Jeste li vi krivi za ružno ponašanje vaše dece?
Svi roditelji znaju da deca predškolskog uzrasta bez obzira na sav trud i disciplinu na kojoj insisitiramo mogu imati ispade ružnog ponašanja. Ali, jeste li se ikada zapitali koliko ste sami krivi što je vaše dete počelo vrištati u prodavnci, što je ugrizlo drugo dete parku ili što ne želi da deli?
Treba znati da su neki problemi sa predškolcima neizbežni i da je njihov “posao” da istražuju i ispipavaju granice. S druge strane isto tako je važno da dobro sagledate svoje ponašanje i otkrijete radite li ili ne radite nešto što izaziva ružno ponašanje i ispade kod vašeg mališana.
Mi vam otkrivamo neke od najčešćih okidača za ružno ponašanje dece kada su krivci uglavnom roditelji.
Premalo obraćate pažnju na dete. Sva deca žude za pažnjom roditelja i to nije nikakva tajna. Onoga trenutka kad dete oseti da vam je pažnju zaokupirao telefon, računar, knjiga ili nešto četvrto u trenutku kada je ono želi može doći do izliva besa. Ovaj problem ćete jednostavno rešiti tako da ne dozvolite da vas dete zove mnogo puta samo da bi vam pokazalo novi crtež ili da bi vam ispričalo šta se desilo u vrtiću. Saslušajte ga i vratite se onome što ste već radili. Svesni smo toga da nije uvek jednostavno biti na vrhuncu zadatka, ali trudite se jer će se to na kraju videti u ponašanju vašeg mališana.
Dajete detetu loš primer. Jedan od načina na koji deca uče kako se treba ponašati jeste imitiranje roditelja i drugih starijjih osoba, ali roditelja na prvom mestu. Jeste li se ikad zapitali koliko se vaših osobina ocrtava u lošem ponašanju vaše dece? Ako čujete da vaše trogodišnje dete psuje, ružno razgovara i galami na sestru ili na vas, zapitajte se da li možda imitira nekoga iz kuće. Pred decom se uvek trudite da ne podižete glas, da ne psujete i da lepo razgovarate sa svim ukućanima. Ako vam se slučajno i desi pokušajte objasniti detetu zašto ste tako reagovali i priznajte kako ste pogrešili te kako je to ružno. Ne dozvolite da dete na ružno ponašanje gleda kao na nešto normalno, svakodnevno.
Ne prepoznajte dovoljno dobro dečije potrebe. Svaki roditelj treba da zna da su deca mrzovoljna i kenjkava kada su gladna, umorna, kada im se spava ili kada imaju višak energije koju treba potrošiti. Ako ne izlazite u susret ovim dečijim potrebama pitanje je trenutka kada će doći do nekakvog ispada. Potrudite se da dete uvek na vreme ide na spavanje, izvodite ga redovno u parkove ili igraonice da se istrči i uvek pri ruci nosite grickalice i sokiće.
Previše očekujete od deteta. Ako vaše dete uporno krši uvek ista pravila onda je vreme da se zapitate šta nije u redu sa pravilom. Na primer, ne možete od dvogodišnjaka očekivati da bude savršeno miran za stolom dok ručate, da se ne zaprlja i da pravilno koristi pribor i ubrus. Jedan od razloga zbog koga se dvogodišnjaci prljaju jeste to što im motoričke sposobnosti nisu dovoljno razvijene. Smanjite očekivanja za vašu decu i pravila prilagodite njihovom uzrastu. Budite sto odsto uvereni da oni zaista mogu napraviti to što se od njih traži.
Iako smo mi veliki ti koji treba da uče decu disciplini u većini slučajeva smo sami krivi za njihovo loše ponašanje i zato pre nego krenete sa galamom i kažnjavanjem zapitajte koliko ste vi izazvali te ispade kod vašeg deteta. Promenite prvo sebe pa tek onda dete.
