Baklavissimo

Autor: Nataša Vitezović

Verujem da je svima poznat ukus baklave. Barem one, domaće, koje su naše bake i mame pripremale za slavlja ili specijalne goste. Hm, čim izgovorim reč baklava u meni osnaži specifičan osećaj punoće slatkog ukusa, koji ovaj kolač neizmerno nudi.

Baklava je na popularnosti dobila naročito za vreme Otomanskog carstva. Otomanske teritorije od tih vremena pelcovane su baklavom, što zbog njenog neosporno fantastičnog ukusa, što zbog mišljenja da su pistaći i med (dva glavna sastojka) smatrani za afrodizijake. Pa, znajući navike i apetite sultana, može biti da je ovo spasilo baklavu od zaborava. Uz to, dodavanjem određenih začina u baklavu povećavao se libido kako muških tako i ženskih konzumenata.
Hm, baklava kao afrodizijak? Moguće, sve je stvar mozga. A, znajući kako mozak reaguje na ukus – zadovoljstvo je prisutno, samo je na nama da odaberemo njegov oblik. Dame su volele dodatak cimeta u agdu, dok je jači pol koristio kardamom, a zajedno su se častili baklavama sa dodatkom karanfilića.

Varijacije ukusa na temu baklave su velike, ali za baklavu koju predstavljam mogu reći da zaslužuje da uđe među prvih tri. Zato, pređimo na recept…

Za agdu/sirup:

• 1 kg šećera
• 800 ml hladne vode
• prstohvat mlevenog karanfilića
• prstohvat mlevenog cimeta
• ½ limuna isečenog na kolutove
• ½ kg kora za baklavu

Za premazivanje kora:

• 300 g margarina
• 30 ml ulja

Za posipanje kora:

• 400 g mlevenih oraha
• 30 g griza
• 1 vanil šećer
• 30 g suvog grožđa
• 100 ml tople vode
• 3-4 kapi ekstrakta ruma

Priprema:

U veću šerpicu usuti šećer, doliti vodu i dobro izmešati kako bi se šećer istopio. Staviti na plotnu i zagrevati na najvišoj T. Kada provri, smanjiti T za dva nivoa, dodati limun i začine i pustiti da vri još 10 minuta. Isključiti ringlu i odložiti šerpicu da se agda ohladi. Hladnu agdu staviti u frižider ili zamrzivač (nakratko).

Kore iseći na četiri jednaka dela. Pokriti ih vlažnom krpom ili plastičnom folijom, kako se ne bi sušile u toku rada.

U toplu vodu dodati ekstrakt ruma i potopiti suvo grožđe, kako bi malo nabubrilo. Ostaviti desetak minuta, pa ocediti od viška vode i pomešati sa orasima, grizom i vanil šećerom.

Na manje kocke iseći margarin, staviti u manji lončić, doliti ulje i otopiti na laganoj vatri, uz redovno mešanje. Bitno je da je margarin tokom rada (premazivanje kora) uvek topao.

Prvi list kore premazati toplim margarinom. Na njega staviti drugi list, pa premazati margarinom i posuti nadevom, celom dužinom. Na tako pripremljenu koru staviti treći list i premazati margarinom pa posuti nadevom, celom dužinom, vodeći računa da donji, početni deo bude malo više posut. Na drugu koru uvek pospite za nijansu manje nadeva u odnosu na treću, koja treba da bude potpuno prekrivena orasima… Kore motati u oblik trougla. Prilikom 2.-3. preklapanja, koru opet malo namazati margarinom. A, isto učiniti i kada baklava bude zamotana, tako što treba ceo trouglić blago namazati. Ređati u pleh od rerne, stvarajući kvadratne oblike. Znači, duž ivica pleha ređati duže stranice trouglova.

Ponavljati postupak dok ima materijala. Od ove količine namirnica dobije se 17 većih trouglova. Pošto je polovina svakog trougla sasvim dovoljna za poslužiti se može se računati na 34 baklave.

Pleh staviti u ugrejanu pećnicu na 170º C, i peći 25-30 minuta, dok ne baklave ne budu boje crvenog zlata.
Izvaditi pečene baklave, pa svaku odmah umočiti u hladnu agdu, okrenuti je 2-3 puta i sve dok se čuje zvuk cvrčanja pustiti da se „napija sa svih strana“. Otprilike, 5-6 prevrtanja.

Odložiti u veću tepsiju ili namensku posudu. Nakon 10-ak minuta baklave preliti ostatkom agde, pokriti pamučnom krpom, odložiti ih u hladniju prostoriju (nikako frižider) i ostaviti 24 sata. U toku 24 sata baklave okrenite dva puta, kako bi se što bolje i ravnomernije „napile sirupa“.

Baklave služiti hladne prelivene agdom.