Istorija dijete koju je osmislio William Hay
S nadom da će nam lepo vreme zaista doći u skorije vreme donosimo vam sve ono što bi trebalo da znate o posebnoj Hay dijeti pomoću koje ćete na zdravi način izgubiti višak kilograma i pripremiti se za leto.
Ova dijeta ime je dobila po lekaru iz New Yorka koji je osmislio poseban plan ishrane čija glavna karakteristika je da se skrob i proteini ne smeju jesti u isto vreme. William Howard Hay je osmislio ovakav način ishrane 1904. godine da bi sam sebe izlečio od određenih zdravstvenih problema, a koliko je dijeta delotvorna govori i to da je sam Hay za otprilike tri meseca oslabio čak 22,7 kilograma, a njegovo opšte zdravstveno stanje se značajno poboljšalo.
Nakon što je Hay diplomirao na medicini davne 1981. godine, on je specijalizirao hirurgiju, a to se promenilo svega 16 godina kasnije kada je sam počeo osećati zdravstvene probleme koji mu nisu dozvoljavali da normalno radi i funkcioniše. To ga ja navelo da detaljnije istraži poveznicu između načina ishrane i zdravstvenog stanja u kom se nalazi ljudski organizam. U tom trenutku, Hay je imao oko 102 kilograma, povišen pritisak i Brajtovu bolest koja zahvata bubrege. Isto tako, Hay je otkrio da se njegovo srce širi kada potrči da stigne voz.
Prošireno srca inače uzrokuje oslabljeni srčani mišić što znači da krv jednostavno ne može propisno da se ispumpava. Hay je znao iz iskustva sa pacijentima da njegova budućnost ne izgleda sjajno, a to je i detaljno opisao u knjizi koju je objavio 1929. godine u kojoj je deteljno opisao svoje teorije u vezi svog stanja kao i načine na koje je ozdravio. Sam uzrok svog stanja nazvao je „poznatim problematičnim trojstvom“ koje je kasnije rangirao kao primarnim uzrokom smrti, a to je kombinacija povišenog krvnog pritiska, bolest bubrega te uvećano srce.
On je u svojoj knjizi opisao da su mu noge bile otečene i da je spavao u sedećem položaju jer se plašio da će se tokom noći ugušiti u sopstvenoj tečnosti ako legne. On jednostavno nije mogao smršati pomoću vežbanja i onoga što je on u tom trenutku smatrao pravilnom ishranom. Napisao je da je zbog proširenog srca njegova perspektiva bila prilično sumorna posebno jer je iz svog medicinskog iskustva znao kako ne postoji određeni tretman za njegovo stanje. Sve to navelo ga je da istražuje i da objektivno proceni stanje u kom se nalazi, a pošto je procenio da je njegovo nasleđe kad je u pitanju zdravlje besprekorno prvo je odlučio da se posveti i detaljno pretrese svoje prehrambene navike. Na kraju krajeva prehrambene navike je mogao kontrolisati iako se uglavnom hranio po restoranima.
Kad je ručavao kod kuće Hay je svoja jela bazirao na mesu ili nekim drugim koncentrovanim proteinima. Obično je koristio dosta belog hleba i krompir u raznim oblicima, a svoje prehrambene navike u knjizi je okarakterisao kao “tipične američke”. Svaki njegov obrok se uglavnom završavao sa nekim slatkim testom uz dve do tri šolje kafe koje je dobro znao zasladiti šećerom i vrhnjem.
Ipak, njegove prehrambene navike nisu bile ni malo neobične niti drugačije jer kombinacija mesa i krompira se sigurno servira na većini trpeza ne samo kod nas nego u svetu. Tokom 19. veka Amerikanci su imali tendenciju ka prilično obilnim jelima, a činjenicu što im je nacija sve deblja i deblja su objašnjavali znakom prosperiteta. Takav pogled na povišenu gojaznost se počeo menjati kako se ovaj vek bližio svome kraju i kako su razni dijetalni programi postajali sve popularniji.
