Prepoznajte nizak krvni pritisak
Nizak krvni pritisak je možda nešto čemu većina ljudi teži, ali oni koji ga imaju se ne bi složili da je to nešto pozitivno. Snižen krvni pritisak pored toga što dolazi sa vrtoglavicom u pojedinim slučajevima može biti i opasan po život.
Krvni pritisak varira od osobe do osobe, a sniženim pritiskom se smatraju sve vrednosti niže od 90 mm Hg sistoličkog i 60 mm Hg dijastoličkog pritiska. Glavni uzročnici sniženog krvnog pritiska mogu biti dehidracija kao i posledica nekih hiriurških intervencija. Snižen krvni pritisak je izlečiv, a najvažnije je da pronađete uzrok vašeg stanja.
Simptomi sniženog krvnog pritiska
Kod nekih ljudi nizak krvni pritisak je samo znak da nešto drugo nije u redu posebno ako se pojavi iznenada i to praćen nekim od sledećih simptoma:
- Vrtoglavica, slabost
- Nesvestica
- Slaba koncentracija
- Zamagljen vid
- Mučnina
- Hladna i bleda koža
- Ubrzano, plitko disanje
- Zamor
- Depresija
- Žeđ
Kada se obratiti lekaru
U većini slučajeva snižen krvni pritisak nije opasno stanje, ali ga svakako ne smemo ignorisati. Ako uglavnom imate nizak pritisak, ali ne osećate nikakve simptome i generalno se osećate dobro nikakva intervencija osim redovnih kontrola neće biti potrebna.
Čak i povremena vrtoglavica ili slabost se karateriše kao manji problem, a može doći kao rezultat povremene dehidracije kad previše vremena provedete na suncu ili u vrućoj kupki. U takvim situacijama krvni pritisak može brzo da opadne.
Ipak, ako primetite neke od simptoma sniženog pritiska i ako su oni učestali veoma je važno da se javite lekaru jer to može biti znak da nešto drugo, ozbiljnije nije u redu. Od velike pomoći na pregledu će biti ako zabeležite i zapišete sve simptome koje ste osetili.
Najčešći uzroci sniženog krvnog pritiska
Medicinska stanja koja su najčešći uzročnici sniženog krvnog pritiska su:
Trudnoća. Cirkulatorni sistem žene tokom trudnoće se rapidno širi što može dovesti do sniženog krvnog pritiska koji se obično vrati na normalu nakon porođaja.
Problemi sa srcem. Pojedina srčana obolenja kao što su veoma spori otkucaji srca, srčani udar ili zatajenje srca mogu izazvati sniženi krvni pritisak i to zato jer obično sprečavaju dobru cirkulaciju krvi u telu.
Endokrini problemi. Problemi sa štitnom žlezdom kao i smanjen nivo šećera u krvi mogu izazvati snižen krvni pritisak.
Dehidracija. Kad telo gubi više tečnosti nego što dobija obično dolazi do dehidracije. Čak i blaga dehidracija organizma može dovesti do sniženog krvnog pritiska praćenog vrtoglavicom, umorom i slabošću.
Gubitak krvi. Gubitak krvi zbog povrede ili unutrašnjeg krvarenja, a takva stanja mogu dovesti i do pada pritiska opasnog po život koji se zove septički šok.
Pored svih navedenih stanja uzročnici niskog krvnog pritiska mogu biti i ozbiljne alergijske reakcije i infekcije kao i manjak nutrijenata u ishrani.
Nizak krvni pritisak mogu izazvati i pojedini medikamenti kao što su diuretici, alfa i beta blokatori, lekovi za Parkinsonovu bolest kao i određene vrste antidepresiva.
Rizične grupe
Od sniženog krvog pritiska mogu patiti svi, bez pravila, ali su pod malo većim rizikom ljudi stariji od 65 godina, oni koji redovno koriste određene lekove i oni koji pate od hroničnih bolesti kao što su Parkinsonova ili srčani bolesnici.
Lečenje
Lečenje sniženog krvnog pritiska naravno zavisi od njegovog uzroka. Ako je veoma snižen pritisak posledica lekova koje koristite za visoki pritisak on se leči smanjenjem doze lekova ili promenom terapije, a lekari uglavnom preporučuju promene u ishrani i načinu života.
Da biste prirodnim putem podigli prtisak potrebno je da u ishrani koristite malo više soli, pijete dosta tečnosti, po potrebi nosite elastične čarape za bolju cirkulaciju, a u krajnjem slučaju tu je i upotreba lekova.
Veoma je važno da ako imate nizak pritisak jedete manje, češće obroke siromašne ugljenim hidratima i na taj način ćete sigurno smanjiti pojavu vrtoglavice tokom dana. Isto tako možete povećati unoskafe ili čajeva koji u sebi sadrže kofein.
