Prljave tajne mršavih ljudi

Autor: Mooshema

Pojma nemam, ali postoji ta neka razlika između vitkih i punačkih  ljudi, razlika u odnosu prema hrani, meni se čini da tu leži najveći od svih  zečeva.

Evo, na primer, jedna moja drugarica, moje godište, ništa sport, ništa aktivnosti, nikada, nikada nije imala ni grama viška, i nikada nije bila na dijeti. Nikada se nije suzdržavala od bilo koje vrste hrane i nikada nije birala i razdvajala po tanjiru ono što je ispred nje. Ona ne preskače obroke. Ona se ne sekira zbog prekomernosti prazničnih delicija. Ona ne broji zalogaje. Ona se ne ugoji ni grama posle novogodišnjih praznika. Znam još neke takve, i svi su negde slični po pitanju hrane, pa mi sve to daje za pravo da uočim da postoji ogromna razlika između vitkih i punačkih ljudi, koja nije pitanje pola, metabolizma ili godina, već odgovor posebnih navika.

Evo te famozne tajne vitkih ljudi:

Oni nikada ne uzimaju kokice i koka-kolu kada idu u biskop, jer ih nervira da su im ruke masne ili da ne  znaju šta će posle s ambalažom.

Oni nikada na putovanju, na benzinskoj pumpi, ne kupuju ništa osim goriva.

Oni nikada, jer im je to gnjavež, ne odlaze do specijalne radnje u drugom delu grada samo zato što znaju da se tamo prave odlični sitni kolači.

By: Haleyface

Oni nikada ne jedu grickalilce, jer je to za njih hrana za klince.

Oni nikada ne pojedu celo parče torte posle večere, jer im je pun stomak.

Oni nikada ne uzmu drugo parče torte posle prvog a posle večere, jer imaju osećaj da će pući.

Oni nikada ne jedu brzu hranu s trafika, jer ne veruju u njihovu higijenu i nije im zgodno da jedu s nogu.

Oni nikada ne jedu mekdonalds, jer je to za njih kartonska hrana bez ikakvog ukusa.

Oni nikada ne jedu mekike ili vruće kiflice, jer smatraju da se teško vare.

Oni nikada ne piju gazirana pića jer su im preslatka i ne mogu da im utole žeđ.

Oni nikada ne nose snikers u torbi kada idu da vade krv.

Oni nemaju ništa u torbi za prvu pomoć kad im padne šećer.

Oni ne jedu pred spavanje, jer im to poremeti san.

Oni nikada ne jedu kada su depresivni, jer im se tada želudac steže.

Oni mogu da izgube apetit zbog problema na poslu.

Oni otvore kutiju keksa i pojedu jedan.

Oni ne jedu isped TV-a.

Oni mogu da gledaju kolače u poslastičarnici i da onda naruče kafu.

Oni mogu da se prejedu od mirisa dok kuvaju.

Oni mogu da budu suviše umorni da bi jeli.

By: Gareth Williams

Oni zamisle šta im se trenuto jede, ali ako toga nema, neće jesti ništa drugo.

Oni mogu da požele da gricnu nešto slatko, ali se zbog toga neće obuvati i silaziti do radnje.

Oni kažu nema veze, ako ste im pojeli poslednji keks iz kutije. I stvarno to misle.

Oni uzmu samo jednu vanilicu sa prepunog tanjira, ne iz pristojnosti, već je prosto to tako.

Oni mogu da se zaslade jabukom.

Oni vam dođu na kolače, pojedu jedan i kažu ovo je fenomenalno, ali stvarno ne mogu više ni mrvu. I stvarno se tako osećaju.

Oni sebi nikada nisu kupili kesicu bombona na trafici, jer im to prosto nikada ne bi palo na pamet.

Oni se posle klizanja zagrevaju toplim čajem a ne toplom čokoladom sa šlagom.

Za njih je šlag preterivanje i može da im izazove mučninu zbog previše slatkog.

Oni poznaju, inače nepoznatu kategoriju, previše slatko.

I na sve to, oni ceo život jedu sasvim normalno tri obilna obroka, ili više, ili manje, ne misle o tome, i ne razmišljaju o broju kalorija, o načinu na koji su spremljeni, o količini ugljenih hirata ili trans masti u njima. Oni, prosto, sednu i jedu kad se jede, i nikada ne pate od viška kilograma.

Pa, kako?!

Nije fer.