LCHF – Dijeta sa visokim udelom masti, a malim delom ugljenih hidrata

Autor: Jelena Računica

Da li mislite da je zaista moguće da jedete dobro, ne budete gladni, a pri tom gubite kilograme i održavate opšte zdravlje svog organizma? Predstavljamo vam LCHF (Low carb- High fat) dijetu koja je sve to.

Nećete verovati, ali ova dijeta podrazumeva popriličan udeo masti sa smanjenom konzumacijom ugljenih hidrata, bez brojanja kalorija, bez suplemenata, bez gladovanja, a stručnjaci tvrde da je zaista delotvorna.

Osnove LCHF dijete

Najvažnija stavka ove dijete jeste da unosite manje ugljenih hidrata, a povećate unos masti,  a unos šećera i skroba trebalo bi svesti na minimum ili u potpunosti izbaciti. To znači da i dalje možete biti siti, jesti raznovrsnu hranu, ali gubiti kilograme.

Dozvoljena hrana podrazumeva meso, ribu, jaja, povrće koje raste isključivo iznad zemlje i prirodne masti kao što je puter.

Hleb, testenina, riža i krompir je ono što nije dozvoljeno kao i namirnice koje sadrže šećer i skrob.

LCHF dijeta ne podržava merenje, brojanje kalorija i gladovanje. Ona se zalaže da jedemo kad smo gladni i da se ne zavaravamo industrijski prerađenom hranom na kojoj stoji oznaka „bez masnoće“.

S naučne tačke gledišta ova dijeta je delotvorna zato što izbacivanje šećera i skroba iz ishrane stabiliše nivo šećera i insulina, a hormoni koji skladište masnoće u tkivo opadaju. To podstiče telo da što bolje sagoreva kalorije.

Šta jesti?

Meso – bilo koje vrste uključujući govedinu, svinjetinu, piletinu,… Ne treba čak da izbegavate niti masni deo sa mesa, a ni da skidate kožicu sa piletine. Jedino što se preporučuje jeste da tražite meso od organski uzgojenih životinja.

Riba i morski plodovi – Dozvoljene su sve vrste ribe i morskih plodova, ali izbegavajte da ih pržite uvaljane u hlebne mrvice.

Jaja – na sve moguće načine, poželjno domaća.

Prirodne masnoće – da bi hrana dobila bolji ukus obogatite je puterom ili pavlakom za kuvanje. Za kuvanje koristite kokosovo ili maslinovo ulje.

Povrće – sve vrste kupusarki (karfiol, brokoli, prokelj), špargle, tikvice, patlidžan spanać, gljive, krastavci, salata, avokado, luk, paprike,… Izbegavajte konzumaciju korenastog povrća koje raste ispod zemlje jer je obično bogato skrobom.

Mlečni proizvodi – možda će vam zvučati čudno, ali preporučuju se mlečni proizvodi sa višim postotkom masti, što znači da možete jesti puter i kiselu pavlaku, ali izbegavajte mleka i proizvode sa dodanim ukusima, a koji obično sadrže šećer.

Orašasti plodovi – njima zamenite nezdrave grickalice dok gledate televizor.

Bobičasto voće – jedite povremeno uz male moderacije.

Šta je zabranjeno?

Šećer – zaboravite na slatka pića, slatkiše, kolače, torte, čokoladu, sladoled i žitarice za doručak. Preporučuje se i izbacivanje veštačkih zaslađivača.

Skrob – hleb, testenina, krompir, riža, grickalice, musli su zabranjena zona. Ne preporučuje se čak ni korištenje celovitih žitarica, a u korenastom povrću (šargarepa, celer) možete uživati tek povremeno.

Margarin –što zbog veoma loših nutritivnih vrednosti što zbog lošeg ukusa.

Pivo – ovo piće je prepuno ugljenih hidrata koji imaju veliku moć upijanja.

Voće – voće je nažalost samo prirodni slatkiš i trebalo bi da ga izbegavate, ali možete povremeno da se počastite nekom voćkicom.

U trenucima kad želite da se opustite slobodno se počastite čašom suvog vina ili nekim žestokim pićem (viski, konjak, votka, kokteli), ali koji ne sadrže šećere. Isto tako, nepce možete razveseliti i kockicom tamne čokolade sa najmanje 70 odsto udela kakaa.

U neograničenim količinama pijte vodu, čaj i kafu, naravno bez šećera, ali zato možete koristiti punomasnu tečnu pavlaku ili mleko.