Mediteranska dijeta za dugovečnost
Mediteranska dijeta se smatra jednim od najboljih izbora kada je režim ishrane u pitanju. Dokazano je da sa njom neverovatno jačate zdravlje, a uspešno vas štiti od mnogih bolesti i pošasti modernog društva.
Mnogi od nas kada bi izbegavali samo šećer, rafinisanu i obrađenu hranu i hidrogenizovane masti uveliko bi poboljšali zdravlje i obezbedili dugovečnost. Mediteranska dijeta nudi mnogo više, a ne traži od vas ni mnogo odricanja. Posebno je preporučuju ljudima koji zađu u srednje godine, jer tada prave odličnu osnovu za sigurnu, zdravu i lepu starost.
Šta je tačno mediteranska dijeta
Reč je o zdravom načinu ishrane zasnovanom na nekim dijetama tipičnim za Grčku i jug Italije, tačnije zasnovana je, jednim delom, na mediteranskoj hrani. Preovladava korišćenje maslinovog ulja, mahunarki, nerafinisanih žitarica, voća i povrća. Od ostalog tu je umerana ili češća konzumacija ribe (zavisnosti od želje), umerena konzumacija mlečnih prozvoda (većinom su u pitanju sir i jogurt), umerena konzumacija vina i retka konzumacija mesa i drugih mesnih proizvoda.
Ako prelazite na ovu dijetu onda ćete većinom pripremati povrće, mahunarke, orašaste plodove, žitarice, semenke, ali i ribu, piletinu, a sve posipati maslinovim uljem.
Uz laganu fizičku aktivnost, preporučuje se malo jaja (maksimalno 4 sedmično); sveže voće je najčešće izbor za desert; ribu i morske proizvode morate pripremati bar dva puta sedmično; koristite bilje i začine ako možete umesto soli, crveno meso koristite tek par puta mesečno, puter i masnoće gledajte da zamenite maslinovim uljem (ako je moguće, ali ga nije preporučljivo koristiti za pečenje – Sve što ste hteli da znate o uljima).
Ograničite unos obrađene i brze hrane (ili je izbegavajte u potpunosti); grickajte sveže i suvo voće i orašaste plodove (nezasoljene); tokom obroka pijte crveno vino (jednu do dve čašice (od 50 ml) dnevno); voda je najbolji izbor (ali dobrodošli su i čajevi i jedna šoljica domaće kafe); gljive su, takođe, poželjne.
Blagotvorna dejstva
Dokazano je za starije ljude koji su na mediteranskoj dijetu 5, 10 ili više godina da im se zdravlje značajno poboljšalo. Smanjen je rizik od dijabetesa, moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Naučnici tvrde da će oni koji se drže mediteranske dijete živeti preko 70 godina bez srčanih bolesti, dijabetesa i drugih sličnih obolenja.
