Gde roditelji najčešće greše u vaspitavanju dece
Iako ponekad volimo misliti da je tako, mi roditelji nismo bezgrešni i često vučemo poteze koje možda ne bismo smeli, kad je u pitanju vaspitavanje dece. Otkrivamo vam najčešće greške roditelja, pronađite se i pokušajte promeniti.
Male laži. Sigurno da ne postoji roditelj koji niije malim lažima ili ultimatumima pokušao naterati dete da uradi ono što mu se kaže i da sve prođe sa manje frke. Istina je da te male laži pale, ali će vam se kad tad obiti o glavu. Pokušajte uvek biti iskreni, ne plašite decu vešticama i babarogama jer će stvarno poverovati da oni postoje.
Prazne pretnje. „Ako ne prestaneš to raditi ići ćeš u kaznu“, rečenica je to koju svaki roditelj izgovara više puta na dnevnoj bazi, a dete to čuje kao da može to uraditi još nekoliko puta sve dok ga mama ne pošalje u kaznu. Umesto da upozoravate, ako vidite da se dete ne ponaša lepo idmah ga pošaljite u kaznu, a ako nastavi oduzmite mu igraču.
Podeljeni roditelji. Jedan od glavnih problema kod disciplinovanja dece je onaj kad roditelji nisu na istoj strani, odnosno kad jedno ovek popušta i deci dozvoljava igru i slatkiše iako ne bi trebalo. U redu je da vaš partner koristi neke druge metode disciplinovanja samo ako dete zaista snosi posledice za svoje ružno ponašanje, ne da bude nagrađivano.
Ucena. Svim mamama je jedan od najvećih strahova da će im deca biti gladna i zato se mame koje imaju male izbirljivce služe svim mogućim sredstvima ne bi li ih naterale da pojedu tanjir spanaća. Iapk, potpuno je pogrešno da dete ucenjujete slatkišima i date mu slatkiš da bi ručalo. Umesto da ucenjujete decu pokušajte ih pohvaliti i nagraditi za svako lepo ponašanje. To znači umesto da ima kažete „ako budeš dobar dobićeš…“, recite mu „ponosan sam na tebe što si bio dobar i nagradite dete“.
Kršenje sopstvenih pravila. Istina je da ma koliko deci pričali jedno te isto ona će u potpunosti prihvatiti pravilo ako im na primeru pokažemo kako se to radi. To znači da od dece ne možete tražiti nešto čega se vi ne pridržavate, a ako ste već postavili pravilo onda se postarajte da je ono jednako za sve, ne samo za mališane.
Gubljenje strpljenja. Svi nam se desilo da jednostavno pogubimo konce i počnemo nekontrolisano vikati, ne brinite, niste jedini, ali da se to ne bi dešavalo, pošaljite sami sebe u akznu. U trenutku kad primetite da ne možete više i da polako pucate jednostavno se sklonite od deteta i zatvorite u drugu prostoriju sve dok vas ne prođe i dok se ne smirite. Nakon toga se vratite i mirnim tonom pokušajte rešiti situaciju. Vikanjem zasita neće postići ništa osim što ćete isprepadati dete.
Odlaganje kazne. Ako vaše dete napravi nešto loše dok ste u javnosti, a vi ne želite praviti scenu, onda dete nemojte kažnjavati zbog toga ni kad dođete kući. Činjenica je da mališani jako brzo zaborave šta su uradili i odložena kazna jednostavno neće imati efekta. Ne morate galamiti na sred ceste, ali svakako skrenite detetu pažnju i recite mu da je pogrešilo.
Pričanje u nedogled. Klincima možete držati pažnju jako kratko, posebno dok su još mali i duga priče nema nikakvog efekta. Kad je u pitanju disciplinovanje pokušajte biti kratki, jasni i sažeti. Obratite pažnju i na ton koji ne sme biti glasan, ali mora biti dovoljno strog da dete shvati kako ste ozbiljni.
Bez obzira ne sve veoma je važno da ne dižete frku oko sopstvenih pogrešeaka i pomirite se s tim da će ih biti i u budućnosti. Isto tako pokušajte da deci ne držite slovo dok ste jako ljuti ili iznervirani, uvek deci dajte manji izbor i dajte sebi vremena.
