Prevremeni porođaj i briga o prevremeno rođenoj bebi

Autor: Jelena Računica

Prevremeni porođaj pogađa jednu od 8 žena i podrazumeva rađanje deteta više od tri sedmice pre termina.

Iako većina prevremeno rođenih beba bude dobro, neke treba da ostanu na intenzivnoj nezi nekoliko sedmica ili, čak meseci. Postoje neki faktori koji utiču na povećanje rizika od prevremenog porođaja, mada postoji dosta slučajeva da su žene imale prevremeni porođaj iako nisu imale rizičnu trudnoću niti su povećavale rizik svojim ponašanjem.

Danas, srećom postoje opcije da odgodite prevremni porođaj, jer što duže beba bude se razvijala u vašem stomačiću – do termina manji je rizik da će imati problema posle porođaja.

Čime povećavate rizik?

Postoji mnogo različitih stvari, ali kao što smo istakli, čak i da ne postoje ovi rizici prevremeni porođaj se može dogoditi. Evo šta povećava rizik:

• Pušenje (Kako pušenje u trudnoći utiče na bebu)
• Višak ili manjak kilograma pre trudnoće
• Loša briga u trudnoći
• Konzumacija alkohola ili, u najgorem slučaju, droga
• Bolesti poput visokog krvnog pritiska, preeklampsija, dijabetes, poremećaji sa zgrušavanjem krvi ili infekcije
• Ako se utvrdi da beba ima neke urođene mane
• Ako ste zatrudnili in vitro oplodnjom
• Ako nosite dvojke (ili više)
• Ako u porodici postoji istorija prevremenih porođaja
• Ako zatrudnite ubrzo nakon porođaja
• Ako imate problema sa zubima. (ako imate periodontalnu bolest veći je rizik od prevremenog porođaja)

Fibronektin test

Konsultujte se sa doktorom i ako je potrebno uradite fibronektin test. Reč je o testu koji može biti obavljen običnim pregledom – poput papa testa i proverava se uzorkom iz vagine. Analizira se prisustvo fetalnog fibronektina (fFN). Između 22. i 35. nedelje ne bi ga trebalo biti u vagini. Fibronektin je kao lepak koji drži bebu u materici. Do 22. nedelje trudnoće on bi trebao da se “osuši” i ne bi trebalo da je prisutan.

Ovaj test vam ne može sa sigurnoću otkriti da li će doći do prevremenog porođaja, ali može vam reći da neće.

Zašto je korisno? Pa, negativan rezultat pokazuje da je vrlo malo verovatno da će doći do prevremenog poroda u narednih par sedmica, pa nećete morati da idete na dalje pretrage (recimo za utvrđivanje eventualnih infekcija). Ako je pozitivan ni to ne mora da bude nešto strašno. Povećan je svakako rizik od prevremenog porođaja, ali do njega ne mora doći. Moguće je da ćete se sasvim normalno poroditi u terminu.

Bitno je da doktor proveri da li se vaš cerviks istanjuje. Ako nema promena na creviksu to je još jedan znak da ste sigurni.

Praćenje

Potrebno je da znate upozoravajuće znake za prevremeni porođaj. Brzo delovanje može mnogo da znači, jer, kao što smo napomenuli, moguće je odgoditi prevremeni porođaj.

Ako imate bolove u donjem delu leđa, koji ne prestaju ni kada promenite položaj niti kada se namestite udobno, pozovite doktora. Pored toga trebate paziti i na sledeće pojave:

• Ako su kontrakcije redovne  svakih 10 minuta ili češće
• Ako imate grčeve u donjem delu stomaka, slične menstrualnim.
• Ako neka tečnost curi iz vagine
• Ako imate simptome gripe poput mučnine, povraćanja ili proliva
• Ako vam je muka od bilo kakve tečnosti više od 8 sati.
• Ako imate pojačan vaginalni iscedak
• Ako imate blago krvarenje

Ponekad je teško razlikovati neke od ovih simptoma od običnih trudničkih problema (poput bolova u leđima), ali treba biti dodatno oprezan posebno u zadnjim mesecima.

Šta ako dođe do prevremenog porođaja?

Beba može da ima niz zdravstvenih problema, koji mogu biti fatalni. Ovo je posebno slučaj ako se porođaj zaista prerano dogodi. Naravno, poznato je da je bolje da beba što duže bude u stomačiću, do termina – bolje su joj šanse za zdravlje.

Ako se beba rodi prerano veći je rizik od problema sa disanjem i krvarenja u mozak. Pod rizikom mogu biti i nervni sistem, probavni trakt i drugi organi. Na žalost, ove bebice su vrlo osetljive na infekcije, mogu dobiti žuticu, pa čak imati problema i sa održavanjem normalne telesne temperature.

Mogu se kasnije javiti i bolesti pluća, problemi sa vidom i sluhom, cerebralna paraliza i problemi u razvoju.

Većina prevremnih beba se rodi u periodu između 34. i 37. sedmice i nemaju mnogo problema i obično se razviju i odrastu mormalno. Ali ako dobijete trudove pre 34. nedelje doktori će učiniti sve da vam produže porođaj na nekoliko dana. Bebi će biti davani kortikosteriodi da joj se pluća razviju brže, da se povećaju šanse za preživljavanje.

