Zdravlje se krije u sezonskom voću

Autor: Jelena Računica

Po svemu sudeći proleće kako kalendarski tako i što se tiče vremenskih prilika je konačno stiglo, pa možemo očekivati i sezonsko voće na našim tržnicama i supermarketima. Proleće i leto su godišnja doba koja zaista obiluju divnim namirnicama, a mi vam danas otkrivamo koliko su te slatke, šarene voćkice zdrave i zašto bitrebalo da ih koristimo u što većim količinama.

Ako imate tu mogućnost, najbolje bi bilo kada biste kupovali organski uzgojeno voće i povrće. Raspitajte se kod lokalnih proizvođača na koji ačin uzgajaju jagode, višnje, borovnice pa od njih nabavljajte ove zdrave namirnice za svoju porodicu.

Prolećne i letnje voćkice pored toga što su veoma ukusne, što ih možete koristiti na raznovrsne načine u sebi kriju i mnoštvo nutrijenata koji su neophodni za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma.

Jagode

Volimo proleće! Volimo sve ono što nam ono donosi, zelenilo, cvetne bašte i divne plodove, koji nam mirišu u ovo doba godine. Tu svakako spadaju jagode. Znamo da su ukusne i znamo da ih svi vole. A nakon što pročitate koliko su zdrave volećete ih još više.

Početkom juna počinje prava sezona jagoda, onih ukusnih, domaćih. Jagode su veoma zahvalno voće, a najviše ih volimo u voćnim salatama, kolačima ili jednostavno umočene u šlag ili čokoladu. Mi vam danas pišemo o lekovitim svojstvima jagoda i novim razlozima zbog kojih biste ih trebali što više jesti.

Prava su mala riznica antioksidanata. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata. Antioksidanti štite vaše telo od slobodnih radikala, koji ubrzavaju starenje i izazivaju mnoge bolesti.

Izvrstan su izvor vitamina C, koji ojačava arterije i nadbubrežne žlezde koje su poznate i kao žlezde stresa, a one zahtevaju veću količinu vitamina C od svih organa u telu. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže.

Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi. Samo jedna šolja dnevno može da igra veliku ulogu u prevenciji krvnih bolesti. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznosti, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom.

Jagode imaju antiupalna i dejstva koja ublažavaju bol. Nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta sedmično da biste smanjili rizik od upala. A zbog njihovog divnog ukusa verujemo da ni češća konzumacija neće biti problem.

Od velike su pomoći u sprečavanju nastanka bolesti srca i artritisa.

Jagode sadrže antocijanine, koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, jer ih telo koristi kao gorivo. Istraživanja su pokazala da antocijanin takođe povoljno utiče na kratkotrajno pamćenje.

Pune su antikancerogenih materija. Njihovi flavonoidi se bore sa kancerogenim ćelijama i sprečavaju njihovu sposobnost da se umnože.

Fenolne kiseline iz jagoda imaju antialergena svojstva, što znači da pomažu pri smanjenju biohemijskih procesa, koji su povezani sa alergijskim reakcijama. Ipak, kao i na sve namirnice postoje ljudi koji su alergični na jagode, ako imate ikakvu sumnju da ste alergični nemojte ih jesti.

I za kraj, jagode su veoma ukusne! Dodajte sveže ili zamrznute jagode u svoje šejkove i sokove. Poslužite ih za doručak uz tople palačinke, napravite namaz od avokada i jagoda ili ih jednostavno jedite same. Pročitajte i recept za „Vafl jagode na štapiću“.

Trešnje i višnje

Trešnje svakako spadaju među omiljenije voće koje s nestrpljenjem čekamo da nam u proleće zamiriše. Pored toga što su veoma ukusne pune su lekovitih svojstava, a jedina mana im je što im sezona poprilično kratko traje.

Trešnje su vekovima u narodu poznate kao voće na „dobrom glasu“ koje ima mnoga lekovita svojstva, a nedavna naučna istraživanja su to i potvrdila. Tvrdi se čak da smo veoma blizu trenutka kad će nam ih lekari izdavati na recept. Ali, krenimo redom… Trešnje su veome bogate antioksidantima, pa su istraživanja pokazala da povoljno utiču na prevenciju srčanih bolesti, zdravlje kostiju i ublažavanje bolova. Pored antioksidanata za to su zaslužni i flavonoidi, kojima su trešnje takođe veoma bogate.

Veruje se da zbog velike količine antocijanina ovo mirisno voće može da ublaži bolove i da 20 ovih plodova ima bolje delovanje od jednog aspirina. Zbog velikih količina bora, magnezijuma i kalcijuma dobre su čuvarice naših kostiju, a zbog visokog udela vode i malo kalorija pomažu nam pri mršavljenju, dok zbog kombinacije anti-aging oksidanata, vlakana vitamina i minerala pročišćavaju nam krv i podižu energiju.

