Pomozite detetu da se suoči sa strahovima
Strahovi, opravdani ili iracionalni su ono što većinu ljudi sprečava da rizikuju i isprobaju nove stvari. Ako ste kod vašeg deteta primetili da ima problema sa strahovima koji mu ne dozvoljavaju da se pokrene onda poduzmite nešto i pomozite mu da se s njima suoči.
Sasvim je normalno da deca žele izbeći situacije koje ih plaše, ali treba da im ukažete na to da ih izbegavanje sprečava da nauče kako situacije ili mesta kojih se plaše uopšte nisu opasni. Proces suočavanja sa strahom se zove izlaganje i podrazumeva to da dete bukvalno suočite sa njegovim strahom sve dok ne bude osećalo manju anksioznost. Ovakav način suočavanja sa strahovima nije opasan i ni u kom slučaju ne može pogoršati prethodnu situaciju.
Kad je u pitanju izlaganje važno je početi sa manje strašnim situacijama koje kod dece izazivaju manju anksioznost, s vremenom deca će izgraditi samopouzadanje pa će se lako moći suočiti i s onim najvećim strahovima. Ako se vaše dete plaši vode upišite ga na časove plivanja i jednom kad nauči da se održava na vodi i samo kontroliše situaciju strahovi će nestati.
Izlaganje je jedan od najefektnijih načina suočavanja i prevazilaženja strahova, ako želite da ga primenite na svom detetu trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko stavki.
Razumevanje
- Pomozite detetu da shvati i detaljno mu objasnite koliko je suočavanje sa strahovima važno.
- Poslužite se nekim primerom, pitajte dete da li je primetilo kako se neki njihov drug plaši vode i šta ono misli da bi trebalo da uradi da prevaziđe sopstveni strah.
- Većina dece i tinejdžera savršeno dobro razumeju da je suočavanje neophodno ukoliko žele da se reše strahova i zato se ne ustručavajte već pomouite.
Stavite strahove na papir
Zajedno sa detetom napravite listu svih situacija, mesta i objekata koje kod deteta izazivaju osećaj straha. Nakon toga neka dete rangira strahove od onih koji ga najmanje plaše do onih koji izazivaju najintenzivniji osećaj straha. Mlađa deca verovatno neća moći rangirati strahove na ovaj način, ali će vam svojim reakcijama dati do znanja šta ih više, a šta manje plaši.
Kad ste sve stavili na papir važno je da dete odredi koji je cilj i šta želi tačno da postigne izlaganjem i suočavanjem sa strahovima. Da li je to da samo spava u sobi, nauči da pliva ili samo ode kod druga kad padne mark. Nakon što se dete suoči sa najvećim strahovima trebalo bi da ga nagradite na način da ga još više motivišete.
Izlaganje
Za početak dete suočite sa strahovima koji uzrokuju najmanje anksioznosti i to sve dok ne bude uopšte osećalo anksioznost . Kada primetite da se dete više ne plaši, ne oseća nelagodu pređite na drugu situaciju na listi.
Za dete je veoma važno da vežba i da se svakodnevno suočava sa jednim strahom dok u potpunosti ne promeni šablon ponašanja u određenim situacijama. Jako je važno da dete ne požurujete, već da mu date vremena koliko ono smatra da je neophodno. Ako se dete plaši pasa, dajte mu zadatak da svaki dan priđe jednom psu, (naravno ukoliko je sa vlasnikom i nije agresivan) i pomazi ga te da to ponavlja sve dok ne oseća nikakav strah dok prilazi psima. Važno je da objasnite detetu kako da se zaštiti u određenim situacijama i šta da preduzne ako nešto krene krivim putem.
Nakon uspešnog izlaganja obavezno nagradite dete da bi imalo još više motiva da se suoči i sa narednim strahom. Koja će biti nagrada zajednički odlučite pre nego krenete sa čitavim procesom suočavanja. Za manje strahove neka negrade budu skromnije, a za najveći strah sačuvajte nešto što dete odavno želi, ali nemojte ga nagrađivati dok sami ne procenite da se zaista manje plaši, da ne glumi samo da bi dobilo to što ste mu obećali.
