Kronova bolest – sve što treba da znate

Autor: Jelena Računica

Kronova boleste je upalna bolest creva, koju obično uzrokuje infekcija zaštitnog sloja probavnog trakta što uzrokuje bolove u abdomenu, učestali proliv, umor, neuhranjenost i gubitak kilograma. Danas vam otkrivamo sve što treba da znate o Kronovoj bolesti.

Upale u digestivnom traktu uzrokovane ovom bolešću utiču na različite delove digestivnog trakta kod različitih ljudi. Upala se često širi u duboke slojeve crevnog tkiva, ponekad je veoma bolna i može uzrokovati komplikacije opasne po život. Iako za Kronovu bolest ne postoji lek, brojne terapije mogu uveliko ublažiti simptome pa čak dovesti i do dugoročne remisije. Sa odgovarajućim tretmanom oboleli od Kronove bolesti sasvim normalno funkcionišu kroz život.

Simptomi

Kod nekih ljudi upala zahvata samo poslednji segment tankog creva dok je kod drugih zahvaćeno debelo crevo i to su najčešći slučajevi. Kad je reč o samim simptomima oni variraju od blagih, preko umerenih pa do onih nešto izraženijih. U početku su obično blagi pa postepeno postaju teži, ali ima slučajeva kad odmah, bez ikakvog znaka upozorenja postanu veoma izraženi i neugodni. Isto tako može se desiti da neko vreme nakon dijagnoze i redovnog uzimanja terapije uopšte ne osećate nikakve simptome, a ta pojava se naziva remisija.

Kada je bolest aktivna, neki od simptoma koji se mogu pojaviti su:

Proliv. Ovo je jedan od češćih simptoma, a mogu ga uzrokovati i pojačani crveni grčevi pored upale.

Povišena temperatura i umor. Kod većine pacijenata se javlja blago povišena temperatura koja obično prati blage upale i infekcije, a možete osetiti i nagli manjak energije i umor.

Bol u stomaku i grčevi. Upale i ulceracije utiču na normalno kretanje sadržaja kroz vaš probavni trakt što dovodi do bolova i grčeva. Možete osetiti sve od blage neugodnosti pa do prilično intenzivnih bolova i to propraćenih mučninom i povraćanjem.

Krv u stolici. Možete primetiti i bistru krv na stolici ili tamniju krv pomešanu sa stolicom. Može se javiti i krvarenje koje se ne vidi.

Čirevi u ustima. Jedan od simptoma su i mali čirevi u ustima koji su najsličniji aftama.

Manjak apetita i gubitak kilograma. Abdominalni bolovi, grčevi i upalna rekacija creva mogu uticati na apetit i sposobnost organizma da svari i upije hranu. Iz tog razloga dolazi do manjka apetita i gubitka kilograma.

Perianalne bolesti. Može se javiti bol i otok u blizini anusa uzrokovanog zapalenjem u samoj koži.

Kod već uznapredovale bolesti može sejaviti i upala kože, očiju i zglobova, te pala jetre te žučne kese, a kod dece se javlja usporen rast i seksualni razvoj.

Kada posetiti lekara?

Ako osećate neke stalne promene u vašim svakodnevnim navikama ili ako imate neke od simptoma kao što su: abdominalni bolovi, krv u stolici, proliv koji ne reguje na lekove iz apoteke, neobjašnjiva temperatura koja traje duže od dva dana i neobjašnjivi gubitak kilograma onda bi svakako trebalo da se obratite lekaru za pomoć i otkrijete da li je u pitanju Kronova bolest ili nešto drugo.

Uzročnici Kronove bolesti

Glavni uzročnici ove hronične bolesti pored svih istraživanja sprovedenih na ovu temu su još uvek nepoznati. Ranije se verovalo da na njenu pojavu utiče nepravilna ishrana i stres, ali danas lekari veruju da ovi uzročnici mogu pogoršati, ali ne i uzrokovati samu bolest. Postoje brojni faktori koji bi se mogli uzeti u obzir od genetike pa sve do oslabljenog imunog sisitema koji bi mogli uticati na sam razvoj ove bolesti

Imunitet. Veoma je verovatno da virus ili neka bakterija uzrokuju Kronovu bolest,  a kad imuni sistem pokuša da se odbrani od invazije mikroorganizama, nepravilan odgovor imuniteta, uzrokuje da sam imunitet napada sopstvene ćelije u digestivnom traktu.