U to vreme dr. Edward Hooker Dewey je objavio dijetalni plan koji je podrazumevao izbegavanje doručka, a biznismen Horace Fletcher je napravio dijetu nakon što nije mogao dobiti životno osiguranje zbog svoje težine, on je izgubio čak 18,1 kilogram samo zato što je počeo polako žvakati hranu, dok se ne pretvori u tečnost i tek je onda gutao, a ova tehnika žvakanja je s godinama postala popularna kad je u pitanju mršavljenje i poznata je pod nazivom flečerizam.
Razvoj nove dijete
Hay je započeo svoju specijalnu dijetu eliminisanjem dva obroka i konzumiranjem isključivo povrća za treći obrok. Prestao je piti kafu, ali je nstavio pušiti i piti alkohol. U knjizi je napisao da je žudnja za kafom prestala nakon dve nedelje, a nekoliko meseci kasnije uspeo je izbaciti i cigarete. Pred kraj trećeg meseca dijete Hay je imao 79,4 kilograma.
U tom trenutku, Hay je smatrao da je to sasvim normalna težina , a naredne četiri godine je proveo istraživajući i proučavajući dijete i vežbanje te razmatrao probleme iz konvencionalne i alternative perspektive. Njegovo istraživanje je uključivalo proučavanje rada Ivana Petrovicha Pavlova, ruskog psihologa poznatog po istraživanju koje je uključivalo pse. Pavlovljeve studije o procesu probave kod pasa su indikovale da je potrebno oko dva sata organizmu da probavi skrob, a čitava četiri da probavi proteine. Sa druge strane došao je do otkrića kako je potrebno neverovatnih 13 sati da organizam probavi mešavinu proteina i skroba.
Hayovo istraživanje dovelo do dijete koja se bazira na teoriji kako na zdravlje utiče hemijski proces probave, odnosno da telo koristi alkalne probavne procese za ugljene hidrate, grupu koju je Hay kalsifikovao kao namirnice koje sadrže skrob i slatke namirnice. S druge strane, došao je do zaključka kako probavljanje proteina uključuje kiseline , a ukoliko se ugljeni hidrati i proteini konzumiraju u isto vreme alkalni proces biva ometen od strane kiselina i tu dolazi do problema. Kombinovanje nekompatibilnih namirnica izaziva acidozu, odnosno akumulisanje viška kiseline u telesnim tečnostima. Hay je loše kombinovanje hrane povezao sa stanjima poput dijabetesa i Brajtovom bolesti, on je napisao kako loša kombinacija namirnica izvlači vitalnost i uzrokuju debljanje.
On se pridržavao pravila da proteine jede za jedan, a ugljene hidrate za drugi, poseban obrok, a voće je klasifikovao kao kiselo dok je povrće okarakterisao kao neutralno odnosno da se može konzumirati sa svim vrstama hrane. Ova dijeta vremenom je obeležena kao ona koja je izlečila lekara, a knjiga je napisana čak 24 godine nakon njegove dijagnoze, a on je tvrdio kako je upravo novi način ishrane zaslužan što mu se krvni pritisak snizio, što se tečnost povukla i što je mogao da potrči bez neke prevelike muke i napora.
Hay se nakon nekog vremena povukao iz tradicionalne medicine, hirurgije i lekova jer je verovao da je način na koji se hranimo mnogo delotvorniji. Svoju dijetu je prvi put predstavio 1911. godine, a ostatak života proveo je promovišući je. Napisao je tri knjige, a pored toga je pomagao ljudima u svojim sanatorijumima koje je otvorio širom zemlje. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1940. godine.
Kako funkcioniše kombinovanje namirnica?
Glavni koncept ovakvog načina ishrane jeste da jedemo hranu prostih ugljenih hidrata ili skroba i onu sa kompleksnim proteinima uvek odvojeno. To pomaže da povećamo sposobnost organizma da probavi svaku vrstu hrane. Opšte je poznato kako ljudski organizam na potpuno drugačiji način probavlja ugljene hidrate od protina. Probavljanje ugljenih hidrata počinje već u ustima jer pljuvačka sadrži enzime koji se povezuju sa hranom kako žvaćete. Kada progutate hranu te amilaze se deaktiviraju od strane stomačnih kiselina.