Dolazak kući

Pre nego što svoju bebicu donesete kući pripremite vašu kuću na poseban način. Rođenje deteta je uvek veoma emocionalno iskustvo, ali kad beba stigne pre očekivanog roditelji se uglavnom brinu oko bebinog zdravlja i budućnosti. Evo na koji način treba da se pripremite.

Pripremite se na izdajanje. Još u bolnici će vas babice zamoliti da ispumpate mleko, brzo nakon porođaja, pre nego što beba bude u stanju da sama jede. U pojedinim bolnicama babice će vašim mlekom premazati bebina usta i desni da bi se jačao imunitet kolostrumom. Što više budete izdajali mleko, to će s količina mleka poveća, a to je važno da imate dovoljno mleka kad beba ojača i počne samostalno da sisa.

Proverite autosedalicu. Pre nego bebu stavite u autosedalicu proverite kolika je minimalna težina bebe neophodna da bi beba u sedalici bila sigurna.

Pročistite vazduh. Brojne studije su potvrdile da sekunadrana izloženost duvanskom dimu može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, od usporenog razvoja pluća pa sve do respiratotnih infekcija, posebno kod prevremeno rođenih beba. Nekoliko dana pre nego beba stigne kući ne dozvolite da se puši u kući, a prvo vreme trebalo bi da pušači izbegavaju posete, čak i ako neće pušiti.

Stvorite mirno okruženje. Jako svetlo i buka veoma lako mogu uznemiriti prevremeno rođene bebe i zato stvorite mirno okruženje za vašu bebicu, neka svetlo bude prigušeno, a atmosfera mirna. Može se desiti da beba bude nervozna i plače, baš zbog toga što je previše stimulisana zvukovima i svetlošću.

Nemojte zapostaviti stomačić. Pošto prevremeno rođene bebe većinu svog vremena provode na leđima, kad dođete kući veoma je važno da bebu nekoliko puta dnevno okrećete da leži na stomaku. Na taj način beba će ojačati mišiće vrata, leđa, stomaka, ruku i ramena. Sjajan način da bebu okrećete na stomak jeste da je nekoliko puta tokom dana stavite na sebe. Na taj način ćete razvijati vezivanje sa bebom, ali i pomoći da beba brže ojača, kao što smo već napomenuli.

Prilagodite svoja očekivanja. Nemojte porediti napredak i razvoj vaše bebe sa bebama vaših prijatelja i poznanika. Ako očekujete da beba počne sama da sedi sa sedam meseci onda sedam meseci računajte od datuma termina, ne datuma rođenja.

Pokušajte se opustiti. Briga oko prevremeno rođene bebe može biti dosta zahtevnija nego oko terminske bebe. Čak i ako bebu češće morate hraniti, voditi na preglede i proveravati napredak i težinu nikako nemojte zaboraviti da se zabavite sa vašom bebom, pevate joj, pričate i igrate se.

Dojenje prevremeno rođenih beba

Dojenje je odlično za svu novorođenčad, ali za prevremeno rođene bebe je još važnije. To je zato što žensko telo automatski proizvodi mleko koje je specijalno napravljeno za negu prevremeno rođenih beba, sa posebnim dodatkom kalorija, vitamina i minerala.

Što je još važnije, žive ćelije u majčinom mleku koje štite bebe od raznih infekcija su čak važnije za prevremeno rođene bebe nego za one rođene u terminu. Prevremeno rođene bebe su pod većim rizikom od infekcija jer njihov imuni sistem je prilično nezreo. U prodavnicama i apotekama ćete verovatno videti razne vrtste veštačkih mleka namenjenih prevremeno rođenim bebama, ali ona ne mogu obezbediti antitela i ostale zaštitne faktore koji se nalaze u majčinom mleku.

Bez obzira na to da li je vaša beba spremna da sisa ili ne, u mnogim bolnicama postoji praksa da se bebe hrane izdojenim mlekom putem cevčice da bi se bebi obezbedili svi potrebni nutrijenti. U bolnicama majke obično imaju potpuno podršku osoblja koje im pomaže da izmuzaju mleko jer mnoge bebe jednostavno nisu spremne ni dovoljno zrele da samostalno sisaju. Onog trenutka kad beba počne sisati budite spremni da ćete je morati hraniti češće nego što je to slučaj sa terminskim bebama. Prevremeno rođene bebe tokom jednog podoja pojedu malu količinu mleka koja se povećava kako se bliži pravi termin. Iz tog razloga potrebno je ispumpavati mleko nakon podoja da bi se produkcija mleka nastavila.

Problemi sa kojima se možete suočiti

Ako je vaša beba previše nezrela da bi sisala odmah nakon rođenja vaš prvi izazov će biti da stimulišete i održite produkciju mleka u dojkama. Jedan od najboljih načina jeste da koristite posebne duple pumpe u bolnici. Ako postoji mogućnost iznajmljivanja bilo bi dobro da to učinite jer će vam biti neophodna i prvih dana nakon što dođete kući.