Nasleđe. Kronova bolest će se češće pojaviti kod osoba koje u porodici već imaju slučajeve iste tako da geni igraju veoma važnu ulogu. S druge strane mnogi oboleli u porodici uopšte nemaju slučajeve Kronove bolesti što nas opet vraća na početak neznanja.

Faktori rizika

Kad su u pitanju faktori rizika, oni uključuju:

Godine. Iako se može javiti kod osoba svih starosnih grupa češće se javlja kod mlađe populacije. Većina ljudi koji boluju od Kronove bolesti dijagnozu su saznali čak prije tridesete godine.

Porodična istorija. Pod većim ste rizikom ako vama bliska osoba boluje, čak jedna od pet obolelih osoba ima bliske članove porodice koji takođe boluju.

Pušenje. Ovo je jedan od najvažnijih faktora rizika, a što je najvažnije naglasiti možete ga kontrolisati. Pored toga što može uticati na sam dobitak bolesti, pušenje može uticati i na komplikacije te povećati rizik od hirurških zahvata. Ukoliko vam je dijagnostikovana Kronova bolest, a pušač ste, treba da ostavite cigarete čime pre.

Antiupalni lekovi koji ne sadrže steroide. Tu se ubrajaju neki od najčešćih lekova koji se koriste za razne bolove. Iako oni direktno ne izazivaju Kronovu bolest oni izazivaju upalu u crevima koja može dovesti do Kronove bolesti i zato budite pažljivi sa lekovima.

Okruženje u kom živite. Ako živite u gradu, posebno industrijskom delu pod većim ste rizikom da dobijete ovu bolest. Pored okruženja, na sam razvoj bolesti može uticati i ishrana posebno ako je bogata mastima i industrijski prerađenim namirnicama. Prema nekim istraživanjima, ljudi koji žive u hladnijim klimama su podložniji Kronovoj bolesti.

Komplikacije

Iako se sa ovom bolesti može živeti dugo bez ikakvih komplikacija, ukoliko se ne pridržavate saveta lekara i redovno ne uzimate propisanu terapiju može doći do određenih komplikacija, a neke od njih su:

Upale. Upale se obično javljaju unutar creva,a mogu dovesti do sužavanja ili se mogu proširiti sve do zida creva.

Zapetljaj creva. Kronova bolest utiče na debljinu creva, a vremenom neki delovi mogu da se zadebljaju i suze što može blokirati prolazak sadržaja. U slučaju zapetljaja creva hirurška intervencija je neophodna.

Čirevi. Hronične upale obično izazivaju otvorene rane odnosno čireve bilo gde u digestivnom traktu, uključujući usnu duplju, anus i genitalno područje.

Fistule. Ponekad se čirevi mogu proširti celom dužinom crevnog zida i na taj način kreirati fistule, abnormalnu konekciju  između različitih delova tela. Fistule se mogu razviti između kože i creva ili creva i nekog drugog organa. Fistule u blizini analnog područja su obično najčešće.

Analne pukotine. Male pukotine obično nastaju na tkivu koje oblaže anus ili na koži oko anusa gde se infekcija pojavila. Obično su povezane sa otežanim pražnjenjem creva i mogu dovesti do peranalnih fistula.

Neuhranjenost. Proliv, bol u stomaku i grčevi otežavaju samu ishranu, a creva teže apsorbuju nutrijente iz namirnica što dovodi do manjka vitamina i minerala u organizmu odnosno neuhranjenosti. Kod osoba sa Kronovom bolesti obično se javlja anemija ili manjak vitamina B12.

Rak debelog creva. Ukoliko imate Kronovu bolest pod većim ste rizikom da obolite od raka debelog creva. Posavetujte se lekarom da li je potrebno da odlazite na češće preglede debelog creva ili kolonoskopije.

