Rak grlića materice – prevencija i rana dijagnostika

Autor: Jelena Računica

Uprkos tome što se rak grlića materice može sprečiti ukoliko se otkrije u ranoj fazi, stopa smrtnosti od ove bolesti kod nas je još uvek mnogo veća nego u ostatku Evrope. Upravo iz tog razloga odlučili smo sa vama da podelimo sve što treba da znate o raku grlića materice, prevenciji i ranoj dijagnostici.

Šta je rak grlića materice?

Ova bolest se razvija u ćelijama koje oblažu sam grlić (cervix). Grlić je donji deo materice, a telom se naziva gornji deo u kom se razvija fetus tokom trudnoće. Grlić povezuje matericu i vaginu, porođajnim kanalom, a deo grlića koji je najbliži telu materice se naziva endocerviks dok se deo koji se nalazi odmah do vagine naziva eksocerviks ili ektocerviks. Dve glavne vrste ćelija koje pokrivaju grlić materice su skvamozne ćelije i žlezde, a mesto gde se ove ćelije sastaju se naziva zona transformacije. Ta lokacija se menja sa rođenjem deteta, a u većini slučajeva rak grlića materice se razvija upravo u toj zoni transformacije.

Ove ćelije se ne pretvaraju odjednom u rak, u normalnim ćelijama grlića se prvo razvije predkancerogeno stanje koje se kasnije razvije u rak. Za ove promene lekari koriste nekoliko vrsta različitih naziva kao što su: intraepitalna neoplazija grlića metrice, skvamozna intraepitalna lezija i displazija. Ono što je pozitivna stvar jeste što se svaka ta promena može otkriti PAPA testom i na taj način se može sprečiti njihov razvoj.

Rak grlića materice kao i predkancerogene promene se klasifikuju mikroskopskim pregledom, a postoje dve glavne vrste raka grlića materice: rak skvamoznih ćelija i adenokarcinom. U 80 – 90 odsto slučajeva raka grlića metrice radi se o karcinomu skvamoznih ćelija. Ova vrsta karcinoma se razvija od ćelija eksocerviksa, a ćelije raka imaju oblik skvamoznih ćelija u mikroskopskom pregledu.

Nešto ređi je adenokarcinom koji se razvija u ćelijama žlezda endocerviksa koje luče šlajm. U poslednjih 20 – 30 godina adenokarcinom je nešto češća pojava. Najređi oblici raka grlića su oni koji zahvataju i skvamozne ćelije i žlezde.

Važno je napomenuti da se svako predkancerogeno stanje ne razvije u sami karicnom. S druge strane u pojedinim slučajevima potrebno je nekoliko godina da se razvije rak, a u veoma retkim slučajevima rak se razvije i za godinu dana. Zbog svega navedenog prevencija i redovni pregledi su najefikasniji lek za lečenje raka grlića materice.

Rizični faktori grlića metrice

Rizični faktori su sve one sitnice koje povećavaju šansu od razvijanja karcinoma, a baš kao što postoje razne vrste kancoregnih obolenja tako se i rizični faktori razlikuju. Na primer, rizični faktori za rak kože je često izlaganje sunčevoj svetlosti, a pušenje je rizični faktor za većinu kancerogenih obolenja. Ukoliko imate jedan ili više rizičnih faktora to nikako ne znači da ćete dobiti rak, ali u svakom slučaju bi trebalo da izbacite loše navike. Nekoliko rizičnih faktora povećavaju rizik od karcinoma, a one žene koje nemaju ni jedan retko obolevaju.

Rizični faktori grlića metrice su:

HPV virus. Jedan od najvažnijih rizičnih faktora na koji se treba obratiti posebna pažnja je svakako HPV ili human papilloma virus št je u stvari grupa od preko 150 povezanih virusa, a neki od njih uzrokuju izrasline koje se zovu papilomi ili bradavice.

