Pomozite detetu da se nosi sa smrću dragih osoba
Kada deci draga osoba umre oni obično ne znaju kako da se nose sa tim potpuno novim i nepoznatim osećanjem, a nama odraslima je teško da pomognemo posebno ako i sami prolazimo kroz period žalovanja.
Kako će dete shvatiti i prihvatiti smrt drage osobe zavisi na prvom mestu od uzrasta deteta, njegove ličnosti i životnih iskustava koje je do tada steklo. Ipak, postoji nekoliko osnovni tački na koje treba da obratite pažnju u ovim tužnim situacijama.
Budite iskreni i koristite jednostavne izraze
Veoma je važno da dete prihvatite kao nekoga ko može da podnese istinu i time se vodite, ali to može biti veoma teško posebno kad ni mi veliki nemamo odgovore na sva postavljena pitanja. Bez obzira na to, kad doživite gubitak bliske osobe stvorite detetu ugodnu atmosferu, recite istinu o onome šta se desilo i dajte mu do znanja da u tom trenutku ne postoje ispravna i manje ispravna osećanja i sve ono što oseća je sasvim u redu. Ako ste vernik sa detetom možete razgovarati o zagrobnom životu.
Detetovo shvatanje smrti i vašeg pristupa celoj priči zavisi od uzrasta deteta. Svako dete će na drugačiji način prihvatiti ono što čuje, ali postoji nekoliko osnovnih smernica kojih bi se u ovim situacijama trebalo pridržavati.
Deca svet do pete ili šeste godine shvataju poprilično bukvalno i zato im smrt treba objasniti koristeći neke osnovne i konkretne izraze. Ako je dete izgubilo baku ili dedu možete mu reći da je njihovo telo bilo toliko staro da je jednostavno prestalo da radi i da lekari nisu mogli da ga poprave. Samu smrt deci možete objasniti kao “prestanak rada” nečijeg tela.
Deca obično imaju problem da shvate činjenicu kako sva živa bića u jednom trenutku umiru i da nakon smrti nema povratka pa budite spremni na to i kad objasnite detetu šta se desilo da će vas možda pitati gde je ta osoba sada i da li će se vratiti. Iako frustrirajuće nastavite detetu objašnjavati šta se deslo, smirenim tonom i bez nervoze.
U razgovoru sa detetom izbegavajte fraze kao što su da je ta osoba otišla, zaspala ili da smo je izgubili, jer će dete te izraze shvatiti bukvalno pa će ga možda biti strah da zaspe ili će se plašiti kad god neko od ukućana napusti kuću.
Pripremite se i na to da kad dete postavi pitanje gde se nalazi ta osoba koja je umrla uglavnom ne želi čuti odgovor „na nebu” ili nešto slično i puno prihvatljivije će biti ako mu kažete da je na groblju – mestu za koje ono sigurno zna da postoji.
Deca u razdoblju od 6-10 godina polako počinju da shvataju smrt i njenu konačnost čak i ako ne razumeju da će se to desiti svima jednog dana. Deca čak mogu da veruju da baka neće umreti ako oni budu dobri ili ako to požele pre nego duvaju u rođendanske sveće. U ovom periodu simbol smrti za decu je obično kostur, babaroga ili duh, a vi se ne koristite tim izrazima kad budete objašnjavali detetu šta se desilo već mu dajte jasno, direktno i konkretno objašnjenje.
Kada deca dospeju u tinejdžersko doba ona zaista postaju svesna smrtnosti pa njihova pitanja nakon što izgube blisku osobu mogu dosezati i do sopstvene smrtnosti i ranjivosti. Tinejdžeri će takođe tražiti značenje smrti njima bliske osobe i verovatno neće tražiti bukvalne odgovore već će istraživati značenje samog života. Kod dece adolescentske dobi može se pojaviti i jedan oblik krivice kako nisu posvećivali dovoljno pažnje baki i dedi, a vi treba da ih ohrabrite i sa njima podelite tu tugu.
Zajedno prežalite gubitak
Mnogi roditelji se pitaju da li je ispravno povesti dete na sahranu bliske osobe. Istina je da tačan odgovor ne postoji i da to zavisi od deteta do deteta. Trebalo bi da dopustite detetu da učestvuje u celom tom procesu ako želi, ali mu pre toga morate objasniti kako to sve izgleda i šta se na sahranama dešava pa mu dopustite da samo odluči da li želi ili ne želi da učestvuje.
Ako mislite da zbog sopstvene tuge niste u stanju da pomognete detetu zamolite neku drugu blisku osobu da pripazi na dete tokom celog procesa.
Dozvolite detetu da prođe kroz proces žalovanja, da bude tužno i da plače, nemojte ga savetovati da suzbija svoja osećanja jer su tuga i plakanje savim prirodne i normalne reakcije. Isto tako, stavite do znanja detetu da ćete vi ma koliko tužni bili uvek biti tu za njega da mu pomognete i objasnite sve što ga zanima.
