Medicinske biljke iz vaše bašte najjednostavnije za uzgoj
Ako ste jedna od onih osoba koja zaista voli baštovanstvo, veruje u narodnu medicinu i biljne pripravke, ali jednostavno nema vremena da se pažljivije bavi uzgojem biljaka onda čitajte dalje jer vam otkrivamo kojim to lekovitim biljkama je potrebno minimalno pažnje da bi uspele.
Pored toga što im nećete morati poklanjati previše vremena ove biljke su veoma dobre za okoliš jer nije potrebno da koristite veštačka đubriva ni bilo šta slično da bi uspele. Ako mi slite da to na bilo koji način umanjuje njihova lekovita svojstva grdno se varate. Ova biljčice su bez obzira na to što rastu kao korov izrazito dobre za zdravlje.
Hrizantema. Ovu biljčicu je prilično jednostavno uzgojiti iz semena, a to možete učiniti napolju ili unutra u saksijama. Hrizantema jako voli sunce i pored toga joj je potrebno sasvim malo pažnje da bi izrasla u lepu bogatu biljku. Jednostavno seme pospite po zemljištu i lagano ga utisnite prstima unutra. Nema potrebe da ga zatrpavate još jednim slojem zemlje. Ova biljka raste celo leto, a ako je podrežete u jesen, na proleće će opet nići.
Stabljike koje vire iznad zemlje se vekovima koristi u narodnoj medicini kao veoma delotvoran i isproban lek protiv migrene i to ako se redovno uzima kao preventiva. Istraživanja su pokazala da hrizantema može smanjiti ozbiljnost i značaj migrene. Koristite je tako da jesnostavno odsečete stabljike, zavežete u buket i stavite da se suši. Možete je pripremati kao čaj.
Kleka. U prirodi postoji 170 različitih vrsta kleke, a najčešća je juniperus communis. Većina njih je prilično lekovita, ali jedna se smatra otrovnom, njen naziv je juniperus sabina i nju ne bi trebalo konzumirati ni na koji način. Kleku je veoma jednostavno uzgajati tokom cele godine osim tokom ekstremnih hladnoća i vrućina. Ona zaheva dosta sunca i vlage te pomalo kiselo zemljište, ali sigurni smo da će uspeti gotovo svugde. Kada sadite kleku, iskopajte rupu koja je dva puta veća od samog korena, dodajte malo komposta i zatrpajte. Zalivajte dva do tri puta nedeljno tokom prve nedelje dok se ne primi. Neka istraživanja su otkrila da se udisanje mirisa kleke može koristiti kao tretman protv Parkinsonove bolesti, glaukoma i demencije.
Lavanda. Lekovita svojstva lavande veoma lako možete iskusiti ako je na prvom mestu budete koristili za negu tela i stopala. Bez problema će uspeti u zatvorenom prostoru, ali i napolju, kao deo vaše bašte. Postoje razne vrste lavande, veoma je laka za uzgoj i savršen je izbor za lenje baštovane.
Najbolje uspeva na osunčanom mestu i ako je zemljište dobro navodnjeno. Da biste je brali, sačekajte da pupoljci u potpunosti procvetaju, a peteljka naraste jedn trećinu više od cvetova. Lavandu možete držati u vazi kao prirodni osveživač vazduha, a možete je i sušiti. Najnovija istraživanja kažu da je ispijanje čaja od lavande mrvicu delotvornije od uzimanja antidepresiva za ublažavanje simptoma depresije. Stručnjaci preporučuju dve šolje čaja dnevno.
Divizma. Ova biljka raste u toplim i suvim uslovima i preferira suvo, peskovito i kamenito zemljište sa dobrom drenažom jer joj je potrebna zaista mala količina vode. Divizmu bez problema možete posaditi direktno napolju, a da biste je koristili jednostavno usecite grančice sve do baze , zavežite u buket, okrenite naopako i ostavite da se suši. Kad je biljka u potpunosti suva, skinite cvetove sa grančice i čuvajte ih u hermetički zatvorenim kesama ili teglama. Divizma se decenijama koristi kao prirodna lek protiv astme, kašlja i emfizema kao i ostalih respiratornih problema. Istraživanja su pokazala da je ekstrakt divizme prlično delotvoren u ubijanju štetnih bakterija ešerijihe koli i stafilokoka. Od divizme pripremajte čaj.
Sve ove biljke su prilično korisne i zdrave i što je najbolje njihova upotreba donosi minimalno i nimalo nuspojava. Posadite ih u vašim baštama ili saksijama koje će ukrasiti vaša prozorska okna.
