Hrana za obolele od gastritisa
Iako je proleće obično vrlo nepogodno za obolele od gastritisa jedna prolećna voćka vam može pomoći. Saznajte koja, ali i koju to hranu treba da jedete.
Proleće zbog naglih promena spoljašnje temperature može predstavljati stres za organizam i tu su među prvima na udaru organi za varenje. To je doba kada dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se pojačavaju tegobe obolelih od gastritisa. Obično im se preporučuje da u širokom luku izbegavaju paradajz, mahunarke (zbog nadimanja), pa i južno voće (jer mogu da povećaju želučanu kiselinu) i, naravno, mesne prerađevine i slatkiše, koji usporavaju varenje.
Gastritis
Može biti vrlo bolan i zadati mnogo muke pacijentu. Reč je o poremećaju varenja, upali sluzokože želuca. Obično je napadnut zaštitni sloj želuca, koji sprečava prodor kiseline u dublje slojeve želučnog tkiva. Do ovog obolenja najčešće dolazi zbog nekvalitetne i neredovne ishrane, brze i masne hrane, gaziranih sokova, alkohola, kofeina, ali uzork može biti i prečesto korišćenje lekova poput “aspirina” i “brufena”, ali i bakterija helikobakter-pilori.
Obično se oseti bol u gonjem delu stomaka povezan sa konzumacijom hrane, a od popratnih simptoma tu su mučnina, gasovi, nadutost, gubitak apetita, …
Problem je što mnogi oboleli na gastritis ne gledaju kao na nešto ozbiljno. “Mali problem sa varenjem, proćiće”! Međutim, grešimo. To je signal našeg tela koji ne treba da ignorišemo. To je poziv u pomoć, vreme za promenu stila života i prehrambenih navika. Ako se gastritis ne tretira adekvantno može da pređe u hronično stanje, pa u čir na želucu.
Hrana
Voće – Jedna od najnovijih i povoljnih vesti za obolele od gastritisa dolazi od evropskih istraživača. Naime oni su utvrdili da jagode vrlo povoljno deluju u ovom slučaju.
Sveže sočne domaće jagode sadrže supstance koje pomažu da sprečite nastanak upale na ćelijskom nivou. Zato ih ovog proleća slobodno pozovite u pomoć.
Pored jagoda i postoji još voćkica koje se preporučuju, a koje sadrže važne vitamine, minerale, vlakna, fitonutrijente i antioksidante. Trebali biste dnevno konzumirati 3 do 4 voćkice ili porcije voća. Na prvom mestu, pored jagoda, neka vam budu: jabuke (sok i pire od jabuka), banane, breskve, kruške, grožđe, dinje i kivi. Uzmite u toku dana, recimo, jednu jabuku, pola šolje mešanog isecknog voća i oko 120 ml soka (od nekog od navedenog voća). Obavezno izbegavajte: narandže, grejp (i voće i sokove), smokve, bobičavo voće i suvo voće.
Povrće – Potrebne su vam dve do 4 porcije povrća na dan. Preporučuje se da to većinom bude sveže povrće. Recimo, iseckajte salatu (sveže povrće) i služite sa komadićima probiotik sira (ili nekog sa manje masnoće) ili pomešajte sa jogurtom. Najidelanije bi bilo da pojedete 1 šolju iseckanog svežeg povrća, pola šolje kuvanog i oko 120 ml soka od povrća ili 2 šolje zelene salate.
Ipak, nije svo povrće, kao ni voće, dobro. Neko može da izazove gasove i pogorša simptome, a među njima su: paprike, čili paprike, luk, beli luk, paradajz, …
Mlečni proizvodi – Sa njima dobijate kalcijum i vitamin D. Ipak, ne trebate preterivati – 2 do 3 porcije na dan su dovoljne. Možete pojesti malo mlečnog, domaćeg sladoleda (ili samo izmiksajte slatko vrhnje i pire od voća i zaledite), 60-tak gr sira, 200 ml mleka, 1 šolja jogurta, a jedna porcija vam mogu biti i dva jajeta.
Ostalo – Organizam dobro podnosi i meso i živinu i ribu, ali birajte što kvalitetnije, sa što manje masnoće, bez kožice ili soju i sojine proizvode. Dnevno pojedite 2 do četiri porcije od oko 90 gr ove hrane. Neka bude što manje začina, a najbolje je da meso kuvate ili grilujete.
Jedite i hleb od celovitog zrna, obogaćen žitaricama, krekere, zobenu kašu, rižu, krompir, graham krekere, testeninu, …
Ovih namirnica pojedite od 6 do 10 porcija. Pod porcijom se misli: 1 šnita hleba, ½ šolje riže, kuvanih žitarica ili testenine, 3/4 šolje suvih žitarica (omekšalih) ili 6 krekera.
Pića
Tečnost je ključna u dijeti za obolele od gastritisa. Trebali biste popiti 6 do 8 čaša od 250 ml tečnosti na dan. Voda je najbolji i najzdraviji izbor. Tolerisati možete i blage voćne sokove (pazite na voće koje smo napomenuli da vam ne paše), gaziranu vodu i biljne čajeve. Izbegavajte kafu, crni čaj, gazirane sokove, toplu čokoladu i alkohol.
Trudite se da smanjite stres i da obavezno usporite sa korišćenjem lekova poput aspirina i brufena i drugih sličnih protiv bolova. Bavite se i nekom lakšom fizičkom aktivnošću, jogom i meditacijom.