Nakon toga, varenje ugljenih hidrata se nastavlja u tankom crevu kada gušterača otpušta još više amilaza direktno u tanko crevo i time se završava varenje ugljenih hidrata.
Kod proteina je proces varenja prilično drugačiji jer se oni uopšte ne probavljaju u ustima već odlaze direktno u stomak gde hidrohlorična kiselina aktivira enzime koji se zovu pepsini čija je uloga da razbiju proteine na manje grupe amino kiselina. Kada te grupe napuste stomak pankreas otpušta enzime u tanko crevo i na taj način grupe amino kiselina razbija na pojedinačne amino kiseline koje se mogu apsorbovati od strane organizma.
Iako je naučno dokazano kako pravilno kombinovanje namirnica ima veliki uticaj na zdravlje i kilograme, mali broj istraživanja je sproveden na ovu temu.
Ključne stavke pravilnog kombinovanja namirnica
Svaki ljudski organizam je jedinstven i principi kombinovanja namirnica ne moraju odgovarati svima. Iz tog razloga treba da slušate šta vam govori vaše telo i na taj način procenite kako određene namirnice i kombinacije utiču na vaš organizam. Postoji nekoliko glavnih smernica kad je kombinovanje hrane u pitanju. Svaku od njih isprobajte nekoliko nedelja pa sami procenite da li i kako to sve deluje na vaš organizam.
Voće jedite samo. Organizmu je potrebno oko 30 – 40 minuta da probavi voće i zato se preporučuje da voće jedete najmanje 30 minuta do sat vremena pre obroka ili dva do četiri sata nakon obroka. Probajte pojesti doručak koji sadrži samo voće, ujutro na prazan želudac ili ga jedite za užinu između dva glavna obroka.
Ne kombinujte proteine sa prostim ugljenim hidratima. Ruski psiholog, Ivan Pavlov je otkrio da psima treba oko dva sata da probave ugljene hidrate i čak četiri da probave proteine, a da bi probavili kombinaciju proteina i ugljenih hidrata potrebno je čak 13 sati. Ovaj princip je najvažniji kad su u pitanju životinjski proteini meso, jaja i mlečni proizvodi. Te namirnice ne bi trebalo kombinovati sa prostim ugljenim hidratima poput testenina, hleba iili povrća koje sadrži skrob, krompir i bundeva. Proteine bi trebalo kombinovati sa nešto lakšim povrćem poput kupusa, karfiola ili zeleniša.
Često se preporučuje da teže veganske proteine poput orašastih plodova, semenki, tofua ili tempeha tretiramo na isti način i ne kombinujemo ih sa prostim ugljenim hidratima. Ipak, veganski proteini nisu kompleksni kao oni životinjskog porekla i pružaju vam veću fleksibilnost kad je u pitanju kombinovanje namirnica. Mahunarke i integralne žitarice sadže kompleksne ugljene hidrate što znači da se mogu bolje kombinovati od prostih ugljenih hidrata i skroba. Eksperimentišite sa svojim obrocima i pratite kako će to uticati na vas.
Dinje i lubenice jedite odvojeno. Ovo je jedini izuzetak kad je u pitanju voće, iz nekog čudnog razloga namirnice poput dinja i lubenice se vare puna tri sata što je puno duže nego obično voće i zato bi ih trebalo jesti samostalno.
Jedite 80 odsto alkalne hrane i 20 odsto kisele. Ovo je preporuka koja dolazi od dijete dr. Heja iako ajurveda kao i drevna kineska medicina imaju iste smernice. Postoji veliki broj različitih načina ishrane koji se baziraju na alkalnoj ishrani, ali najvažnije je da koristite većinu biljnih i celovitih namirnica koje nisu industrijski prerađene.
Kako da znate da li ovakav način ishrane funkcioniše?
Ako se budete pridržavali te izbegavali određene kombinacije namirnica olakšanje ćete primetiti veoma brzo, naravno ako tako paše vašem organizmu. Ako se svaki put nakon ovsene kaše sa voćem za doručak osećate naduto, probajte jesti samo voće i pratite da li će biti kakvih promena. Naravno da ćete veoma brzo primeiti, imaćete više energije, nećete osećati nadutost i stolica će vam biti redovnija.
