Kako nagle promene vremena utiču na zdravlje
Proleće nam uvek pokaže pravo značenje pojma „nagle promene vremena“ jer se temperature u samo dva dana mogu drastično promeniti što je bio slučaj i ove godine kad smo doživeli sneg u aprilu. Kako to nagle promene vremena utiču na zdravlje otkrivamo vam danas.
Mnogi ljudi širom sveta tvrde da promene vremena utiču na njihovo zdravstveno stanje i pogoršavaju simptome hroničnih stanja od kojih boluju. Ako ste se ikad zapitali na koje to bolesti najviše uticaja ima promena vremena, na pravom ste mestu.
Migrena
Nagle promene vremena su jedan od glavnih okidača kad je u pitanju migrena i malo je onih koji inače pate od migrena, a koji neće osetiti napade uzrokovane naglim padom ili porastom tempretaure. Brojna istraživanja su pokazala da se rizik od napada migrene sa svakom naglom promenom vremena povećava za 7,5 odsto, a veliki uticaj ima i grmljavina iako nikada nije dokazano zašto je to tačno tako.
Stručnjaci preporučuju da ukoliko patite od migrena tokom ovog promenjljivog perioda pokušate smanjiti unos kofeina, alkohola, redovno spavate i odmarate se. S druge strane veoma je važno da se pravilno hranite i pazite na hidrataciju organizma.
Srčani udar
Nagli pad temperature povećava rizik od srčanog udara, a zabrinjavajuća je činjenica da temperaturna razlika i ne mora biti preterano drastična da bi se rizik povećao.
Svaki nagli pad temperature sa sobom nosi i povećan broj srčanih udara jer se usled hladnoće krvni sudovi skupljaju što otežava cirkulaciju, a to dovodi do zgušnjavanja krvi, moguće pojave ugrušaka i povećanog rizika od srčanog udara.
Ipak, na rizik od srčanog udara treba posebno pripaziti za vreme toplotnih udara jer tada gubimo više vode putem znoja, a to znači i manje vode u krvi što može uzrokovati ugruške.
Ako ste srčani bolesnik, imate povišen krvni pritisak ili holesterol u krvi tokom ovog „varljivog“ vremena treba da se oblačite slojevito, da pijete dosta tečnosti i da se čuvate od mogućih prehlada i gripa koji takođe mogu povećati rizik od srčanog udara kod ljudi koji spadaju u rizičnu grupu.
Bolesti pluća
Ljudi koji pate od bolesti pluća kao što su emfizem ili bronhitis su veoma osetljivi na nagle promene vremena i to ne samo na zahlađenje već i na nagli porast temperature.
Kad je vreme toplije, teže dišemo jer nam je potrebno više energije i kiseonika da bismo rashladili telo što može predstavljati problem koji može dovesti do kašlja i nedostatka vazduha.
Da biste spremni dočekali promenu vremena ukoliko ste plućni bolesnik treba da pratite prognozu i postarate se da vam temperatura vazduha bude jednaka u svim delovima kuće, pijete dosta vode po vrućinama, utoplite se kad je hladno i budite aktivni bez obzira na vreme.
Ekcem
Većina nas sa nestrpljenjem očekuje leto, ali svi oni koji boluju od ekcema mu se preterano ne raduju jer vrućina može pogoršati svrab i ljuštenje kože.
Potrudite se da bar u svom domu temperaturu održavate stabilnom koliko god je to moguće, ne preterujte ni sa grijanjem ni sa hlađenjem, ali redovno zračite. Koristite pamučnu posteljinu i izbegavajte garderobu napravljenu od sintetike, birajte prirodne prozračne materijale. Isto tako, koristite medicinska sredstva za hidrataciju kože najmanje dva puta dnevno.
Bol u zglobovima
Sigurno ste više puta čuli svoju baku ili roditelje kako se žale na bolove u kostima i zglobovima pred svaku promenu vremena? Statistika kaže da sedam od deset ljudi koji imaju bolove u zglobovima doživi pogoršanje pri naglom padu temperature. Jedna od teorija tvrdi da je to zato što smanjeni pritisak u vazduhu utiče na oticanje zglobova što stimuliše nerve vlakana.
S druge strane, s pogoršanjem vremena ljudi postaju manje aktivni što dovodi do ukočenosti i pogoršanja simptoma, a tu je i smanjena izloženost suncu i umanjen nivo vitamina D.
Potrudite se da bez obzira na vreme budete fizički aktivni svakog dana po malo. Radite posebne vežbe za zglobove koji će održavati fleksibilnost i smanjiti bolove. Izlažite se sunčevoj svetlosti najmanje 10-15 minuta u toku dana posebno u periodu od maja do oktobra kada ima najviše sunčevih intervala, a tokom zimskih meseci uzimajte suplemente vitamina D.
