Jungova psihologija – svesno, nesvesno i snovi
Jungova psihologija je važna jer je to istaknuti pravac koji se značajno razlikuje od psihoanalitičke škole Sigmunda Frojda.
Naziva se još analitička ili kompleksna, a razvio ju je psihijatar, koji je radio sa Frojdom, Karl Jung. Njegova terapijska metodologija uključuje individuu, traženje višeg smisla od proste redukcije na seksualnost. On ne gleda kao Frojd na libido kao na seksualnu energiju, već ga gleda kao psihičku energiju u celini.
Cilj je život sa smislom sa fokusom na razvoj ličnosti, posebno u drugoj polovini života i na doprinos čoveka društvu.
Čovek može da revidira svoje stavove prema životu, da postane svestan sebe, okoline, da se transformiše, da sagleda stvari iz različitih uglova. Novi stavovi omogućavaju čoveku da se bolje brine o sebi i svom psihičkom zdravlju, pa tako ima više snage da da nešto od sebe društvu i da živi smislenim i ispunjenim životom.
Jung je takođe verovao da ta psihička briga o samom sebi je uopšteno ključna za dobrobit čovečanstva. Njegovo učenje je izazvalo veliku pažnju i iz njega su se razvili novi pravci u psihologiji.
Psiha i suština
Reč je o holističkom pristupu umu čoveka. Jung naziva polje mentalnog fenomena psihom i tvrdi da je nikada ne možemo spoznati u potpunosti. To je kao neki zamišljeni prostor, koji naseljavaju i drugi psihički fenomeni. U centru je suština, biće – u nekim tradicijama zamišljeno kao anđeo čuvar.
Svest i senke
Naša psiha je podeljena na ono svesno i nesvesno. Naravno, ono što je svesno poznato nam je – to su naše racionalne misli i budnost. Tu je u centru naš ego – svesni smo sami sebe, to je naša ličnost i život koji se odvija. Nesvesno nam je naravno nepoznato polje i tu je u centru senka – ono što ne možemo pojmiti, znati ili što potiskujemo. Ponekad je važno da otkrijemo barem deo senke, posebno ako se radi o nekim važnim, potisnutim stvarima. Možemo je nekada videti u nekim nenamernim potezima, osobinama koje drugi vide na nama, a mi ne, humoru ili snovima. Najbolje senku vidimo u našoj preterano izraženoj reakciji na neke negativne osobine drugih.
Postoje dva sloja nesvesnog: lično i kolektivno (nasleđeno, nadlično, iskustvo naših predaka). Tu je, smatrao je Jung, izvor mudrosti.
Snovi
Ova tema je jedna od ključnih u Jungovoj psihologiji. To su mesta gde najlakše možemo upoznati, nesvesno, sneku. Oni imaju svoj jezik simbola i mešaju ga sa onim što smo doživeli tokom dana ili u životu. Smatra se da je cilj snova da razrešimo neke probleme ili da savladamo neke veštine. Ako naučimo da tumačimo ispravno snove dobili smo otvoren pogled na ono nesvesno u našem umu. Kada počnemo da radimo vođeni odgovorima koje smo našli u snovima više ćemo se približiti našoj sušitini, otkriti kakvo nam je psihičko stanje, pa i šta nas čeka u budućnosti.
Ja sam sad skoro uzela knjigu Tumačenje snova po Jungovom modelu ali nikako da stignem da je čitam. Područje snova je nažalost još uvek jako malo istraženo, a vrlo je zanimljivo.