Zanimljiva priča jedne majke o dojenju

Autor: Mirjana Despot

Prenosimo vam priču jedne majke o dojenju. Reč je o Nataši sa bloga Schuelove. Privukla nas je, jer nam svima može biti bliska i od pomoći.

Priču smo malo skratili, ali osnova je tu. Nataša govori o svom iskustvu sa dojenjem i sinu Ethanu.

Natašina priča:

Prošla su četiri meseca od kada sam prestala da dojim. Meni se čini da su prošle godine. Želela sam da zabeležim ovo iskustvo i da mi ostane kao podsetnik za neko drugo vreme.

Dojenje je bilo jedno od najtežih, ali i najzahvalnijih iskustava. Mislim da vas ništa ne može pripremiti na to, jer je za svakoga drugačije, ali ovo je moje iskustvo.

Uvek sam znala da želim da dojim, ali nisam imala nikakva očekivanja – koliko će dugo trajati i šta to nosi sa sobom. Samo sam znala da je to najbolja stvar za mog sina, pa ako pali, zašto ne dojiti?

Bila sam poprilično srećna u početku. Ethan je prihvatio dojenje lako i nisam imala problema sa krvarenjem ili pucanjem bradavica. Samo dojenje je bilo lako, ali ostalo je teži deo.

Posvećenost mora biti velika i to nisam očekivala. Vreme posle porođaja je ludo i pokušavala sam da odredim svoju ulogu majke, ali i da se držim onog što sam bila pre, da ostanem svoja. Sa dojenjem mi se činilo da sam izgubila veliki deo svoje nezavisnosti i to je ono prilagođavanje koje je bilo vrlo teško. Nigde nisam mogla da odem a da ne brinem da li će Ethan ogladniti i da li ga treba podojiti.

Sve je postalo teže… odeća za dojenje, putovanje, odlazak na večeru, kod prijatelja, … pa, shvatate o čemu govorim. A celo vreme sam brinula i o tome da li ću imati dovoljno mleka. Bila sam pod velikim pritiskom.

I baš kada sam mislila da sam uhvatila tempo i savladala stres morala sam da se vratim na posao.
Vratila sam se na posao kada je Ethan imao tek 3 meseca i kada smo išli na pregled, kada je imao 4 meseca, otkrili smo da nije dobio dovoljno kilograma, koliko je trebao. Bila sam očajna i osećala sam se direktno odgovornom. Pre sam dojila celo vreme, redovno i nisam imala tačnu predstavu koliko je ustvari uzimao mleka. Odokativno sam izdajala mleko i ostavljala da ga nahrane, ali pokazalo se da sam pogrešila u proceni.

Bila sam odlučna da Ethan ostane na 100 odsto majčinom mleku, pa sam pripremala, izdajala 200-240 ml koje su mu trebale biti dovoljne dok sam na poslu i kada se vratim nastavljala sam normalno da ga dojim. Izdajala sam, pripremala mleko 3 puta na dan. Kada smo ponovo otišli na pregled Ethan je dobio mnogo više na kilaži.

Za mene je bila velika pobeda što sam uprkos svim obavezama uspela da Ethana hranim majčinim mlekom punih 5 meseci. Ali, bila sam pod velikim stresom – između posla i pritiska da Ethan ima dovoljno mleka svaki dan. Ali, moje zalihe su se smanjivale. Morala sam da pređem na adaptiranu hranu. Znam da to nije za svakoga i da ne podržavaju svi ovo, ali za mene je to bilo veliko olakšanje. Nastavila sam da izdajam koliko sam mogla i ostalo smo nadoknađivali adaptiranom hranom. Dojila sam Ethana ujutro i noću u 8. i 9. maesecu, a u 10. Odlučila sam da je dosta. Ali, mislim da je i sam Ethan to odlučio i mesec dana ranije. I zubići su mu počeli da rastu i počeo je da me grize i onda se smejao. ;) Tako da je prestanak dojenja nekako lagano i bezbolno prošao i za mene i za njega. 
I neću lagati … bio je dobar osećaj kada sam dobila svoje telo nazad.

U ovom periodu sam naučila neke stvari: svi su drugačiji i svako ima svoje posebno mišljenje o dojenju. Bila sam previše zabrinuta oko toga šta drugi misle šta je najbolje za moju bebu i nisam zato slušala svoje instinkte. Takođe sam naučila da imam problema sa izdajanjem mleka i trebalo mi je vrlo često i po 20 minuta da bih izvukla nešto mleka. I to je bilo vrlo stresno. Naučila sam i kako stres utiče na mene. Kada sam pod stresom ne proizvodim dovoljno mleka. A ako ne proizvodim dovoljno mleka i to mi je stresno. Posebno kada koristite pumpicu i 20 minuta pokušavate da izvučete nešto mleka, a ne uspete izvući ni 30 ml. 

Kada sam naučila kako da se oslobodim stresa osetila sam tu divnu stranu dojenja i zaista je čudotvorno. Volela sam tu bliskost među nama i danas se sećam kada je imao tek dan-dva i kada je bio tako malen. Iako je ovaj sav proces bio težak za mene ne bih menjala ni sitnicu. Čak mi često nedostaje … posebno noću kada ga stavljam u krevet. Srećom, još uvek je tu maženje i ušuškavanje.

I još par saveta:

Koristite lanolin mast za negu grudi i bradavica – to je bio moj najbolji prijatelj tokom dojenja. Kada kupujete adaptiranu hranu koristite po mogućnosti organsku.

I na kraju … opustite se. Ako možete dojiti, divno, ali ako ne možete ne nervirajte se zbog tog. Ako ne možete da proizvedete dovoljno mleka nije kraj sveta. Mnoge bebe su hranjene adaptiranim mlekom i bile su sasvim OK.

Čestitam vam ako ste pročitali ovaj dugi tekst. :) Nije mi bilo lako da podelim nešto tako intimno, ali isto tako cenim sve majke koje su podelile svoje priče i dale podršku i nadam se da vam ovo pomaže.