Ovo nemojte govoriti deci!
Kad malo stanete i razmislite, sigurno ćete se uhvatiti kao svojoj deci izgovarate fraze koje ste slušali od svojih roditelja, a za koje ste se zakleli da neće izaći iz vaših usta. Donosimo vam spisak fraza koje ne bi trebalo govoriti deci.
Brenna Hicks je savetnik za vaspitavanje dece, koja na svom blogu redovno objavljuje veoma korisne savete. Među mnoštvom pronašli smo i tekst koji govori o „terapiji igrom“ i snazi reči i fraza koje roditelji često izgovaraju svojoj deci, a ne bi trebalo.
Ne (trči, viči, udaraj…)
Deca ovu odričnu reč slušaju previše često u prvim godinama svog života, da se ona s vremenom na neki način izliže i gubi svoju svrhu. Rečenicu uvek iz negativne možete preoblikovati u pozitivnu i na taj način ćete ispraviti ponašanje vaše dece, a nećete zvučati kao da kritikujete, što je veoma važno. Umesto da kažete ’ne trči!’ možete reći, ’molim te sporije hodaj’.
Bravo!
Ovo je verovatno najčešća fraza koju roditelji upotrebljavaju da bi pohvalili dete, ali bilo bi puno bolje da je zamene sa ’uspio si’ ili ’shvatio si’. Na taj način ćete detetu dati do znanja da je zaista nešto dobro uradio, a ne samo da vi mislite da je to tako.
Ne svađaj se sa mnom
Deca su na neki način programirana da postavljaju pitanja, analiziraju i razmišljaju o različitim situacijama. U pojedinim situacijama roditeljima to može izgledati kao prepirka i svađa, ali to je u stvari normalan deo odrastanja. Umesto da prekidate razgovor detetu možete reći ’znam da bi hteo da je moj odgovor drugačiji, ali on se neće promeniti’. Veoma je važno da se uverite kako dete zaista razume šta ste hteli da mu kažete, recite mu da vas pita ukoliko mu nešto nije jasno. Na ovaj način detetu dajete slobodu da izrazi svoje mišljenje i izbegavate moguću svađu.
Reći ću mami/tati za ovo
Ako dete plašite sa partnerom ili nekom drugom osobom koja nije tu (učiteljica, vaspitač) kod deteta stvarate strah od osobe sa kojom joj „pretite“. S druge strane, još važnije je da na neki način izbegavate odgovornost da se suočite sa problemom i jednostavno je prebacujete na nekog drugog. Treba da znate da kad dete uradi nešto loše ono se oseća posramljeno i krivo i ako ga dodatno plašite nekim, pogoršavate stanje. Ako ta druga osoba treba da sazna šta se desilo, recite detetu da samo odluči ko će joj reći.
Uradi to samo još jednom i…!
Vjerovatno ne postoji roditelj koji ovu rečenicu nije izgovorio barem jednom u životu iako nema apsolutno nikakvog uticaja na decu. I u ovom slučaju decu plašite i terate ih da se boje vas, što nikako nije dobro, a s druge strane, pretnja nikako nije dobra vaspitna metoda. Ono što kažemo u afektu ne da nema uticaja već se i veoma brzo zaboravlja pa time na neki način gubimo kredibilitet. Umesto da pretite dajte deci izbor. Recite da ukoliko izabere da ponovno tuče brata, izabraće i zabranu gledanja televizora ili odlaska u park.
Radiš to na pogrešan način
Jedan od najtežih roditeljskih zadataka jeste da daju deci slobodu i da ih ne kontrolišu baš u svakom trenutku njihovog života. Naravno, u pojedinim slučajevima ćete se morati umešati, ali trebalo bi da im dopustite da neke stvari obavaljaju na svoj način, da budu kreativni.
Evo šta se desi kad nisi dobar
Ukoliko se dete povredi radeći nešto opasno ono je već naučilo lekciju na primeru i nema potrebe da trošite reči. Potpuno je besmisleno držati prodike detetu dok je uznemireno ili povređeno. Umesto ove fraze recite detetu da se povredio jer je skakao sa stolice i pao.
Ne možeš/nemoj to da radiš
Ako kažete detetu da nešto ne može da radi samo mu dajete povod da dokaže kako može, a ukoliko mu kažete da nešto ne radi u njemu budite malog buntovnika koji želi da se svađa. Pokušajte detetu objasniti zašto mu branite da nešto radi. Recite mu da to nije dobro po njegovo zdravlje, da je opasno,…
Da li je to u redu?
Da bi ispali brižni, roditelji u pojedinim slučajaveima od dece traže svojevrsno odobrenje za njihove odluke. Ako dete pitate da li se slaže sa vašom odlukom samo mu dajete povod za raspravu jer će verovatno reći da se ne slaže. Umesto da kažete detetu ’krećemo kući za deset minuta, je l’ u redu?’ recite mu ’znam da bi voleo da ostaneš, ali vreme je da krenemo, doći ćemo drugi dan ponovo’.
Sad me jako ljutiš!
Roditelji deci na neki način dozvoljavaju da kontrolišu njihove emocije, a u stvari je naš izbor kako se osećamo u određenom trenutku. Veoma je važno da deci stavite do znanja kako su sami odgovorni za svoje emocije i kako ne utiču na vaše. Kad vas dete naljuti, recite da vam je potrebno par minuta da se smirite jer ste ljuti, ali nikako ne svaljujte krivicu na dete.