Pored lekovitosti samog ploda i koštice, lekovita svojstva sadrže čak i peteljke. Od peteljki možete napraviti čaj, koji će vam olakašati lučenje mokraće i probleme povezane sa bubrežnim kamencem. Jednostavno stavite šaku peteljki u litar kipuće vode i ostavite da prokuva dva minuta, pa ostavite da stoji oko 15 minuta. Nakon toga, čaj ocedite i pijuckajte u malim gutljajima tokom dana.

Zbog toga, Japanci hiljadama godina neguju tradiciju ohanami, što znači “ići gledati trešnjin cvet”, a cvetanje trešanja u aprilu, Japancima predstavlja veoma važan događaj. Napravite i „Slatki hleb od čokolade i trešanja“.

Višnje su jednako popularne, ali su nešto kiselije pa ih glavnom koristimo za pripremu džemova, sokova i kolača. Evo nekoliko više nego dobrih razloga zašto bi trebalo da jedete više višanja.

Olakšavaju bol u zglobovima. Višnje su zbog svoje jarke boje veoma bogate antocijaninom, antioksidantom kojeg inačemožemo naći u grožđu i vinu, a njegova je uloga da neutralize enzime, koji izazivaju upalna stanja u organizmu i mogu pomoći pri olakšanju boli mišića i zglobova.

Čuvaju debelo crevo. Ovo moćno voće je bogato kvercetinom, flavonoidom antikancerogenih dejstava. Najnovija istraživanja su pokazala da višnje preventivno mogu da deluju na nastanak tumorastih tkiva u debelom crevu.

Poboljšavaju vid. Kiselije višnje sadrže čak 19 puta više beta-karotena nego što je pronađeno u borovnicama, a velike količine vitamina A su tu da nam očuvaju dobar vid.

Kontrolišu holesterol. Višnje su veoma bogate pektinom, vlaknima koji preventivno deluju na boesti srca i krvnih sudova i regulišu holesterol u krvi.

Poboljšavaju san. Višnje su zajedno sa kajsijama, šljivama i breskvama, voće sa najviše melotonina, prirodnog hormona, koji reguliše cirkadijalne ritmove i spavanje. Ove godine probajte napraviti „Tortu sa pitom od višanja“.

Breskve

Breskve i nektarine su zasigurno jedan od razloga, zašto sa nestrpljenjem očekujemo leto. Sezona im još uvek nije počela i zato iskoristite ovo vreme i saznajte koje se to bogatstvo zdravlja krije u slasnim zalogajima ovog divnog voća.

Breskve i nektarine imaju gotovo identičan sastav, a u botanici se nazivaju istim imenom. Obe su prepune nutrijenata uz neznatan broj kalorija i nimalo masti i iz tog razloga se preporučuju svima, bez obzira na starosnu dob ili zdravstveno stanje.

Mnoga istraživanja koja su sprovedena pokazala su da su breskve jedan od najboljih prirodnih antioksidanata. Sadrže vitamine A, C i E, karotenoide, bakar, vitamin B3, gvožđe, fosfor i fenole.

Pored svih hranjivih materija, breskve bez problema mogu da stoje pri samom vrhu najzdravijih namirnica i zbog velike količine prehrambenih vlakana. Samo jedna breskva ili nektarina sadrži 5-9 odsto od preporučene dnevne doze vlakana. Ovaj postotak je znatno smanjen ukoliko se guli koža jer se upravo u koži kriju najveće količine vlakana. Breskve su veoma dobre za sprečavanje zatvora, smanjuju rizik od nastanka raka debelog creva i kardiovaskularnih bolesti, kontrolišu glad i sprečavaju nastanak dijabetesa.

Donosimo vam i recept za džem od bresaka.

Potrebno vam je:

• 1 kg očišćenih i oguljenih bresaka
• 500 g šećera
• Sok od limuna

Breskve dobro operite, očistite i izrežite na veće komade, stavite ih u veću posudu pospite šećerom i sokom od limuna i ostavite da stoje nekoliko sati. Nakon što su breskve odstajale stavite posudu na šporet i kuvajte na srednjoj vatri, neprekidno mešajući dok ne dobijete željenu gustinu. Ako želite, možete dodati i džem fix da ubrzate proces.

Vruć džem prelijte u prethodno sterilizovane teglice i vruće ih, hermetički zatvorite. Ostavite da se hlade na sobnoj temperaturi.

U džem, po ukusu možete dodati i malo cimeta. A možete isprobati i „Rolnice punjene breskvama“.

Borovnice

Ove slasne crne bobice pored toga što su veoma ukusne obiluju hranjivim materijama, vitaminima, mineralima, antioksidantima… Volite li borovnice?

