Hiperroditeljstvo – zašto je tako pogrešno?
Hiperroditeljstvo je noviji termin i označava kompulzivni poriv za usavršavanjem svoje dece, a obično je rašireno među mladim, obrazovanim i ambicioznim roditeljima.
Roditelji žele da priušte svojoj deci najbolje – smatraju da im trebaju, ako mogu, ponuditi sve ono što oni nisu imali. Dati im najbolju podlogu za bolju budućnost. Teraju ih da od malih nogu idu na balet, na plivanje, na razne treninge, a ne pitajući šta je to što deca zaista žele, koliko toga je njima zaista potrebno, da li će im to pomoći toliko u budućnosti ili dovoljna samo jedan aktivnost i više druženja i igranja, slobodnog vremena sa vršnjacima?
Da li se iza ovog hiperroditeljstva ustvari kriju ambicije roditelja, želja da deca ostvare ono što oni nisu uspeli ili da prikažu drugima da su oni savršeni roditelji?
Plan
Roditelji naprave deci sami ili ih teraju da naprave plan, da se ponašaju po šablonu. Ako roditelji imaju isplaniran dan i raspored šta trebaju uraditi smatraju da to deca trebaju početi od malih nogu. Otiđi u školu, pa na balet, pa na plivanje, pa na časove klavira, pa na izlet sa školom, pa tu je vreme za učenje, pa poseta dedi i baki, pa vreme za spavanje, … Sve je isplanirano. To, smatraju neki stručnjaci, decu strahovito opterećuje i uništava im onu bezbrižnost koju treba da ima svako detinjstvo.
Istina jeste da je dobro da deca uče i da idu na razne treninge i časove, ali pažljivo treba izabrati samo nešto od toga i to posebno nešto što dete želi, što mu odgovara i pričinjava zadovoljstvo.
Tražimo li od dece previše
Sve više je pedagoga i psihijatara koji ističu da su roditelji u ovoj priči otišli predaleko. Deci je potrebno vreme kada su oslobođeni od vaših nametnutih planova, da istražuju svet sami, po svojim uslovima, svojim putem. Tako oni uče da sami razmišljaju, izmišljaju i da se druže. Žele da uživaju u otkrivanju sveta na svoj način, da sami dođu do zaključka ko su, a ne da im mi nacrtamo šta je to što treba da žele.
Naravno, to ne znači da treba da odustanete od aktivnosti za decu, jer su ona dobra za njih, njihovo samopouzdanje, druženje, učenje, razvoj, … Međutim, važno je znati kada ste preterali.
Posmatrajte dete
Ograničite broj aktivnosti i trudite se da dete ima dovoljno vremena koje im ostavljeno potpuno slobdono na raspolaganje. Pratite da li su srećni sa svim tim vašim aktinostima, da li dobro spavaju i bude se odmorni, da li jedu normalno, da li raspoloženi idu u školu, da li završavaju zadaću, …? Ako je nešto od ovog narušeno decu ste verovatno zatrpali obavezama. Ako ste već ušli u fazu da dete ima svoj raspored to je znak da nešto nije uredu. Obavezno detetu dajte vreme kada je potpuno slobodno i treba mu dosta tog vremena.
Posledice hiperroditeljstva
Ponekad je tu samo reč o roditeljskim ambicijama bez osvrtanja na želje dece. Guranje dece koja još ni u školu nisu krenula da uče engleski jezik, da pohađaju posebne časove nije poželjno. Dete mora da se igra. Učenje jezika u tom periodu gotovo da nema efekta. Ne pretvarajte decu u „super ljude“, prihvatite ih takve kakvi su i pustite da upijaju svet uz samo malo usmeravanje.
Kada neko zagazi u hiperroditeljstvo može izazvati i suprotan efekat – naštetiti detetu. Od prevelikog pritiska može da se desi da mu se sve te obaveze u ranoj dobi gotovo zgade i da iz revolta krene suprotnim putem, da se inati, da odbija hranu, …
Imajte uvek na umu da vi treba da živite sa detetom, a nikako umesto njega.
Pročitajte i Dete vam je prveiše stidljivo? Pomozite mu.