HPV može inficirati i ćelije na površini kože koja se nalazi u blizini anusa, genitalija, usta i grla, ali ne može zahvatiti krv ili unutrašnje organe poput srca i pluća. HPV se prenosi sa čoveka na čoveka dodirima ili seksualnim činom, bilo koje vrste. Različiti oblici HPV virusa uzrokuju bradavice na različitim delovima tela, od nekih vrsta one se pojavljuju na rukama, dok kod nekih drugih nastaju na jeziku ili usnama.

Pojedine vrtse HPV virusa se klasifikuju kao manje rizične jer ne mogu uticati na pojavu karcinoma, ali postoje i one visokorizične jer su usko povezane sa kancerom. Visokorizične vrste HPV virusa su HPV 16, HPV 18, HPV 31, HPV 33 i HPV 45. Kod ovih vrsta virusa ne mora biti vidljivih simptoma koji upućuju na infekciju ili predkancerogeno stanje.

Iako naučnici veruju da žene kod kojih se razvije rak grlića moraju pre imati HPV virus, postoje slučajevi kada žene i pored virusa nikad ne razviju karcinom. Pored ovog virusa tu postoji još nekoliko rizičnih faktora među kojima su:

Pušenje. Žene koje puše imaju gotovo dva puta veću šansu da razviju rak grlića materice od žena nepušačica. Pušenje telo izlaže mnogim kancerogenim hemikalijama koje utiču na mnoge unutrašnje organe ne samo na pluća. Bioproizvodi iz duvana pronađeni su u izlučevinama grlića materice kod žena koje konzumiraju cigarete. Istraživači koji se bave ovim problemom veruju da upravo te supstance oštećuju DNK ćelija grlića i mogu doprineti razvoju raka grlića materice. Pored toga, pušenje oslabljuje imuni sistem pa organizam nije sposoban da se sam izbori protiv HPV virusa.

Infekcija hlamidijom. Hlamidija je bakterija koja je poprilično česta i može inficirati reproduktivni sistem. Prenosi se seksualnim putem i uzrokuje upalu karlice što može sovesti do neplodnosti. Neke studije su pokazale da su žene koje su imale hlamidiju pod većim rizikom od raka grlića metrice. Infekcija hlamidijom sa sobom obično ne nosi vidljive simptome. U većini slučajeva žene ne znaju da je imaju dok ne obave testiranje.

Loša ishrana. Ukoliko je vaša svakodnevna ishrana siromašna voćem, povrćem i zdravim nutrijentima samim tim povećavate šansu da obolite od karcinoma. Promenite svoje prehrambene navike. Pročitajte i koje su to “Najbolje biljke za podizanje imuniteta”.

Gojaznost. Žene koje imaju višak kilograma su pod većim rizikom od adenokarcinoma grlića materice potvrdila su brojna istraživanja.

Dugoročna upotreba kontraceptivnih pilula. Postoje brojni dokazi koji kažu da dugotrajna upotreba kontraceptivnih pilula povećava rizik od raka grlića metrice, a dobra vest je što se rizik smanjuje čim prestanete sa upotrebom kontracepcije.

Više od tri trudnoće. Žene koje su iznele tri ili više trudnoća do kraja termina su pod povećanim rizikom od ove bolesti. Nauka nema objašnjenje zašto je to tako. Jedna teorija kaže da je to zato što žene koje praktikuju seksualni odnos bez zaštite da bi zatrudnile izlažu sebe HPV virusu, dog druga teorija za to krivi hormonalne promene kroz koje žene prolaze tokom trudnoće. Treća pak teorija kaže da trudnice obično imaju oslabljen imunitet što dopušta razvoj HPV virusa i kancerogenih ćelija.

Trudnoća pre 17. godine. Žene koje su prvo dete rodile sa manje od 17 godina imaju gotovo dva puta veću šansu da obole od raka grlića materice od žena koje nis zatrudnile pre 25-e godine.

