Na koji način komunicirate s ljudima?
Frustrira li vas pomisao da vas drugi ne čuju? Uznemirite li se kad vas partner ne čuje, a upravo ste nešto rekli? Da li često upadate u konflikte sa onima koje volite samo da bi se na kraju ispostavilo da vas nisu razumeli? Ako ste odgovorili sa da na sva pitanja onda ćete sigurno imati koristi od ovog članka koji sledi.
Postoje različite vrste komunikacije. Komunikacija je ključ za zdravu vezu, bilo ljubavnu, bilo prijateljsku ili porodičnu. Ceo život sastoji nam se od veza, a veze se zasnivaju na komunikaciji. Bez zdrave komunikacije veze, a i mentalno zdravlje mogu da ispaštaju.
Postoje tri tipa verbalne komunikacije, pasivna, agresivna i samopouzdana.
Pasivna komunikacija je pokorna i poprilično nezdrava jer podrazumeva da ne poštujete svoje potrebe što može da proizazove osećaj ozlojeđenosti, ljutnje i mentalne iscrpljenosti.
Agresivna komunikacija je takođe nezdrava jer ne poštuje potrebe sagovornika. To je nasilna komunikacija, oblik dominacije.
Samopouzdana komunikacija je zdrava komunikacija, s jedne strane veoma poštujete sagovornika, ali ste sigurni u sebe. Poštovanje bi trebalo da je uzajamno i time se gradi poverenje.
Ako rečenice počinjete sa „Ja“ to je siguran način obraćanja koji vam dopušta da imate svoje misli i osećaje. Takođe izbegavate optužbe i napade.
Izjava: „Ja sam povređena kada ti zakasniš dva sata, a ne javiš se“ pokazuje mnogo više poštovanja nego izjava: „Ti si bezosećajan što si kasno došao kući“. To je napad i poziv na svađu.
Primećujete li razliku?
Neverbalna komunikacija bi takođe mogla da se svrsta u nezdravu jer tamo uglavnom stanuju pretpostavke, očekivanja, nesporazumi…
Recite što vam je na umu, ma koliko bliski bili niko ne zna da čita misli, a nesporazumi mogu odvesti do nečeg lošeg.
Glupost….
Svako pocinjanje diskusije sa “ja” ili upotreba “ja” u komunikaciji znaci da je osoba u stvari SUBJEKTIVNA a ne OBJEKTIVNA. Znaci da osoba ne moze da se stavi izvan sopstvenih okvira i da sagleda tematiku rasprave neparcijalno. Takva osoba je subjektivna i nema zdrav i objektivan pogleda na tematiku diskusije.
“Ja mislim” i “ja smatram” su potpuno dve razlicite stvari i otkrivaju zrelost sagovornika.
Sve ono oko cega se diskutuje, raspravlja ili polemise ne moze biti objektivno i stoga u realnom svetlu sagledano dok se ljudi koji diskutuju o necemu ne oslobode sopstvenog ‘ja’ tj subjektivnosti jer ako to nije slucaj, ljudi tematikom zapravo ne brane tezu o kojoj se polemise, nego sopstvene slabosti
—
Izjava: „Ja sam povređena kada ti zakasniš dva sata, a ne javiš se“ pokazuje mnogo više poštovanja nego izjava: „Ti si bezosećajan što si kasno došao kući“. To je napad i poziv na svađu.
—-
Prva izjava je samo tvrdnja o sopstvenim osjecanjima osobi koja je zapravo drugom tvrdnjom i definisana.
Prva tvrdnja definise tvoja sopstvena osecanja upravo osobi koja je “bezosecajna”
Druga tvrdnja nije nikakav poziv na svadju nego definicija te osobe i realizacija misljenja osobe koja je uputila tvrdnju ko je osoba kojoj se govori to.
Ni jedna ni druga tvrdnja ne predstavljaju ama bas NISTA ako sama osoba koja ih izjavljuje ne deluje(umjesto samo sto govori), jer osoba kojoj su obe tvrdnje upucene nece poraditi na tome da ista promeni(u najvecem broju slucajeva)