Izaziva li šećer hiperaktivnost kod dece?
U trenutku kad naša deca pokažu neko drugo, ne baš tako umiljato lice, kad su razdražljiva, nervozna, nekontrolisano vrište i ne slušaju, većina roditelja će okriviti previše slatkiša. Ali, da li slatkiši zaista izazivaju hiperaktivnost kod naših mališana?
Nekako je najlakše okriviti šećer za sve, od problema u ponašanju do gojaznosti i dijabetesa. Ako se deca rađaju sa urođenom ljubavi prema slatkišima da li je zaista moguće da jedna lizalica ili kolačić zaista može napraviti toliku štetu?
Da li je šećer otrov ili bezopasni deo detinjstva?
Pedijatri širom sveta se slažu oko jedne stvari, a to je da šećer može imati mesto u zdravoj ishrani vaše dece (kao i kod odraslih), sve dok ga deca ne konzumiraju previše često. Još je gora činjenica da hrana bogata šećerom uglavnom sadrži velike količine praznih kalorija i često menja nutritivno zdravu hranu u dečijoj ishrani.
Nedavna studija koja je sprovedena nad više od tri hiljade dece starosti 7-8 meseci pokazala je da polovina te dece u tom periodu života redovno kunzumira voćne sokove i grickalice prepune šećera. Ovaj procenat se povećava sa starosnom dobi dece.
Sve štetnosti šećera
Jedan od velikih problema kada je u pitanju hrana bogata šećerima jeste što deca kad je jednom probaju, kasnije žele sve više i više. Na svu sreću, roditelji veoma lako mogu stati tome na kraj tako da razviju ukusne pupoljke svoje dece na način da ne žude samo za slatkišima.
Baš kao što se deca razlikuju po temperamentu, karakteru i telesnoj građi, tako ne može da se odredi prava količina šećera koja bi bila dozvoljena u dečijoj ishrani. Mi vas danas upozoravamo na sve štetnosti po zdravlje koje šećer može izazvati.
Karijes. Šećer nije glavni krivac za stvaranje karijesa na dečijim zubićima, ali zato potpomaže razvijanje bakterija koje jesu. I tako dok voda sa fluorom i redovno četkanje sprečavaju nastanak karijesa, u isto vreme šećer njegov nastanak pospešuje. Upravo iz tog razloga pedijatri ne preporučuju da dete stavljate na spavanje sa flašicom mleka ili voćnog soka koji sadrže šećer.
Problemi sa ponašanjem. Brojna istraživanja su potvrdila da šećer ne izaziva hiperaktivnost kod dece, naprotiv. Dokazano je da nekoliko kapi slatke vode (pola kašičice šećera u 2 dl vode) može umiriti razdražljivo dete. Kada šećer uđe u krvotok i dođe do mozga on trenutno aktivitra umirujuće neurohemikalije kao što je serotonin.
S druge strane, to nikako ne znači da vi umišljate promenu u dečijem ponašanju nakon što je pojelo previše slatkiša. Problem nastaje kad nivo šećera u krvi postane previše visok, u tom slučaju telo proizvodi prevelike količine insulina, hormona koji čisti šećer iz krvi i provodi ga u ćelije tela. Nakon toga nivo šećera u krvi može drastično opasti da dete može da drhti ili bude usporeno. Taj manjak šećera u krvi može izazvati želju za još slatkiša što čini začarani krug.
Čudno ponašanje vašeg deteta nakon unosa slatkiša možete kontrolisati tako što ćete paziti kolliko slatkiša dete unosi. Birajte slatkiše koji sadrže manje količine šećera ili detetu uz slatkiše dajte i neke zdravije namirnice koje sadrže proteine ili vlakna koji će omogućiti lakši pad šećera u krvi.
Gojaznost. Šećer nije glavni krivac za gojaznost kod dece. Gojaznost nastupa kad deca unose više kalorija nego što potroše u toku dana. Problem je u tome što sokovi i poslastice za decu zadrže preveliki broj kalorija koji deci ni približno nije potreban da bi zadovoljili glad.
Uzmite u obzir da 3,5 dl soka sadrži deset kašičica šećera ili 160 kalorija, a postoje pića koja sadrže i mnogo, mnogo više i to je ono što povećava rizik od gojaznosti.
Voćni sokovi sadrže voćne šećere čije količine takođe nisu dobre za zdravlje dece pa pedijatri preporučuju sledeće:
- Nemojte davati voćne sokove deci malđoj od šest meseci
- Nemojte davati deci od 6-12 meseci starosti više od 1,5 dl voćnog soka dnevno kao i za decu od 1-5 godina
- Nemojte davati više od 3,5 dl voćnog soka deci straijoj od šest godina
Dijabetes. Kao i kod ostalih stanja ni za dijabetes glavni uzrok ne leži samo u šećeru, ali njegova prevelika upotreba uveliko povećava rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 ili preddijabetskog stanja poznatog i kao sindrom otpornosti na insulin. Oba stanja nastaju kad telo postaje manje osetljivo na insulin i oba su povezana sa brojnim zdravstvenim problemima koji se mogu pojaviti u kasnijim godinama uključujući srčana obolenja i sterilitet.
Prema rečima endokrinologa ishrana sa velikim udelom šećera indirektno može povećati rizik od dijabetesa i otpornosti na insulin jer povećava rizik za gojaznost što je veliki faktor rizika, a direktno previše opterećuje rad pankreasa, organa koji proizvodi insulin.
Saveti za roditelje
Male količine šećera s vremena na vreme ne bi trebalo da predstavljaju problem. U pojedinim slučajevima šećer može pomoći da dete zavoli neku drugu, zdravu hranu koja nema baš najbolji ukus.
Kašičica šećera na grejpfrut ili u zobenu kašu neće napraviti nikakvu štetu po zdravlje vašeg deteta, a sigurno će doručak bolje pojesti i uneti mnogo nutrijenata.