Neki od simptoma lošeg kombinovanja namirnica su:
- Podrigivanje nakon svakog jela.
- Gasovi, nadutost.
- Žgaravica.
- Bolovi u stomaku i želucu.
- Mučnina.
- Problemi sa spavanjem i umorom.
- Zatvor.
- Loš zadah.
- Mere predostrožnosti i rizici
Iako postoji mnoštvo nutritivnih aspekata ove dijete, postoji i nekoliko mana na koje treba obratiti pažnju. Dijeta ne uključuje informacije o veličinama porcija što je prilično važno kada pokušavamo izgubiti kilograme, a može doći i do nedostatka određenih nutrijenata u organizmu zbog ograničavanja određenih grupa hrane na samo jedan obrok dnevno.
Iako će povećana konzumacija voća i povrća sigurno pomoći kad je u pitanju bolja i redovnija probava ljudi nikako ne bi trebalo u potpunosti da se oslanjanju na ovakvu dijetu ukoliko žele da reše neke ozbiljnije probleme poput srčanih obolenja, artritisa, alergija i astme. Ljudima kojima su dijagnostikovane ove bolesti možda trebaju lekovi i pre nego se odluče da isprobaju ovu dijetu trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom.
Pravilno kombinovanje hrane
U narednih nekoliko redaka pokušaćemo vam približiti koje namirnice bi trebalo kombinovati, a koje nikako ne bi trebalo jesti jedne s drugima.
Kiselo voće poput grejpfruta, narandže, limuna, limete, nara, ananasa i paradajza bi trebalo kombinovati sa orašastim plodovima, subkiselim voćem i semenkama, a a nikako ga ne bi trebalo kombinovati sa slatkim voćem i ostalim grupama hrane. Jedini izuzetak je paradajz koji se može jesti sa povrćem koje sadrži malo skroba i onim koje ne sadrži skrob.
Subkiselo voće su jabuke, kajsije, bobičasto voće, grožđe, kivi, mango, nektarine, papaja, breskve, kruške, šljive i jabuke. Kombinujte ih sa saltkim i kiselim voćem, ali ne sa oba u isto vreme, orašastim plodovima i semenkama. Nemojte ih kombinovati sa ostalim grupama namirnica.
Slatko voće su: banane, kokos, urme, sušeno voće. Ovo voće kombinujte sa orašastim plodovima i semenkama i nemojte ga kombinovati sa ostalim grupama namirnica.
U proteine spadaaju sve vrste mesa, riba, jaja, mlečni proizvodi, suve mahunarke, orašasti plodovi, semenke, soja, kikiriki, proizvodi od soje, tofu. Kombinujte ih sa namirnicama koje su siromašne skrobom, odnosno povrćem, a nemojte ih kombinovati sa ostalim proteinima, mastima, ugljenim hidratima, skrobom i voćem. Mleko uvek pijte samo, bez dodataka.
Povrće sa malim i bez udela skroba: špargle, artičoke, mahune, cvekla, brokoli, kupus, karfiol, krastavac, patlidžan, beli luk, zelena salata, celr, šargarepa, crveni luk. Peršun, grašak, paprika, repa, gljive, tikvice. Kombinujte ih sa proteinima, mastima, ugljenim hidratima i skrobom, a nemoje ih kombinovati sa voćem.
Ugljeni hidrati i skrob: hleb, testenina, žitarice, krompir, bundeva, slatki krompir. Kombinujte ih sa povrćem i mastima, nemojte ih kombinovati sa proteinima i voćem.
Masti: avokado, masline, kokos, puter, pavlaka, kao i ulja lana, susama, maslina, kokosa. Kombinujte ih sa povrćem, gljenim hidratima i skrobom te sa proteinima. Nemojte ih kombinovati sa proteinima i voćem u isto vreme.
Napomena: Lubenicu i sve vrste dinja nemojte kombinovati sa ostalim namirnicama i uvek ih jedite posebno.
