Način ishrane za ublažavanje simptoma Kronove bolesti
Kronova bolest je vrsta zapaljenske bolesti creva baš kao i ulcerativni kolitis, a u oba slučaja imunitet na neki način napada probavni trakt izazivajući mnoštvo neugodnih simptoma. Upoznajemo vas sa svime što bi trebalo da znate o Kronovoj bolesti i savetujemo vas na koji način bi trebalo da se hranite.
Kod ulcerativnog kolitisa obično je debelo crevo upaljeno, a tanko crevo radi sasvim normalno dok se kod Kronove bolesti zapaljenski proces odvija upravo u tankom crevu što otežava probavu ključnih nutrijenata iz hrane. Manjak nutrijenata i oslabljen apetit mogu dovesti do jedne vrste neuhranjenosti onih koji boluju od Kronove bolesti. Neuhranjenost može biti i razlog promene ukusa, smanjenog unosa hrane i hranjivih sastojaka, oslabljene apsorpcije kao i samog upalnog procesa.
Kada Kronova bolest utiče samo na tanko crevo posledice su obično proliv i neuhranjenost, a kad se zapalenje nalazi i u debelom crevu može se javiti teži oblik proliva koji u kombinaciji sa neuhranjenošću može dovesti do anemije, nedostatka vitamina B12, folne kiseline ili gvožđa.
Nedostatak nutrijenata kao i nemogućnost održavanja zdrave telesne težine može predstavljati veliki problem za sve one koji pate od Kronove bolesti.
Plan ishrane za obolele od Kronove bolesti
Ako imate Kronovu bolest sigurno ste primetili da određena hrana uzrokuje smetnje u vašem probavnom sistemu i zato je od velike važnosti da se pravilno hranite kako bite ih izbegli, ali i kako biste uneli dovoljno hranjivih materija. Sigurno ste čuli za puno različitih dijeltalnih planova za ovu bolest, ali treba da znate da nije dokazano da postoji konkretan dijetalni plan koji pomaže kod bolesti zapaljenja creva.
Većina stručnjaka veruje da pacijenti sami mogu otkriti koje su to namirnice okidači simptoma i jednostavnim izbegavanjem tih namirnica mogu smanjiti smetnje poput nadutosti, bolova u stomaku, grčeva, proliva i gasova. U isto vreme, kako ublažavate simptome dajete zapaljenim crevima određeno vreme i prostor da zacele.
Ako usled Kronove bolesti imate problem sa apsorpcijom nutrijenata onda bi trebalo da se pridržavate ishrane sa visokim udelom kalorija i proteina čak i kada niste gladni. Veoma je važno da imate tri redovna obroka i dve ili tri dodatne užine. Na taj način ćete organizmu obezbediti dovoljan broj kalorija, nutrijenata i proteina. Pored toga verovatno ćete morati uzimati i vitaminske suplemente koje će vam propisati lekar da biste nadomestili sve potrebne nutrijente u organizmu.
Koju hranu je potrebno izbegavati
Hrana koja obično pogoršava simptome Kronove bolesti se uglavnom razlikuje od pacijenta do pacijenta i to ćete morati otkriti sami. Prema određenim statistikama namirnice koje najčešće smetaju obolelima od ove bolesti su:
- Alkohol (kokteli, pivo, vino)
- Puter, majonez, margarin, ulja
- Gazirana pića
- Kafa, čaj, čokolada
- Kukuruz
- Masna i pržena hrana
- Hrana bogata vlaknima
- Hrana koja uzrokuje gasove (sočivo, pasulj, kupus, brokoli, crveni luk)
- Semenke i orašasti plodovi (kikirki puter)
- Sirovo voće
- Sirovo povrće
- Crveno meso i svinjetina
- Ljuta hrana
- Celovite žitarice
Jednom kada tačno otkrijete koja vam to hrana smeta možete je u potpunosti izbaciti iz upotrebe ili naučiti kako da je pripremate i konzumirate da ne uzrokuje smetnje. Biće neophodno da eksperimentišete sa raznim namirnicama i različitim načinima pripreme da biste otkrili šta vam najbolje paše. Na primer, ukoliko otkrijete da vam smeta sirovo povrće to ne znači da treba da ga se odreknete već da ga termički obraćujete na pari, u slanoj vodi, dinstate. Ako vam smeta crveno meso, probajte one komade koji ne sadrže mnogo masnoće ili ga sameljite i pomešajte sa svetlijim mesom pa proverite da li i na taj način osećate smetnje.
Za sve one koji imaju Kronovu bolest je od velike važnosti da budu disciplinovani i da vode dnevnik ishrane jer na taj način ćete lakše pratiti koja vam hrana smeta. Dnevnik ishrane možete pokazati i svom lekaru da zajdno proverite da li je vaša ishrana dobro izbalansirana, treba li nešto dodati ili oduzeti.
U dnevnik beležite sastojke i veličinu porcije svakog obroka kao i simptome koje ste (ili niste) osetili nakon obroka. Nakon mesec ili dva dnesite svoj dnevnik nutricionisti ili lekaru da biste videli ima li mesta promenama i da li će vam biti neophodni suplementi.
Kada otkrijete koja to hrana izaziva smetnje veoma je važno da smanjite njen unos, ali nikako nemojte da se u potpunosti odričete namirnica da biste sebe doveli do neuhranjenosti što će dovesti do pogoršanja bolesti. Kada izbecaite određene namirnice treba da im nađete jednako hranjive zamene koje će vam obezbediti ugljene hidrate, masti, vitamine i minerale.
U normalnim okolnostima brzu hranu bi trebalo izbegavati, ali u slučaju Kronove bolesti ona može obezbediti potrebne nutrijente i veoma važne kalorije. Putem pizze recimo unosimo kalorije, proteine i nutrijente poput kalcijuma, vitamina A , B, C i D. Naravno ni u slučaju Kronove bolesti ne preterujte sa brzom hranom.
Pomaže li tečna dijeta kod Kronove bolesti?
Pojedina istraživanja su otkrila da dijete koje se baziraju na tečnostima mogu pomoći ljudima sa određenim zdravstvenim stanjima, a postoje dokazi da ljudi saKronovom bolesti imaju višestruku korist od takve dijete posebno tokom zapaljenskog procesa. Tečna dijeta pomaže crevima da se odmore i ublažava simptome. Veoma je važno da tečnosti koje se unose sadrže visok udeo kalorija i nutrijenata. Organizam mnogo lakše apsorbuje hranjive materije z tečnosti nego iz krute hrane.
Brojne studije su izučavale uticaj omega 3 masnih kiselina na Kronovu bolest zbog njenih antiupalnih svojstava, ali stručnjaci svetuju da se pre nego uzmete suplemente na bazi omega 3 masnih kiselina posavetujete sa lekarom.
