Menu 

Saznajte

Vaš školarac je napokon krenuo u prvi razred, počeo je da uči slova, ali to vašem mališanu nije preterano zabavno i odbija da vežba? Probajte neke od naših saveta kako da dete zavoli pisanje.

Kiseli kupus, kvas i kefir su samo neke od nama dobro poznatih namirnica koje se dobijaju procesom fermentacije. Danas vam otkrivamo zašto je ova hrana toliko zdrava i zašto bi je trebalo jesti na dnevnoj bazi. Dobrodošli u mali vodič o fermentisanoj hrani.

Pored toga što ima specifično kiselkast ukus, hrana dobijena fermentacijom je veoma zdrava i trebalo bi je jesti u što većim količinama. Ona obično sadrži vitamin K i probiotike koji su od velike važnosti za zdravlje probavnog trakta te opšte zdravlje.

?????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

Vitamin K

Vitamin K je jedan od četiri vitamina koji imaju mogućnost apsorpcije masti. Pojavljuje se u nekoliko različitih oblika i igra veoma važnu ulogu kad je u pitanju opšte zdravlje. Prema Lajnusu Polingu, kada se krv zgrušava prolazi kroz nekoliko faza od kojih jedna zavisi baš od vitamina K.

Veoma je važan za pravilno funkcionisanje ćelija i potreban je za dva proteina koji regulišu kalcijum. Jedan od njih stimuliše mineralizaciju kostiju, a drugi sprečava akumulaciju kalcijuma u arterijama. Pošto organizam ne skladišti velike količine vitamina K potrebno ga je redovno unositi putem ishrane i zato je fermentisana hrana veoma dobra.

Samo jedna šolja oceđenog kiselog kupusa obezbeđuje 18,5 mcg vitamina K, što je 23 odsto od celokupne dnevne potrebe organizma. S druge strane šolja kiselog kupusa zajedno sa rasolom sadrži 135 mcg vitamina K.

Probiotici

Fermentisana hrana među kojom kiseli kupus svakako prednjači nam obezbeđuje i veliki broj zdravih bakterija koje žive u našem probavnom traktu i čine ga efikasnim i zdravim. Dobre bakterije zadužene su i za produkciju vitamina i ostalih nutrijenata koji nas čuvaju od štetnih mikroorganizama.

Postoji mnoštvo razloga zbog kojih je neophodno postaviti dobar balans u organizmu između loših i dobrih bakterija. U poslednje vreme povećana je konzumacija pasterizovane hrane, hlorisane vode, antibiotika i ostalih lekova. Naša ishrana obično sadrži previše šećera, alkohola, soli i industrijski prerađene hrane i zato je neophodno da pomoću hrane bogate probioticima napravimo zdravu protutežu.

Pored vitamina K i probiotika fermentisana hrana je veoma bogata vitaminom C.

Donosimo vam sjsjna recept za salatu od kiselog kupusa, belog luka i kima.

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

Potrebni sastojci:

  • 1 veća glavica kupusa, sitno naribanog
  • 3 šargarepe srednje veličine, naribane
  • 1 zelena jabuka, naribana
  • 2 čena belog luka, sitno seckana
  • 1 kašika semenki kima
  • 2 kašike himalajske soli

Sve namirnice dobro operite, a teglicu u koju ćete slagati salatu steriišite. Kad ste sve sastojke pripremili, sipajte ih u veliku posudu i dobro izmešajte pa za vreme mešanja lagano stiskajte drvenom varjačom da izađe što više vode iz povrća. Nakon toga mešanje nastavite rukama sve dok ne osetite da je povrće malo omekšalo i da se je na dnu ostala poprilična količina tečnosti.

Povrće uzimajte rukama, cedite i slažite u sterilnu teglicu i svaki sloj pritisnite da izađe što više soka. Kad ste složili povrće do vrha teglice bi trebalo da ostane oko 2,5 cm praznog prostora, zatim sipajte sok i prekrijte teglu pamučnom krpicom, pričvrstite gumicom i čuvajte na suvom, tamnom i prozračnom mestu 4-7 dana. Svakodnevno pregledajte salatu i pritisnite kašikom tako da sokovi isplivaju na površinu.

Da je salata spremna za upotrebu znaćete po specifičnom kiselom ukusu i hrskavosti.

Recept
Ime Recepta
Lekovita svojstva fermentisane hrane
Objavljen
Vreme Pripreme
Ukupno Vreme
Rangirano
5 Based on 32 Review(s)
Piši!
Širi dalje!

1 komentar
  1. Ljiljana

    On the daily basis se prevodi “svakodnevno”, a ne “na dnevnoj bazi”.
    Mozda na nervnoj bazi?:)))

Napišite komentar