobe na svetu ne mogu izneti same na svojim leđima.

Budite otvoreni. Možda će vam u početku delovati primamljivo da svoje roditelje krijete od vanjskog sveta iz straha kako bi ljudi mogli reagovati, ali to nikako ne bi trebalo da radite.

Ako niste u potpunosti otvoreni sa radnim kolegama i prijateljima oni će se početi pitati šta se to dešava sa vama, jer će promena biti očigledna. Pričanje o bolesti sa vama bliskim ljudima je od velike važnosti što zbog vas, što zbog njihove edukacije.

U ranom stadijumu bolesti oboleli uglavnom razumeju šta im se tačno dešava i u većini slučajeva se i sami stide svog stanja što može dovesti do anksioznosti i depresije. Dobro pazite na prve znakove depresije da bi ih što pre mogli podeliti sa lekarom koji će obolelom odmah dati odgovarajuću terapiju. Anksioznost kod obolelih od Alchajmerove bolesti ukoliko se ne leči može kasnije dovesti do paranoje i agresije. Ako do toga dođe pokušajte sebi objasniti da je bolest uzrok takvog ponašanja i čim pre nazovite lekara da mu opišete promene koje su se desile.

Stručnjaci tvrde, iako niko ne zna zašto je to tako i ne postoji čvrst dokaz, da obolelima od Alchajmerove bolesti smeta zalazak sunca i mogu se jako uznemiriti u sumrak. Da biste smanjili tenziju i izbegli moguće izlive besa i nervoze obavezno zamračite kuću i popalite svetla pre zalaska sunca.

Sačuvajte balans i pazite na sebe. Nemojte pretpostavljati da zato što treba da vodite računa o bolesnom roditelju u potpunosti treba da zanemarite sopstveni život, obaveze i aktivnosti u kojima uživate. Pokušajte sa ostalim članovima porodice da se dogovorite i nađete odgovarajući raspored u kome niko neće biti zakinut.

U ovakvim situacijama veoma lako može doći do fizičke i mentalne iscrpljenosti i zato pazite da vas stres ne preuzme u potpunosti. Prvi znakovi stresa su:

• Ljutnja, tuga, promene raspoloženja.
• Česte glavobolje i bol u leđima.
• Problem sa koncentracijom.
• Problem sa spavanjem.

Bez obzira na to koliko vremena provodite sa obolelom osobom postarajte se da u toku dana obavezno odvojite bar malo vremena za sebe, radeći nešto što vas opušta i u čemu uživate. Ostanite u kontaktu sa prijateljima, razgovarajte o onome što vas muči i bavite se hobijima kad god za to imate vremena.

Dokumentacija. Ovo je veoma nezhvalan posao, ali je neophodno da se obavi i time se vi i članovi vaše porodice vodite kad za to dođe vreme. Dok je obolela osoba još uvek koliko-toliko svesna i sposobna donositi odluke pozabavite se dokumentacijom. Napravite sve potrebne dokumente kod pravnog lica kada je u pitanju briga o imovini kao i načinu lečenja jer o tome sigurno ne želite voditi računa o poodmakloj fazi bolesti. Na kraju krajeva nećete ni moći.

Iako su ovakve stvari poprilično osetljive imajte na umu da su neophodne i slobodno započnite priču na tu temu.

Dom. U treucima kad više ne budete u stanju voditi računa o voljenoj osobi sazovite porodični sastanak i razgovarajte o domu za stare i nemoćne kao mogućoj opciji. Ovo se posebno odnosi na one koji imaju svoje porodice i poslove o kojima treba da vode računa jer u poodmakloj fazi bolesti oboleli verovatno neće moći niti da se kreće, niti da komunicira i biće mu neophodna stručna pomoć koju mu vi nećete moći pružiti. Nemojte o tome razmišljati kao o nečem lošem i nipošto nemojte osećati krvicu.

Kako bjasniti deci Alchajmerovu bolest? Deca mogu biti poprilično zbunjena celom situacijom i sa onim šta se dešava baki ili deki. Pokušajte deci staviti do znanja da je sasvim normalno što se tako osećaju i ohrabrite ih da slobodno postavljaju pitanja o toj bolesti, a vi se potrudite da im na svako date odgovor. Veoma je važno da sa detetom razgovarate i evocirate uspomene koje uključuju baku ili deku iz zdravih dana. Možete napraviti i poseban album sa fotografijama, podsetnicima i smešnim situacijama.