Borovnica je listopadni grm koji raste na obroncima šuma kiselijeg tla. Cveta od aprila do jula, a dozreva obično sredinom avgusta kad im je vrhunac sezone. Prednost borovnica je što zamrzavanjem zadržavaju sve svoje hranjive nutrijente, pa su nam njihova lekovita svojstva dostupna čitave godine.

SAD su najveći svetski proizvođači borovnica, a oni proizvode čak 75 odsto svetskih potreba. Ove crne bobice spadaju u jednu od najzdravijih bobičastih voćkica i jedan od najboljih prirodnih antioksidanata. Veoma su bogate vitaminom C, a porcija od 150g borovnica obezbeđuje čak 41% od preporučene dnevne doze ovog vitamina. Tamno plava boja borovnice je svedok njene bogatosti antocijaninom koji je poznati antioksidans, a poznato je da oni smanjuju rizik od nastanka raka i bolesti srca i kardiovaskularnih obolenja.

Antioksidansi nas takođe štite od prehlada i astme.

Pored plodova, lekovita svojstva imaju i listovi borovnica bogati taninima, glikozidima i flavonoidima. U narodnoj medicini čaj od lišća borovnica koristi se kod proliva i upala usne duplje, ždrela i šećerne bolesti.

Borovnice su neprikosnovene u slatkim jelima, mafinima, kolačima i tortama od sira, ali se i izvrsno slažu uz divljač. Od njih možemo praviti sokove, džemove, ali i veoma ukusne likere. Mi vam danas donosimo recept za rakiju od borovnica koju ćete veoma jednostavno napraviti.

Na jedan litar domaće lozove rakije, stavite jedan kilogram šećera, jedan kilogram borovnica, nekoliko kesica vanilin šećera i malo limuntusa. Sve ove sastojke dobro promešajte, stavite u veliku staklenu teglu i ostavite na sunčano mesto oko mesec do mesec ipo dana. Nakon što je vreme prošlo, liker procedite kroz gustu gazu i spremite ga u čiste i sterilne flaše. Ovoga leta mališanima napravite i „Sladoled od borovnica i jogurta“.

Dud

U kineskoj medicini dud smatraju prirodnim tonikom za krv, jer čisti i jača celi kardiovaskularni sistem. Saznajte kako da ga najbolje iskorsitite.

Bogat antioksidantima, nutrijentima, vitaminima, dud je cenjen u celom svetu kao superhrana i jedan od najboljih lekova iz prirode. Postoji crni, crveni i beli dud i svi su lekoviti. Možete koristiti koru, listove, sveže, ali i sušene plodove.

Pored toga što je cela biljka bogata antioksidantima, sadrži alkaloide zahvaljujući kojima naš imunitet jača, balansira šećer u krvi, a sušeni plodovi važe za jednu od najzdravijih prirodnih “grickalica”.

Da bi ste poboljšali vid najbolje bi bilo da pijete dnevno bar jednu čašu soka od duda, jer sadrže vitamin A. Ovo je posebno preporučljivo za ljude koji provode mnogo vremena za računarom.

Ovaj sok, takođe, je vrlo koristan za oporavak posle operacije ili bolesti, jer ubrzava zacelenje, poboljšava cirkulaciju i sprečava infekcije. Preporučuje se i majkama posle poroda.

Zanimljivo je da dud podstiče proizvodnju melanina u kosi, što pomaže da zadržite i osvežite svoju prirodnu boju. Možete ga naneti direktno na kosu (samo čist sok) da bi ste poboljšali koren kose i ubrzali zdrav rast.

Čaj za kardiovaskularni sistem se pravi tako što se lisnati pupoljci duda beru i suše, a od njih se pravi napitak, koji je dobar i za mršavljenje.

Smrvljena kora duda pretvorena u prah služi kao melem za brže zarastanje rana.

Dijabetičarima se preporučuje čaj od listova crnog duda. Potrebno je 50 gr ovog usitnjenog lista preliti sa pola litre ključale vode i ostaviti 10 sati poklopljeno da odstoji uz povremno mešanje. Napitak se nakon toga procedi i pije preko dana.

Uz to džem od duda je fenomenalana i zdrava slastica uz doručak. Da li ste ga pravili? Imate li neki svoj recept?

Šumske jagode

Ove male šumske slastice spadaju među najomiljenije “bobice”. Ali, one nisu samo ukusne, već i vrlo lekovite.

Naravno, nije ih lako naći, a ni nabrati veću količinu. Možda su ih, zato, i Rimljani cenili. Ova biljčica je odličan prirodni lek za mnoge tegobe. Može se upotrebiti cela biljka, listovi i plodovi, a ima je od juna do oktobra.