I na poslednjem mestu tu je svakako porodična anamneza i genetska predipozicija koja se svakko mora uzeti u obzir.

Rani znakovi i simptomi raka grlića metrice

U ranom stadijumu ove vrste karcinoma i predkancerogenog stanja žene uglavnom ne osećaju nikakve simptome koji se ne pojavljuju dok predkancerogeno stanje ne preraste u invazivni karcinom i raste u blizini tkiva. Simptomi koji se u većini slučajeva javljaju su:

• Abnormalno vaginalno krvarenje, kao što je krvarenje nakon seksualnog čina, krvarenje nakon menopauze, krvarenje između dva menstrualna ciklusa, obilnije i dugotrajnije krvarenje tokom ciklusa, krvarenje nakon tuširanja ili vaginalnog pregleda – to je veoma čest simptom raka grlića materice, ali ne i predkancerogenog stanja.
• Neobični vaginalni iscedak koji može da sadrži tragove krvi i javlja se između dva menstrualna ciklusa ili nakon menopauze.
• Bol tokom seksualnog odnosa.

Ako imate neke od ovih znakova ili simptoma nemojte odmah paničiti jer oni mogu biti i znak nekih drugih obolenja osim karacinoma, poput infekcije. Ono što treba da uradite jeste da se javite svom lekaru i zakažete pregled čak i ukoliko ste nedavno radili PAPA test. Ukoliko je u pitanju infekcija odgovarajućom terapijom ćete je brzo izlečiti. S druge strane ignorisanje simptome može ubrzati progres raka i smanjiti šanse za izlečenje ako je to u pitanju.

Prevencija kao najvažnija stavka

Pošto najčešči oblici raka grlića materice počinju sa predkancerogenim promenama u ćeijama lako je zključiti da je jedna od najvažnijih stavki svakako preventiva. Najsigurniji način da se utvrde promene u ćelijama grlića materice jeste PAPA test kao i HPV tetsovi pomoću kojih se otkrivaju sve promene u najranijem stadijumu. HPV vakcina je takođe dobra zaštita, ali ona ne štiti od svih vrsta HPV virusa tako da ne štiti ni od svih vrsta kancerogenih obolenja. Više o vakcini za HPV virus pročitajte “Sve što treba da znate o vakcini za HPV virus”. Upravo iz tog razloga jako je važno da žene i nakon vakcinisanja redovno odlaze na preglede i obavljaju sve potrebne testove. Najinvazivniji oblici kancerogenih obolenja obično se dijagnostikuju ženama koje nisu išle na redovne kontrole. Pored redovnih kontrola postoji i nekoliko životnih navika koje treba da modifikujete ukoliko želite smanjiti šansu za obolenje od karcinoma grlića materice.

Praktikujte siguran seks. Na taj način smanjujete šansu od izloženosti HPV virusu što je svakako najvažnije. Muškarci su nosioci HPV virusa, ali on na njih nema gotovo nikakv uticaj i zato ukoliko nemate stalnog partnera obavezno koristite prezervative pri svakom seksualnom odnosu.

Ostavite cigarete. Ako se rešite ove ružne navike uveliko smanjujete šanse od raznih vrsta kancerogenih obolenja pa tako i od raka grlića materice.

Vakcinišite se. Vakcine protiv HPV virusa su dostupne u celom svetu i zato se raspitajte možete li i vi dobiti takvu vakcinu. Iako ne štiti od svih vrsta HPV virusa uveliko smanjuje šanse za obolevanje.

HPV i PAPA testovi

Kao što smo već napomenuli jedan od najvećih rizičnih faktora za rak grlića materice jeste HPV virus, koji se provlači kroz ceo ovaj tekst. Pored redovnog PAPA testa danas se obavljaju i posebni HPV testovi pomoću kojih se može tačno otkriti na koje vrste virusa ste pozitivni. Procedura je ista kako i kad obavljate PAPA test, a u većini slučajeva može se obaviti od istog uzorka.