Preventiva. Pošto lek za Alchajmerovu bolest nije pronađen mnogi stručnjaci su se okrenuli preventivi. Tako je osmišljena posebna dijeta za koju se veruje da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, a o njoj smo pisali u tekstu “Posebna MIND dijeta kao moguća zaštita od Alchajmerove bolesti”, a saznajte i “Utiču li ugljikohidrati na pojavu Alchajmerove bolesti”.

Pozitivan uticaj konja kod obolelih od Alchajmerove bolesti

Konji se odvajkada smatraju plemenitim životinjama što zbog svoje gracioznosti što zbog koristi koje je čovečanstvo od njih imalo. Nova istraživanja potvrđuju magičan uticaj konja na obolele od Alchajmerove bolesti.

Konji se već odavno koriste kao deo terapije za ljude, posebno decu koja pate od raznoraznih bolesti, a sada su sprovedena istraživanja da se otkrije njihov efekat na starije, obolele od Alchajmera. Naime, grupa ljudi koji boluju od ove opake bolesti umesto na klasične terapije odazila je na farmu u Ohaju gde su hranili, šetali, timarili i jednostavno vreme provodili sa konjima, jednom nedeljno, mesec dana.

U ovom slučaju posebno su birani mirni konji koji se obično koriste u terapeutske svrhe za decu sa psihičkim i fizičkim problemima.

Rezultat je bio gotovo trenutno uspešan, potvrdili su profesori univerziteta u Ohaju koji su ovo istraživanje sproveli. Oni kažu da je vreme provedeno sa ovim životinjama gotovo odmah podiglo raspoloženje obolelima, a zabeleženo je i mnogo manje incidenata i negativnog ponašanja.

Sve dobrobiti komunikacije sa konjima

U poznim godinama, posebno kod ljudi koji boluju od nekih ozbiljnijih bolesti kao što je Alchajmerova obično se beleži povećana izoliranost, bolovi i stres, pa se sve više za terapije kod starijih ljudi koriste životinje. Nauka je potvrdila da komunikacija sa životinjama smanjuje anksioznost i smiruje bez obzira na starosnu dob.

Obično se u terapijama za starije koriste manje životinje kao što su psi, mačke, zečevi…, a jedna studija je objavila čak da oboleli od Alchajmera imaju poboljšan apetit samo kad gledaju ribice koje plivaju u akvarijumu i jedu. Te manje životinje su veoma praktične jer se lako transportuju i nema bojazni po sigurnost pacijenata.

Specijalisti koji se bave terapijama za Alchajmerovu bolest, konje su uzeli u obzir kad su videli njihov neverovatno pozitivan uticaj na decu koja boluju od autizma ili na onu sa nedovoljno razvijenim motoričkim i mentalnim sposobnostima. Pored konja u terapiju su uključene i lame da bi se pokušao unaprediti život onih koji pate od demencije.

Kao što je i dokazano u istraživanjima univerziteta u Ohaju ove životinje bi mogle da imaju veoma pozitivan uticaj na stare i bolesne.

Nakon što su stariji vreme proveli sa konjima uzet im je bris da bi im se izmerio nivo kortizola – hormona stresa i praćena je njihova emotivna reakcija. Rezultati su pokazali da su oni koji inače imaju problema sa ponašanjem bili mirniji nakon druženja sa konjima, ali im je nivo hormona stresa u pljuvački bio povećan, što je bilo iznenađenje.

Ipak, naučnici su tu činjenicu objasnili kao „dobar stres“ nastao usled konstantnog smejanja, emotivnog vezivanja za životinje i jednostavno osećaja koje svi imamo kad se nađemo u nekoj novoj, ali pozitivnoj situaciji.

Iako su pojedici koji su učestvovali u istraživanju ograničenog kretanja i nalaze se u invalidskim kolicima, pomaganje konjima kod svih je izazvalo veću psihičku aktivnost, a čak i oni najzatvoreniji su se na pozitivan način otvorili.

Jedina negativna strana ovakve terapije jeste što njen uticaj ne traje dugo i neće doneti poboljšanje u kvaliteti života obolelima od Alchajmera, ali svakako će pomoći da se osećaju bolje i zadovoljnije u određenom trenutku, što svakako nije malo.