Postoj li lekovita dijeta

Kod ulcerativnog kolitisa obično je debelo crevo upaljeno, a tanko crevo radi sasvim normalno dok se kod Kronove bolesti zapaljenski proces odvija upravo u tankom crevu što otežava probavu ključnih nutrijenata iz hrane. Manjak nutrijenata i oslabljen apetit mogu dovesti do jedne vrste neuhranjenosti onih koji boluju od Kronove bolesti. Neuhranjenost može biti i razlog promene ukusa, smanjenog unosa hrane i hranjivih sastojaka, oslabljene apsorpcije kao i samog upalnog procesa.

Kada Kronova bolest utiče samo na tanko crevo posledice su obično proliv i neuhranjenost, a kad se zapalenje nalazi i u debelom crevu može se javiti teži oblik proliva koji u kombinaciji sa neuhranjenošću može dovesti do anemije, nedostatka vitamina B12, folne kiseline ili gvožđa.

Nedostatak nutrijenata kao i nemogućnost održavanja zdrave telesne težine može predstavljati veliki problem za sve one koji pate od Kronove bolesti.

Plan ishrane za obolele od Kronove bolesti

Ako imate Kronovu bolest sigurno ste primetili da određena hrana uzrokuje smetnje u vašem probavnom sistemu i zato je od velike važnosti da se pravilno hranite kako bite ih izbegli, ali i kako biste uneli dovoljno hranjivih materija. Sigurno ste čuli za puno različitih dijeltalnih planova za ovu bolest, ali treba da znate da nije dokazano da postoji konkretan dijetalni plan koji pomaže kod bolesti zapaljenja creva.

Većina stručnjaka veruje da pacijenti sami mogu otkriti koje su to namirnice okidači simptoma i jednostavnim izbegavanjem tih namirnica mogu smanjiti smetnje poput nadutosti, bolova u stomaku, grčeva, proliva i gasova. U isto vreme, kako ublažavate simptome dajete zapaljenim crevima određeno vreme i prostor da zacele.

Ako usled Kronove bolesti imate problem sa apsorpcijom nutrijenata onda bi trebalo da se pridržavate ishrane sa visokim udelom kalorija i proteina čak i kada niste gladni. Veoma je važno da imate tri redovna obroka i dve ili tri dodatne užine. Na taj način ćete organizmu obezbediti dovoljan broj kalorija, nutrijenata i proteina. Pored toga verovatno ćete morati uzimati i vitaminske suplemente koje će vam propisati lekar da biste nadomestili sve potrebne nutrijente u organizmu.

Koju hranu je potrebno izbegavati

Hrana koja obično pogoršava simptome Kronove bolesti se uglavnom razlikuje od pacijenta do pacijenta i to ćete morati otkriti sami. Prema određenim statistikama namirnice koje najčešće smetaju obolelima od ove bolesti su:

• Alkohol (kokteli, pivo, vino)
• Puter, majonez, margarin, ulja
• Gazirana pića
• Kafa, čaj, čokolada
• Kukuruz
• Masna i pržena hrana
• Hrana bogata vlaknima
• Hrana koja uzrokuje gasove (sočivo, pasulj, kupus, brokoli, crveni luk)
• Semenke i orašasti plodovi (kikirki puter)
• Sirovo voće
• Sirovo povrće
• Crveno meso i svinjetina
• Ljuta hrana
• Celovite žitarice

Jednom kada tačno otkrijete koja vam to hrana smeta možete je u potpunosti izbaciti iz upotrebe ili naučiti kako da je pripremate i konzumirate da ne uzrokuje smetnje. Biće neophodno da eksperimentišete sa raznim namirnicama i različitim načinima pripreme da biste otkrili šta vam najbolje paše. Na primer, ukoliko otkrijete da vam smeta sirovo povrće to ne znači da treba da ga se odreknete već da ga termički obraćujete na pari, u slanoj vodi, dinstate. Ako vam smeta crveno meso, probajte one komade koji ne sadrže mnogo masnoće ili ga sameljite i pomešajte sa svetlijim mesom pa proverite da li i na taj način osećate smetnje.

Za sve one koji imaju Kronovu bolest je od velike važnosti da budu disciplinovani i da vode dnevnik ishrane jer na taj način ćete lakše pratiti koja vam hrana smeta. Dnevnik ishrane možete pokazati i svom lekaru da zajdno proverite da li je vaša ishrana dobro izbalansirana, treba li nešto dodati ili oduzeti.

