Smokve – čudotvorno slatko voće

Autor: Nina Topić

Da li su i vama smove jedan od razloga zbog kojih volite odlaziti na more? Nama svakako jesu i zato vas upoznajemo sa svim lekovitim svojstvima ove čudotvorne voćke.

Iako se smokve mogu kupiti i na kontinetu, moramo priznati da se ne mogu meriti sa onima koje sveže beremo i jedemo dok smo na godišnjem odmoru negde na obali. Pored toga što ukusom razveseljavaju naša nepca, smokve su i voma zdrave. Prepune su zdravih vlakana, vitamina i minerala i njihova upotreba u lekovite svrhe ima dugu istoriju. Otkrivamo vam sva lekovita svojstva smokava.

Smokve su voće koje koje ima jedinstven, sladak ukus i teksturu, pune su hrskavih semenki. Sveže smokve su veoma delikatne zato se često suše i od njih se prave džemovi i slatka. U suvim smokvama možete uživati tokom cele godine i lako su dostupne dok je sa svežima situacija malko drugačija.

Karakteristične su za područje Bliskog istoka i Mediterana gde su toliko cenjene da su Grci zakonom zabranili njihov izvoz.

Nutritivne vrednosti

Smokve su bogate prirodnim šećerima, mineralima i upijajućim vlaknima. Minerali koji preovladavaju u ovom voću su kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe i bakar. Veoma su bogat izvor antioksidanata, vitamina A i K, te pospešuju opšte zdravlje organizma.

Kad je u pitanju kalorijska vrednost, porcija od 100 g svežih smokava sadrži 80 kalorija, 1,3 g proteina, 0,3 g masti, 20,3 g ugljenih hidrata i 2,2 g vlakana. Sa suvim smokvama je situacija mrvicu drugačija pa one po porciji od 100 g broje 249 kalorija, 3,3 g proteina, 0,9 g masti, 69 g ugljenih hidrata i 5, 6 g vlakana.

Lekovita svojstva

Smokve se često preporučuju kao veoma delotvorno, prirodno laksativno sredstvo zbog količine vlakana koju sadrže.

Većina nas u ishrani koristi veće količine natrijuma koji vodi do nedostatka kalijuma, a neravnoteža između ova dva minerala može dovesti do povišenog krvnog pritiska. Ishrana bogata svežim voćem i povrćem među kojima su i sveže smokve prirodnim putem podiže nivo kalijuma i time utiče na snižavanje krvnog pritiska.

Zbog dijetalnih vlakana, smokve mogu biti sjajna poslastica ukoliko ste na dijeti i želite izgubiti koji kilogram. Hrana bogata vlaknima obezbeđuje osećaj sitosti te sprečava glad i želju za slatkišima. Smokve pored toga sadrže i prebiotike koji podržavaju već postojeće dore bakterije u organizmu i time podstiču dobro zdravlje probavnog sistema.

Smokve su voće voma bogato kalcijumom, mineralom koji održava dobro zdravlje kostiju. Količine kalijuma koje se u njima nalaze mogu sprečiti izbacivanje kalcijuma putem urina uzrokovanih većom količinom soli. Sve to smanjuje rizik od nastanka osteoporoze.

Kupovina i čuvanje

Sezona smokava počinje u kasno leto i traje sve do jeseni što opet zavisi od vrste smokava. Veoma su delikatne i lako propadnu zato ih ne bi trebalo čuvati duže od dan ili dva nakon kupovine. Kada kupujete smokve birajte one koje imaju lepu, živu boju, čvrste su na dodir i po sebi nemaju tragove udaraca. Zrele smokve su veoma slatke, a kad ih donesete kući perite ih netom pre upotrebe, ne ranije. Čuvajte ih u frižideru najviše dva dana, ukoliko su zrele. Ako su još uvek zelene čuvajte ih na sobnoj tempraturi da sazriju.

Suve smokve sa druge strane mogu puno duže da stoje. Važno je samo da kupite one koje na sebi nemaju tragove plesni i mekane su na dodir. Čuvajte ih na tamnom i hladnom mestu ili u frižideru.

Mogu se konzumirati sa kožom i bez, u zavisnosti koliko je koža tvrda i naravno vašeg ličnog ukusa.
Jedina briga kad je u pitanju veća konzumacija smokava jesu oksalati koji se u njima nalaze, a koji imaju veoma laksativno dejstvo i zato ne preterujte ukoliko ne želite proliv tokom godišnjeg odmora.