Nakon što beba počne samostalno sisati može proći određeno vreme pre nego nauči sisati sama jer većina beba rođenih pre 32 nedelje ne razvije refleks sisanja, isto tako za majku može biti problem da sazna da li beba dobija dovoljnu količinu mleka. Glavno pravilo kod nege prevremeno rođenih beba jeste da se ograniči plakanje, jer u pravilu, plakanje im crpi energiju koja im je potrebna za rast i razvoj. S druge strane teško je brinuti se o bebi kada ne smete čekati da zaplače da bi vam „rekla“ kako je gladna ili da joj je neugodno. Jednostavno ćete s vremenom naučiti kada je beba gladna i kad ne plače, ali za to će vam biti potrebno vreme i nema potrebe da se požurujete.

Kako rešiti probleme

Za početak pratite vaše dete, jer da biste smanjili plakanje i povećali broj podoja morate shvatiti kad je beba gladna pre nego zaplače, a to sigurno neće biti jednostavno jer prevremeno rođene obično na tiši način traže hranu za razliku od terminskih beba. Jedini trag da je beba gldna može biti to što je budna.

Isto tako važno je da ispumpavate mleko nakon svakog podoja da biste podstakli produkciju mleka jer ovako male bebe jednostavno ne mogu pojesti dovoljno mleka tokom jednog podoja. Po nekom nepisanom pravilu bebu bi trebalo hraniti osam puta u 24 sata, ali taj raspored je fleksibilan i ako vam se čini da je beba gladna svaka dva sata slobodno je hranite toliko često. Isto tako budie slobodni da probudite bebu da biste je nahranili, buđenje čak može probuditi refleks sisanja kod prevremeno rođenih beba.

Život beba rođenih re termina je malo više od jedenja i spavanja i ako beba ne jede vi morate smisliti kako da je naterate da jede. To može značiti da ćete bebu morati razbuditi, skinuti joj odeću i razigrate je ne bi li joj se probudila želja za sisanjem.

Pričajte im!

Najnovija istraživanja su pokazala da prevremeno rođene bebe imaju bolje razvijene govorne sposobnosti do 18 meseca straosti, ako su od samog rođenja izložena odraslim razgovorima. To znači da vašim bebicama treba što više da pričate i to po mogućnosti bez tepanja.

Stručnjaci decenijama pokušavaju dokazati da deca kojoj se od samog rođenja nije pričalo kasnije mogu da pate od određenih govornih blokada i nedostataka, a sada su taj šablon pokušali preneti i na prevremeno rođene bebe te otkriti kako nedostatak „odraslog razgovora“ deluje na njihov razvoj i kasnije jezičke sposobnosti.

U studiji objavljenoj u medicinskom časopicu Pediatrics o ovome je pričala dr Betty Vohr iz medicinske škole na Brown univerzitetu i lekar bolnice Providence R.I. Ona je objasnila da intenzivna nega novorođenčadi na neonatologiji podrazumeva izloženost zvukovima monitora i ostalih mašina koje se tamo nalaze, ali ne i razgovoru odraslih.

Ona i njen tim su proučavali 36 prevremeno rođenih bebica koje su rođene sa težinom ispod jednog kilograma. Bebe su praćene do 32 nedelje starosti, odnosno snimano je koji to zvukovi okružuju bebu. Bebe su ponovno testirane sa navršenih 7 i 18 meseci, a rezultat je bio prilično interesantan.  Naime, bebe koje su tokom dana čule najmanje 100 različitih reči su imale neuporedivo bolje jezičke sposobnosti od beba kojima se manje pričalo.

Prema ovoj studiji zaključeno ja da svako povećanje iznad 100 novih reči po satu u 32 nedelje koliko su bebe praćene je rezultiralo sa 2 odsto boljom jezičkom sposobnošću kod beba od 18 meseci, što je zaista fenomenalno otkriće.  Lekari zaključuju da bi roditelje čije bebe leže na neonatalnom odelu trebalo podsticati i ohrabrivati da što više pričaju svojim bebama.

Oni takođe naglašavaju da 100 dodatnih reči po satu uopšte nije teško postići, dovoljno je da bebama pevate pesmice, pričate kakav vam je bio dan, pričate o planovima za budućnost ili jednostavno pričate o vremena. Isto tako preporučuje se da članovi bebine porodice snime svoje glasove, priče i pesmice koje bi im osoblje moglo puštati.

Lekari su tokom ovog istraživanja zaključili da bebe posebno reaguju na majčin glas, a to pokazuju rezultati koji kažu da su bebe kojima je majka pričala i bila prisutna, jezički sposobnije. Samo prisutsvo majke je veoma važno. Isto tako lekari naglašavaju da je potrebno još mnogo istraživanja da bi se tačno utvrdilo šta to pozitivno utiče na razvoj preveremeno rođenih beba.

Roditelji često imaju problem sa vremenom i ne mogu u bolnici provoditi onoliko vremena koliko bi želeli posebno ako imaju straije dete kod kuće o kome treba voditi računa, ovo najnovije istraživanje pokazuje da bi što više vremena trebali provoditi u bolnici pored nedonoščeta.