Menu 

Šta mislite o makrobiotičkoj ishrani? Možemo li uz pomoć makrobiotike produžiti život? Šta na to sve kažu nauka i stručnjaci? LifePress magazin vam odgovara  na pitanja.

Šta je makrobiotička ishrana?

Makrobiotika je termin kojim se opisuje način življenja i ishrane koja prema nekim tvrdanjama pomaže pri prevenciji raznih bolesti, produžava životni vek i pospešuje duhovni razvoj čoveka. Makrobiotika je mnogo više od ishrane, ona uključuje i poseban način fizičke aktivnosti i održavanja lične higijene, pa čak i garderobe koju nosite. Mi se danas posvećujemo onom segmentu vezanom za ishranu.

Postoji nekoliko varijacija makrobiotičke ishrane, a najčešće se preporučuje i primenjuje ona koja se bazira na  žitaricama, smeđoj riži , povrću, mahunarkama i biljnim čajevima. Dopušteni su i orašasti plodovi u malim količinama, a jednom ili dva puta nedeljno možete pojesti porciju ribe ili piletine iako su većina ljudi koja praktikuje makrobiotiku vegani ili vegetarijanci. Makrobiotika striktno brani konzumaciju crvenog mesa, jaja, mlečnih proizvoda, šećera, prerađenih žitarica kao i bilo koje druge industrijski prerađene hrane. Kofeina i alkohola.

Ceo sistem ishrane je zasnovan na istočnjačkoj filozofiji koji se često objašnjava preko jing i jang termina koji simboliše dve suprotne, ali komplementarne energije koje stanuju u svim živim bićima. Jin se često tumači kao ženska, a jang kao muška energija.

Cela ideja i filozofija koja se krije iza jing i jang teorije je veoma teško objašnjiva zapadnom načinu tumačenja filozofije i biohemije, ali postoje zdravstveni razlozi za i protiv makrobiotike.

ZA

  • Nema brze hrane. Ovo je sigurno jedan od najboljih razloga da pređete na makrobiotiku, jer ne podržava brzu hranu i gazirana pića.
  • Većina hrane koju makrobiotika podržava je minimalno ili ni malo industrijski prerađena.
  • Svaki obrok, čak i doručak treba da sadrži sveže povrće.
  • Podržava isključivo lokalne, organske namirnice u sezoni.
  • Mikrobiotika zastupa „pametno jedenje“. Što znači da žvaćete polako, obraćate pažnju na svaki zalogaj , izbegavate prejedanje i jedete samo onda kada ste gladni.

PROTIV

  • Prema pravilima makrobiotike  žitarice treba da čine 50-60 odsto svakog vašeg obroka jer se veruje da žitarice vraćaju u ravnotežu jing i jang. ¼ tanjira trebalo bi da bude rezervisana za povrće, dok je po rečima nutricionista obrnuti omer mnogo zdraviji.
  • Mnogo ugljikohidrata – malo proteina. Približno kao i vegetarijanska ishrana, u makrobiotici su više zastupljeni ugljikohidrati sa veoma malo proteina i gotovo ni malo masti. Što se tiče unosa kalorija to je sasvim u redu, ali nemojte se čuditi ako veoma često budete osećali glad odmah nakon obroka.
  • Makrobiotika je voma restriktivan način ishrane, spisak namirnica koje odobrava je poprilično kratak. Biće vam poprilično teško da putem hrane obezbedite sve potrebne nutrijente.
  • Ako se striktno držite makrobiotike to može povući i neke druge brige. Dve najzastupljenije namirnice u makrobiotici su smeđa riža i soja koje su bogate fitatima, supstanci koja otežava apsorpciju minerala u organizmu.

Možda vam se čini preterano stroga, ali svaka ishrana koja ne podržava šećere, industrijski prerađenu hranu, a zalaže se za veću upotrebu lokalnih i sezonskih proizvoda je savakako zdraviji izbor.

Piši!
Širi dalje!

1 komentar
  1. Makrobiotička dijeta

    Unosom žitarica se onemogućava apsorpcija minerala u ogranizmu?? Opet pogrešan pristup. Naučnici otkriju da neki fitati tako utiču na minerale, pronađu ih u žitaricama i automatski donesu zaključak. Ne može se uticaj hrane posmatrati na taj način. Ne može se hrana posmatrati kao skup hemijskih elemenata na gomili. Svaka namirnica ima tačno određen oblik i sastav, prispeva u određeno doba godine i sprema na određen način. Ne može se izdvojiti jedan delić i na osnovu njega određivati ukupan uticaj na neku pojavu. Drugo, proteini ne nedostaju u makrobiotičkoj ishrani, ne nalaze se proteini samo u mesu. Štaviše meso je sastavni deo makrobiotičke ishrane, ali se zna kad se jede i u kojoj količini. Zabluda je da makrobiotička ishrana (govorim u višem filozofskom smislu) izbacuje bilo koju jestivu namirnicu, samo je pitanje balansa jina i janga i kvaliteta samih namirnica. Izuzetak su hemijski tretirane i veštačke namirnice. Makrobiotika nije pomodarstvo i new age izmišljotina, to je način ishrane ljudi pre industrijske revolucije i još ranije – na početku civilizacije, tako da je dovođenje u pitanje efekata koje ona ima na zdravlje ljudi (i dece naravno, pošto vidim da se mnogi brinu da će dete biti “neuhranjeno” ako ne troši ogromne količine mesa, mlečnih proizvoda i šećera) potpuno apsurdno. Iz ličnog i iskustva bliskih ljudi znam da makrobiotika leči gotovo sve bolesti, ali o tome nekom drugom prilikom ;)

Napišite komentar