Menu 

Tinejdžersko razdoblje života za većinu dece je veoma varljivo i u tom periodu deca su sklona raznim eksperimentisanjima, pobunama i poremećajima u ishrani. U poslednje vreme pojavio se novi čija je skraćenica ARFID.

ARFID ( avoidant restricted food intake disorder) je poremećaj u ishrani koji podrazumeva izbirljivost ili konzumiranje samo određenih namirnica. Iako se većina nas susreće sa izbirljivcima koji neće da jedu raznovrsnu hranu, uglavnom smatramo da je to faza koja će proći i da tome ne treba pridavati toliko pažnje. Stručnjaci se s tim ne slažu pa su ovu pojavu okarakterisali kao poremećaj u ishrani koji se najčešće pojavljuje kod dece tinejdžerskog uzrasta.

jede pomfrit

Ovaj poremećaj se u potpunosti razlikuje od bulimije ili anoreksije, poremećaja u ishrani za koje smo čuli, ali je svejedno poremećaj i nipošto ga ne treba ignoristi. Ukoliko vam dete godinama jede samo određene namirnice i ne želi da proba ništa novo možda bi trebalo da se zapitate u čemu je zaista problem.

Deca koja pate od ARFID poremećaja na neki način imaju strah od hrane.

AFRID uopšte nije toliko retka pojava ko što vi možda mislite, ali roditelji često ne žele prihvatiti da možda postoji problem i svoju decu jednostavno karakterišu kao izbirljivce i pokušavaju im ugađati. Ono što je najveći problem kod ovog poremećaja jeste to što ako se ne leči i ne spozna na vreme može dovesti do tih strašnijih oblika kojih se svi pribojavamo, a to su anoreksija i bulimija, ali za razliku od dece koja od njih boluju, dece koja imaju ARFID nemaju problem sa telesnom težinom i izgledom svog tela.

afrid2

Kako prepoznati ARFID?

Obratite pažnju da li vaše dete ima jaku averziju prema određenoj hrani i da li jede limitirani broj namirnica. U većini slučajeva deca koja pate od ovog poremećaja jedu svega par namirnica i najčešće je to utešna hrana: pizza, pomfrit, palačinke, kornfleks… Kad je u pitanju voće i povrće tu su takođe veoma izbirljivi te jedu samo par vrsta i to pod posebnim uslovima, kaošto su jabuka bez kore, sirova šargarepa.

ARFID može kao posledicu dovesti anksioznost i depresiju, a izlasci i večeranje po restoranima može biti veoma neugodno iskutvo. Zato je veoma važno da ga uočite na vreme, razgovarate prvo sa detetom pa onda i sa stručnim licem i pronađete najpogodnije rešenje.

Jednom kad se postavi prava dijagnoza dete će verovatno morati proći kroz mnoga savetovanja sa nutricionistima i psiholozima sve dok ne prevaziđe strah od hrane i počne isprobavati nove namirnice. Samim tim nestaće i svi simptomi depresije i anksioznosti

Ako sumnjate da vaše dete pati od ARFID poremećaja u ishrani, ne ignorišite problem već se obratite stručnom licu za savet.

Piši!
Širi dalje!

Napišite komentar