Male žute tačke, kojima je ukrašen plod daju šumskim jagodama terapeutska svojstva. Sok od šumskih jagoda preporučuje se osobama koje imaju obolenja jetre, hepatitis, cirozu. Najbolje ga je piti na prazan stomak i to 3 čaše dnevno. On podstiče aktivnost jetre i obnavljanje ćelija i tkiva jetre.

Dijabetes, giht, visok nivo holesterola i arterioskleroza mogu biti sprečeni i ublaženi nakon 12 dana lečenja šumskim jagodama. Ukoliko se uz to veže neka vegetarijanska dijeta, rezultati će biti neverovatni. Na gotovo isti način (12-dnevnom terapijom) možete ublažiti i reumatizam. U tom periodu se preporučuje više sunčanja.

Ukoliko niste alergični, šumske jagode možete koristiti i kao tretman za kožu, protiv akni, psorijaze i sličnih obolenja.

Jede se 150-200 gr šumskih jagoda pre jela. Ukoliko dođe do zatvora, jagode možete mešati sa medom i jesti, a pola sata posle toga preporučuje se da popijete čašu obične vode. Dozu jedete 3 puta na dan, pre svakog obroka, a terapija traje 7 do 10 dana. Preporučuje se da tokom tog perioda smanjite konzumaciju mesa i proizvoda sa sintetičkim aditivima.

Koriste se i kao maska protiv bora: nanosi se smesa pasiranih šumskih jagoda na lice i ostavlja sat vremena, a može i preko noći. A pomešane sa medom imaju laksativna svojstva i leče zatvor.

Sveži sok se pravi tako što se 200 grama šumskih jagoda ispasira viljuškom, a sok se iscedi uz pomoć gaze. Možete mu dodati do 5 gr šećera i odmah ga pijete i to pre svakog jela, na prazan stomak. Odrasli punu čašu, a deca pola.

Čaj od lišća šumskih jagoda je bogat vitaminom C i predstavlja dobru zamenu za ruski čaj. Ovaj napitak čisti krv, jetru, bubrege i umiruje nervni sistem. Čaj se dobija tako što se suho lišće kuha u vodi 20 minuta. Pijete ga 2 do 3 puta na dan.

Zbog svega navedenog ove voćkice su odlične kod uklanjanja simptoma prolećnog umora i pročišćavaju organizam.

Ukloliko ih pronađete ovog leta, ne oklevajte i ne propuštajte priliku. Naberite ih koliko god možete. Lišće osušite, a voćkice, ukoliko ne upotrebite, stavite u zamrzivač.

Kupine

Kupine su veoma ukusno bobičasto voće koje raste u grmlju punom trnja, a rasprostranjeno je širom planete. Kupine važe za voće sa najviše dijetalnih vlakana.

Kupine možemo jesti sveže, zamrznute ili u kompotu, a od njih se prave ukusni džemovi, sokovi, slastice, pa čak i vina (recept za kupinovo vino potražite pod naslovom „Kupinovo vino – vaš čuvar srca“). Veoma su bogate vitaminima, mineralima i vlaknima , visoke antioksidativne i nutritivne vrednosti. Siromašne su kalorijma, ugljikohidratima i mastima, što ih svrstava u sami vrh zdravih namirnica, veoma poželjnih u svakoj dijeti.

Antocijanin, koji borovnicama daje tamnu boju, jeste antioksidant za kojeg je dokazano da sprečava upalne procese u organizmu, ima moć da uništava slobodne radikale koji oštećuju ćelije organizma i uzrokuju nastanak raka. Istraživanja su pokazala da kupine sadrže i elaginsku kiselinu za koju je dokazano da preventivno deluje na nastanak kancerogenih obolenja. Jedna šolja kupina sadrži preporučenu dnevnu dozu vitamina C koji, znamo, pospešuje rad imuniteta.

Jedno istraživanje je čak pokazalo da kupine mogu usporiti proces napretka raka na jednjaku jer opušta oksidativni stres izazvani Baretovim ezofagusom koji je predkancerogeno stanje obično uzrokovano gastroezofagelanim refluksom. Ipak, najveća korist konzumiranja kupina krije se u fenolnoj kiselini, koju sadrže, a koja važi za moćan predkancerogeni agens, Kupine na 100 grama sadrže 5350 ORAC jedinica ( kapacitet upijanja radikalnih jedinica), što ih svrstava u sami vrh voća – boraca protiv raka.

Pored svega ovoga, kupine veoma povoljno utiču na zdravlje srca, kože, čuvaju vidi i zdravlje kod žena.

Veoma su dobre za probavu jer samo jedna šolja dnevno sadrži 30 odsto preporučene dnevne doze vlakana, pa se preporučuju i dijabetičarima.

Kupine su veoma bogate vitaminom K, koji potpomaže apsorpciju kalcijuma u krvi, što nam jača kosti. „Napravite kupinovo vino, medovinu i viski“