Menu 

Čak i one male, sitne, nama naizgled, beznačajne greške mogu ugroziti biljčice koje smo posadili, negovali i trudili se da ih uzgojimo. Pročitajte gde najčešće grešimo kad je reč o baštovanstvu.

Kad vam je baštovanstvo hobi onda se sigurno može desiti da pogrešite, umesto korova iščupate biljku, previše zalijete sadnice. Pročitajte ovaj članak i otkrijte koje to greške najčešće rade baštovani i kako da ih ispravite.

Sadnja na pogrešnom mestu je verovatno najčešća greška koju rade baštovani. Pre nego posadite vaše cveće ili povrće proverite da li je zemljište na tom delu suvo ili previše mokro. Ako je zemljište previše podvodno, jednostavno iskopajte sadnice i iskopajte zemlju najmanje u 10 cm dubine pa je rastresite da pospešite drenažu. Nakon što zemlju rastresete, sadnice ponovno zasadite.

http://www.dreamstime.com/stock-photography-man-digging-vegetable-garden-image27603652

Čupanje cveća umesto korova iako se čini neverovatno veoma se često dešava jer kad se cveće raširi, veoma lako se može upetljati zajedno sa korovom pa kad ga pokušamo iščupati desi se da povučemo i cveće. Da biste izbegli ovu grešku označite svoje biljke posebnim oznakama, i papirićima, da tačno zante kako izgledaju listići.

Nepripremljeno zemljište je još jedna veoma česta greška neiskusnih baštovana. Ako posadite biljčice u zemlju koja prethodno nije pripremljena velika je verovatnoća da biljke neće ni da se prime, a kamoli da daju plod. Stručnjaci preporučuju da zemlju svake godine nosite na testiranje, da vam kažu kakvog je tipa zemljište i kakva priprema mu je potrebna. Ali bez obzira na vrstu zemljišta bilo bi dobro da zemlju pre sadnje pomešate sa jednim delom prirodnog komposta.

Previše zalivanja nije baš uvek preporučljivo jer ukoliko je koren previše natopljen može doći do toga da strune, s druge strane ukoliko ne zalivate biljku može doći do dehidracije. Danas se na tržištu mogu pronaći posebni mehanizmi koji uz pomoć senzora određuju vlažnost zemljišta i prema tome otpuštaju odgovarajuće količine vode.

http://www.dreamstime.com/royalty-free-stock-photo-plant-horseradish-image15820995

Sadnja biljka u invazivnom okruženju. Nisu sve biljke jednako „druželjubive“ i može se desiti da vam samo jedna biljčica upropasti celi deo zemljišta. Ren je poprilično neprijateljski nastrojen i najbolje bi bilo da takve biljke sadite u saksije.

Manjak sunca. Na to naravno ne možemo baš uticati, ali pojedinim biljkama je potrebno više, pojedinim manje sunčevih zraka da bi se lepo razvijale. Paradajzu je na primer potrebno najmanje šest sati dnevno izloženosti sunčevim zrakama i nikad ga nemojte saditi na istočnoj strani vaše bašte. Dok biljke poput graška ili zelene salate će bez problema da uspeju u hladovini.

Previše semena ne znači i veća mogućnost da se biljka primi i zato ne grešite. S druge strane ako stavite previše semena biljaka kao što su dinje, lubenice ili bundeve koje se veoma šire, postoji mogućnost da im bude previše tesno da se razvijaju.

http://www.dreamstime.com/royalty-free-stock-photo-pumpkin-vegetable-garden-growing-image31754065

Previše pesticida. Ne preterujte sa pesticidima jer oni pored toga što ubijaju korov mogu u potpunosti onesposobiti zemljište. Birajte pesticide organskog porekla ili se protiv korova borite načinima koji ne uključuju hemikalije.

Gužva u saksijama. Nemojte saditi previše biljaka na malom mestu jer će jedne drugima braniti da se razvijaju i rastu.

Piši!
Širi dalje!

Napišite komentar

Saznajte

Zima nam je sa niskim tempretaurama napokon zakucala na vrata i sad treba da uradimo sve da sačuvamo svoje malene od prehlade i gripa koje nam najavljuju. Otkrijte koja je to najbolja hrana...