Trudnoća nakon spontanog pobačaja
Spontani pobačaj je veoma česta pojava za koju čak ni moderna medicina nema uvek objašnjenje. Pročitajte nekoliko saveta kako da se nosite sa emocijama tokom trudnoće posle spontanog pobačaja.
Ako ste nakon spontanog pobačaja, na svu sreću, ponovo ostali trudni verovatno ćete osećati anksioznost nakon svake promene u novoj trudnoći. Činjenica da su pobačaji veoma česta pojava ni u jednom trenutku neće umanjiti uticaj onoga što vam se desilo, a to možda neće uraditi ni nova trudnoća iako se veruje da bi to moglo umanjiti tugu.
Ako ste pobačaj imali u ranom stadijumu trudnoće (najčešći slučaj) tokom sledeće trudnoće ćete možda preterano brinuti i razmišljati o tome šta ste prošli put pogrešno uradili, a ukoliko ste pobačaj imali u kasnijem stadijumu ili ste imali više puta, velika je mogućnost da se nećete osećati opušteno do samog kraja trudnoće.
Potpuno je prirodno da ste manje uzbuđeni zbog prinove nakon što ste doživeli gubitak. To se može protumačiti i kao odbrambeni mehanizam, s nadom da će tuga biti manja ukoliko opet nešto krene po zlu. Potpuno je normalna potreba da svaki detalj vezan za vašu trudnoću imate pod kontrolom i da se ponašate potpuno drugačije nego prvi put.
Iskustvo pobačaja donosi nam veoma gorku životnu lekciju i veoma je normalno da se brinete ukoliko želite pokušati ponovo. Razgovarajte sa vašim lekarom koji će vam odagnati sve strahove i ubediti vas da je sa ovom trudnoćom sve u redu. U suprotnom ćete biti u konstantnom strahu svih devet meseci.
Ukoliko ste tokom prve trudnoće radili sve moguće testove koji su vam bili ponuđeni možda bi ovog puta bilo dobro da ih izbegnete ili obrnuto.
Ne čudite se ukoliko se tokom druge trudnoće ne povežete sa bebom odmah. Velika je verovatnoća da duže vreme nećete ni najbližima otkriti da ste ponovo u drugom stanju ili ćete se truditi ako je to uopšte moguće da trudnoću ne doživljavate lično. Nakon gubitka sasvim je normalno da se u drugoj trudnoći pomalo suzdržavate od vezivanja.
Ono što je u ovakvim situacijama najvažnije jeste da razgovarate sa svojim partnerom o osećanjima koja vas muče, a i njega potaknite da uradi isto. Jer ko će vas bolje utešiti i razumeti od nekoga ko je isto doživeo.
I na samom kraju potražite pomoć stručnjaka i ljudi koji su prošli isto. Ako će vam to olakšati, zamolite vašeg lekara koji vam vodi trudnoću da vam malo češće zakazuje sastanke i pitajte možete li ga nazvati ukoliko brinete oko nečega. Pretražite internet forume i pronađite one koji se bave ovom tematikom. Razgovarajte sa ženama koje su imale isto iskustvo kao vi.
I nemojte da se opterećujete i osećate krivicu zbog toga što gajite neizmernu ljubav prema drugoj bebi, to nikako ne znači da ste zaboravili na svoj gubitak, već da nastavljate dalje.
