Glupe stvari koje radimo da se zaštitimo od mikroba

Autor: Jelena Računica

Niko na svetu ne želi da se razboli i postoji mnoštvo zaista sjajnih saveta koji će vam pomoći da sprečite moguće razbolevanje, ali isto tako postoji gomila onih koje poštujemo i koje radimo, a koji su jednostavno rečeno, glupi. Nemojte verovati baš svemu što čujete, a mi vam otkrivamo šta nikako ne bi trebalo da radite jer jednostavno ne pomaže.

Ljudi koji se plaše mikroba u tsanju su da urade sve što je u njihovoj moći ne bi li sprečili moguću pojavu bolesti, ali u toj silno želji često se dešava da poveruju u neke stvari koje zaista nemaju smisla. Sigurni smo da ćete se prilično iznenaditi kad pročitate šta se sve nalazi na listi glupih stvari koje radimo da bi se zaštitili od mikroba.

Zadržavanje daha nakon što neko kihne. Ovo, verovali ili ne, radi zaista mnogo ljudi ne znajući da od toga jednostavno nema nikakvog efekta. U trenutku kad neko kihne vi ste već izloženi tako da zadržavanje vazduha ne igra apsolutno nikakvu ulogu.

Izbegavanje diranja vodokotlića rukama. Činjenica je da se u toaletima, posebno onim javnim može zaraditi zaista mnogo mikroba, ali ako ćete nakon puštanja vode dobro oprati ruke, nema nikakve potrebe da ne dirate vodokotlić rukama.

Izbegavanje sesti na WC šolju u javnom toaletu. Ovo sigurno praktikuje većina žena širom sveta, čak nas mame otakako počnemo same ići u toalet upozoravaju da ne sedamo baš na svaku WC šolju, a mi ćemo vam taj mit upravo razbiti. Vi ste zaštićeni od mikroba iz javnog toaleta sve dok ne pustite vodu, jer se u tom trenutku svi oni rasprše po vazduhu. S druge strane nauka je dokazala da su šanse da dobijete neku seksualno prenosivu bolest putem WC šolje zaista male. To nikako ne znači da bez razmišljanja treba da sedate na šolju ako vidite da nije dugo očišćena.

Koristite se gornjom stranom dlanova. Istina je da ukoliko stvari dotičete gornjom stranom dlanova manje se izlažete mikrobima, ali to ne znači da se puno više štitite jer je zaista mala razlika kad je u pitanju izloženost mikrobima da jednstavno nije vredno truda.

Korištenje sredstava za deznfekciju ruku. Gelovi za dezinfekciju ruku su namenjeni lekarima i medicinskim sestrama i u njihovom slučaju on je u potpunosti neophodan. S druge strane ako danas ne mislite obavljati operaciju na otvorenom srcu, antibakterijski gel vam može doneti više štete nego koristi. To je zato što našem telu zapravo trebaju mikrobi da bi nam imunitet ostao snažan, a ovakvi gelovi ubijaju sve vrste mikroba na vašim rukama. Isto tako nikako ne bi trebalo da koristite gel za dezinfekciju ruku umesto vode i sapuna jer jednostavno nije toliko efikasan kad je u pitanjuvidljiva prljavština.

Nošenje rukavica. Ako nosite rukavice na njima će se naravno skupljati sve ono što bi se skupljalo na rukama i ukoliko ne znate tačan, ispravan način kako da ih skinete od njih nećete imati velike koristi. Nošenje rukavica dug vremenski period može dovesti do kontaminacije, a male su šanse da se niti jednom nećete dirnuti po licu, ma koliko se odupirali.

Nošenje hirurške maske. Razlog zbog koga hiurške maske nisu ni blizu efikasne kao što se to misli jeste što malo ljudi zaista zna koja je njihova prava namena. Hirurzi nose maske, na prvom mestu, da ne bi preneli neke mikrobe pacijentu, ne obrnuto. Postoje čak neke sumnje da li je uopšte neophodno nositi masku za vreme operacije. To znači da maske sigurno ne pružaju onoliku zaštitu koliko se to nama čini, ali s nekog psihološkog aspekta svakako mogu biti korisne.

Ono što vam želimo reći ovim tekstom, jeste da ne verujete baš svemu u šta vas uveravaju, držite se dobrih starih načina da se zaštitite od bolesti: redovno perite ruke, jačajte imunitete, provodite dosta vremena na svežem vazduhu i tokom epidemija gripa i virusa izbegavajte javna mesta.