U dnevnik beležite sastojke i veličinu porcije svakog obroka kao i simptome koje ste (ili niste) osetili nakon obroka. Nakon mesec ili dva dnesite svoj dnevnik nutricionisti ili lekaru da biste videli ima li mesta promenama i da li će vam biti neophodni suplementi.

Kada otkrijete koja to hrana izaziva smetnje veoma je važno da smanjite njen unos, ali nikako nemojte da se u potpunosti odričete namirnica da biste sebe doveli do neuhranjenosti što će dovesti do pogoršanja bolesti. Kada izbecaite određene namirnice treba da im nađete jednako hranjive zamene koje će vam obezbediti ugljene hidrate, masti, vitamine i minerale.

U normalnim okolnostima brzu hranu bi trebalo izbegavati, ali u slučaju Kronove bolesti ona može obezbediti potrebne nutrijente i veoma važne kalorije. Putem pizze recimo unosimo kalorije, proteine i nutrijente poput kalcijuma, vitamina A , B, C i D. Naravno ni u slučaju Kronove bolesti ne preterujte sa brzom hranom.

Pomaže li tečna dijeta kod Kronove bolesti?

Pojedina istraživanja su otkrila da dijete koje se baziraju na tečnostima mogu pomoći ljudima sa određenim zdravstvenim stanjima, a postoje dokazi da ljudi saKronovom bolesti imaju višestruku korist od takve dijete posebno tokom zapaljenskog procesa. Tečna dijeta pomaže crevima da se odmore i ublažava simptome. Veoma je važno da tečnosti koje se unose sadrže visok udeo kalorija i nutrijenata. Organizam mnogo lakše apsorbuje hranjive materije z tečnosti nego iz krute hrane.

Brojne studije su izučavale uticaj omega 3 masnih kiselina na Kronovu bolest zbog njenih antiupalnih svojstava, ali stručnjaci svetuju da se pre nego uzmete suplemente na bazi omega 3 masnih kiselina posavetujete sa lekarom.

Prirodni lekovi

Veoma je važno da pre nego što se podvrgnete bilo kakvoj alternativnoj terapiji, razgovarate sa vašim lekarom koji će vam reći da li ono što želite da probate na bilo koji način može uticati na tok bolesti ili lekove koje koristite. Ovo su samo neki od prirodnih lekova koji se preporučuju u slučaju Kronove bolesti.

Probiotici. Ovo su svima dobro znane, dobre bakterije koje poboljšavaju probavu i neutrališu one loše bakterije u crevima. Ukoliko bolujete od neke hronične bolesti ili ste nedavno pili antibiotike velika je verovatnoća da imate manjak probiotika u organizmu, a sreća je što ih možete uzimati putem hrane. Probiotici dokazano ublažavaju simptome Kronove bolesti, ali u zavisnosti od toga u kom stadijumu je bolest.

Prebiotici. Ovo su neprobavljivi ugljeni hidrati koji se najčešće mogu naći u atričokama, medu, bananama, integralnim žitaricama, belom i crvenom luku. Prebiotici su u stvari hrana za probiotike i crevne bakterije. Ukoliko jedete hranu bogat prebioticima vi u stvari pospešujete funkciju probiotika.

Riblje ulje. Ovo ulje se uglavnom preporučuje ljudima koji imaju povišen holesterol, ali nedavna istraživanja su pokazala da omega 3 masne kiseline koje se nalaze u ribljem ulju imaju antiupalna svojstva koja pomažu kod Kronove bolesti koja se karakteriše kao hronično zapalenje.

Akupunktura. Veruje se da akupunktura podstiče mozak na produkciju endorfina, hemikalije koje blokira bolove, a pored toga jačaju imunitet i pomažu organizmu da se izbori sa raznim vrstama infekcija.

Biljni lekovi. Pre nego probate bilo koji biljni lek, obavezno se posavetujte sa lekarom i nikako ne uzimajte ništa na svoju ruku.Samo neki od biljnih lekova koji se preporučju su:

• Sok aloe vere
• Kamilica
• Pepermint

Veoma je važno da znate da Kronova bolest može povećati rizik od nekih drugih bolesti kao što su anemija, osteporoza te bolesti jetre i žučne kese.