Ovo morate uraditi kada dođete s posla
Radimo, radimo, radimo. A kada stajemo? Naučite da odmorite svoje telo. Evo šta obavezno trebate da uradite kada dođete s posla, a nije kuvanje u pitanju.
Kada završite s poslom i hitate kući, sve što se dogodilo na vašem radnom mestu ostaje tamo. Posle posla morate se, obavezno odmoriti, a to nećete uraditi ako se odmah bacite na spremanje kuće ili kuhanje ručka.
Ne donosite posao kući. Napravite bolju organizaciju na random mestu, tako da nemate nedovršenih poslova i “repova”.
Na poslu, sat vremena pre završetka radnog dana, napravite popis stvari, koje ste uspeli obaviti i koje vas čekaju. Završite poslove, koje ne možete odložiti, a ostalo ostavite za sutra.
U hodniku, na ulazu, kraj vrata stavite korpicu u koju ćete čim dođate ubaciti aktovku ili torbu, tako da budete sigurni da posao ostaje baš tu do sledećeg dana.
Pre nego što uradite bilo šta, spustite se na par minuta na kauč, zatvorite oči i duboko dišite. Ne mislite na ručak, obaveze, teretanu. Zbog pet minuta pauze neće se ništa drastično dogoditi, a vama će to značiti mnogo.
Mnogima pomaže i dugo tuširanje ili ležanje u kadi 15-tak minuta. Lagana muzika ili dobra knjiga uz mirisnu kupku. To će vas rešiti stresa.
Ukoliko ste imali baš naporan dan, nemojte kuhati. Pa, možete s vremena na vreme naručiti dobar obrok ili izaći na ručak ili večeru. Zar ne?
Smirite se uz šolju čaja od kamilice i mirise lavande. Pročitajte neku knjigu koja vam podiže raspoloženje.
Igrajte se sa kućnim ljubimcima i decom. To će vas razveseliti, nasmejati i napuniti baterije.
A kako se vi opuštate posle posla? Koji su vaši najbolji trikovi?
Jako me nerviraju ovakvi tekstovi. Svi oni su napisani tako kao da svi rade u nekim kancelarijama, poslove koje mogu da odrade kad hoce i da isplaniraju kako hoce do odredjenog roka i da dolaze kuci gde ih niko ne ceka. Tipa dodjes kuci, posao ostavis u aktovki pored vrata, legnes, citas, pijes vino, slusas muziku, danas ne moras ni da kuvas, narucis picu, bla, bla, bla… A u vecini slucajeva uopste nije tako. Sta sa onima koji rade u ordinacijama i primaju pacijente sve dok se oni pojavljuju na vratima, ili o profesorima koji imaju nastavu po planu i programu, a kuci posle moraju da pregledaju pismene zadatke, a sve njih cekaju deca, koja moraju da jedu, kojima mora da se da kuvana hrana, koja moraju da se okupaju, pripreme za spavanje, koja zele da se igraju, koja vam se penju na glavu… Kakvo crno opustanje, citanje, slusanje muzike, narucivanje hrane i cime da platimo tu narucenu hranu? Znaci ovakvi tekstovi su namenjeni npr. nekim super bogatim advokaticama u Njujorku, bez porodice i dece, koje mogu da se organizuju kako hoce i da se opustaju kad god hoce.