Genetski HPV testovi se obično obavljaju kod žena koje su starije od 30 godina i spadaju u rizičnu grupu kad je u pitanju karcinom grlića materice i važno je znati da on ne može zameniti redovni PAPA test. On se obično ne preporučuje ženama mlađim od 30 godina koje su uglavnom seksualno aktivne i koje isto tako verovatno imaju prolazne i bezazlene HPV infekcije. U većini slučajeva lekari ovaj test preporučuju kada PAPA test nije uredan da bi se utvrdila tačna dijagnoza.

PAPA test s druge strane je sastavni deo redovnih ginekolških pregleda i smatra se najvažnijim kada je u pitanju rana dijagnostika. Obavlja se tako što se sa grlića materice uzima uzorak ćelija i mikroskopskim pregledom se traže predkancerogene ili kancerogene promene. Iako veoma koristan, ovaj test nikako nije savršen, jer se analizira od strane čoveka pa nije uvek jednako precizan odnosno zavisi od stručnosti onoga ko ga obavlja. Iako mnogo stručnjaka širom sveta gotovo svakodnevno radi na poboljšanju ovog testa, pojedine abnormalnosti mogu promaći.

Da bi rezultati PAPA testa bili što precizniji postoji nekoliko sitnica koje vi možete uraditi.

• Ne zakazujte pregled za vreme menstrualnog ciklusa, a najbolje vreme za pregled je pet dana nakon prestanka menstruacije.
• Ne koristite tampone, sunđere ili penu za kontracepciju kao ni bilo koje druge vaginalne kreme, lubrikante ni vaginalete 2-3 dana pre testa.
• Nemojte imati seksulani odnos 2-3 dana pre testa.

Mnoge žene mešaju obični vaginalni pregled, pregled karlice sa PAPA testom koji nemaju nikakve sličnosti. Vaginalni pregled je sastavani deo redovnog pregleda i njime se utvrđuje položaj i izgled reproduktivnih organa, jajnika i materice. PAPA test se obično obavlja tokom vaginalnog pregleda, ali redovan pregled može proći bez PAPA testa. Vaginalnim pregledom bez PAPA testa ne mogu se utvrditi kancerogene promene u ćelijama.

Najvažniji saveti za prevenciju i ranu dijagnostiku raka grlića materice

Američka asocijacija za borbu protiv karcinoma svake godine objavljuje smernice koje mogu pomoći pri ranom otkrivanju i prevenciji raka grlića materice. Neke od njih su:

• Svaka žena do svoje 21 godine treba da obavi testove za rano otkrivanje karcinoma. Žene starosti između 21-29 godine PAPA test bi trebalo da obavljau svake tri godine ukoliko lekar ne preporuči drugačije. U ovom periodu života se ne preporučuje genetsko HPV testiranje.
• Sa napunjenigh 30 godina PAPA test bi trebalo obavljati jednom godišnje dok bi na redovne ginekološke preglede trebalo odlaziti i češće, najmanje dva puta godišnje ili češće po potrebi. Genetski HPV test bi trebalo da se radi jednom u pet godina.
• Žene koje imaju više rizičnih faktora bi preglede i testiranja trebalo da obavljaju češće u zavisnosti od preporuke ginekolga.
• Žene starije od 65 godine koje su odlazile na redovne preglede u poslednjih 10 godina mogu prestati odlaziti na godišnje preglede pa čak mogu i prestati obavljati testove za rano otkrivanje grlića materice. Isto važi i za žene koje su imali histerektomiju – hirurški zahvat uklanjanja materice.

Uprkos savetima ove asocijacije kako nijedna žena ne treba na godišnjem nivou obavljati ni PAPA ni HPV test, naši ginekolozi savetuju drugačije, a mi vam savetujemo da zajedno sa ginekolom donesete odluku kada ćete i koliko često odlaziti na preglede. U svakom slučaju, ne čekajte prve simptome.

Prevencija je najbolji lek.