Problemi sa nastavnicima – kako ih rešiti?
Da li je do deteta ili je do nastavnika? Pitanje je na koje odgovor žele mnogi roditelji. Jedno je sigurno ni jedno ni drugo nemojte osuđivati pre nego se uverite šta je prava istina.
Mnoga deca kad krenu u školu znaju tvrditi kako ih nastavnik ili nastavnica ne voli i kako se prema njima ponašaju drugačije nego prema ostaloj deci. Pre nego okrivite dete kako je to zato što neće da uči i ne poštuje autoritete probajte poduzeti neke konkretne korake. Veoma je teško ispravno postupiti kada vam dete iz škole dođe vidno uznemireno. Možete razgovarati sa detetom da lakše izađe na kraj ili možete ići razgovarati sa učiteljicom i boriti se za vaše dete. Puštanje da samo prođe nije opcija.
Ako vam dete kaže da je učiteljica zla pre njemu, pokušajte saznati šta to konkretno znači, podstaknite dete da vam ispriča što više detalja. Pitajte šta je ono tačno reklo/uradilo i kako je nastavnik reagovao. U dečijim glavama zlo može biti ako ih nastavnik tera da rade domaće zadatke ili kad zahtevaju određeno ponašanje u učionici. Cilj ovoga nije toliko da se sazna istina koliko da roditelji uvide kako njihova deca doživljavaju stvari.
Još jedan način da uvidite realnu situaciju jeste da kažete detetu da ćete zapisati sve što je nastavnik rekao da biste mogli ići porazgovarati s njim. Dajte detetu šansu da kaže svoju stranu priče. Dajte mu doznanja da vi zajedno sa učiteljima i radnicima škole želite da mu školovanje prođe što bolje. Na ovaj način daćete detetu do znanja da se zanimate za njegove probleme u školi, ali isto tako da nećete samo ići i rešiti problem pre nego saznate sve detalje. Recite detetu da ćete razgovarati sa nastavnikom da vidi zbog čega se ono oseća loše. Ako je dete starije pokušajte mu pomoći da samo reši problem, predložite da priđe nastavniku posle časa da kaže kako oseća da ima drugačiji tretman. U većini slučajeva nastavnici nisu ni svesni kako se dete oseća.
Ako ipak odlučite da je jedino ispravno rešenje da porazgovarate sa nastavnikom imajte pristup kao da želite da zajednički rešite problem, a ne da bilo koga napadate. Racite nastavniku da ste došli da vam pojasni neke stvari jer vi ne razumete najbolje u čemu je problem. Budite diplomata. Kažite sve što ste saznali od deteta, pitajte da li je sve istina, je li dete nešto prećutalo. Postoje roditelji koji smatraju da njihovo dete nije u stanju da uradi apsolutno ništa loše, morate biti svesni da vaša deca mogu reći nešto što nije potpuna istina i nemojte baš sve što vam nastavnik kaže uzimati sa dozom rezerve.
Ma koliko imali blag pristup prema nastavniku on se može osetiti napadnutim i zato se potrudite da odmah na početku objasnite da ne želite da osuđujete ni napadate već da saznate istinu i iznađete najbolje rešenje.
Idealan ishod je da vam učiteljica objasni zbog čega se dete tako oseća da ga recimo ne proziva često kada digne ruku jer želi da pruži šansu i drugima da odgovore na pitanja. S druge strane neki ljudi su jednostavno „mrgudi“ po prirodi, a vaše dete to može lično da shvati jer su se do škole svi prema njemu ophodili sa pažnjom i ljubavi. I to ćete odmah shvatiti iz razgovora sa nastavnikom.
Ako ste u razgovoru sa nastavnikom naišli na otpor i zid, a u školi se ništa ne menja i dete se i dalje želi, ni jednog trenutka se ne ustručavajte da odete kod direktora škole. Prošlo je vreme kada se nastavnicima nije smelo ništa reći, izborite se za svoje dete posebno ako primetite da nakon vašeg razgovora nastavnik istresa svoje frustracije na detetu i situacija se pogoršava. Još jednom napominjemo, pre nego poduzmete bilo kakve korake pokušajte vaše dete objektivno sagledati, koliko je to moguće, ali isto tako imajte na umu ma koliko plemenit bio poziv nastavnika/učitelja, nisu baš svi stvoreni da ga rade.
