Sve o letnjim bolestima i naglim promenama vremena
Leto je sigurno najprevrtljivije godišnje doba što dokazuje u poslednjih par dana, jer smo iz „afričkog talasa“ naglo prešli u zahlađenje koje sigurno ne godi ničijem zdravlju.
Danas vam pričamo o bolestima koje se obično javljaju leti, ali i kako da se nosite sa naglim promenama temperature.
Letnji virusi
Kad dođe hladnije vreme svi mi se polako pripremamo na sezonu šmrcanja, kašljanja i bolnog grla, ali leti nas bolesti uglavnom uhvate nespremne, posebno kad su u pitanju deca, jer ih ma koliko se ponavljale iz godine u godinu nekako ne očekujemo. Leti treba da budte spremni na povećanu opasnost od stomačnih virusa, bolnog grla, opekotina od sunca i sunčanice, ali ovo prvo je svakako najčešće.
Zašto baš leto?
Iako bi većina pretpostavila da su stomačni virusi češći zimi kada više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i puno mogućnost prenosa zaraze je veća, nauka ima sasvim logično objašnjenje zašto stomačni virusi haraju leti.
Naime, leti više vremena provodimo napolju pa je veća izloženost suncu i bubicama. S druge strane hrana je kvarljivija leti, a bakterijama su toplo i vlažno okruženje savršeni uslovi za razmnožavanje. Tu je naravno i nemogućnost čestog pranja ruku kad smo napolju što takođe pospešuje širenje bolesti.
Najčešća letnja boljka je svakako stomačni virus uglavnom praćen povraćanjem, prolivom i u pojedinim slučajevima temperaturom. Stomačnim virusom se obično možete zaraziti putem hrane u prljavom bazenu ili jednostavno može da bude u prirodi.
Pored stomačnog virusa, leti treba obratiti pažnju na opekotine od sunca, plivačko uho, ugrize insekata i krpelje.
Kako sprečiti letnje bolesti
U slučaju ovih boljki preventiva je najbolji lek i zato obratite pažnju na mere predostrožnosti da zajedno sa klincima raspust ne biste proveli u krevetu.
Obavezno koristite zaštitu ood sunca, držite se hlada i izbegavajte provoditi vreme napolju sa decom kad je sunce najjače, između 11 i 16 časova.
Ako često odlazite na lokalne bazene onda često klincima peškirom čistite uši i pazite da su ušni kanali suvi jer veoma lako može doći do gljivične infekcije. Ako su deca sklona upalama ušiju možete im staviti i čepiće da im voda ne ulazi.
Da biste izbegli ujede bubica i krpelje naučite decu da se klone visoke trave i žbunja kad su napolju. Oblačite ih u garderobu svetlijih boja da biste odmah mogli primetiti bubicu. Nakon izleta u prirodi, dete pažljivo pregledajte i dobro istuširajte.
Kad je u pitanju stomačni virus tu vrede ona stara pravila. Pazite da je hrana čuvana na odgovarajućoj temperaturi, izbegavajte proizvode koji u sebi sadrže sirova jaja i nemojte jesti u sumnjivim restoranima i roštiljnicama. Deci često perite ruke, kad god za to imate priliku, a kad ste napolju sa sobom nosite dezinfekcijske maramice.
Priručna apoteka
Da vas letnje bolesti ne bi uhvatile nespremne, neka se u vašoj kućnoj apoteci nađu sledeći lekovi sa kojima ćete moći odmah delovati.
- Gel od aloe vere protiv opekotina.
- Antibiotske kapi za uši koje vam je preporučio lekar.
- Sredstvo protiv uboda komaraca i ostalih insekata.
- Ako dete povraća i ima proliv povećajte unos tečnosti da ne bi dehidriralo, u tom slučaju možete mu dati voćni sladoled koji će ga rashladiti i obezbediti tečnost.
Kako razlikovati stomačni virus od trovanja hranom
Proliv i povraćanje su simptomi koji prate stomačni virus, ali i trovanje hranom. Uglavnom dolaze iznenada, a godišnje ih iskusi i nekoliko stotina miliona ljudi. Većina njih se i ne obrati lekaru za pomoć osim ako je u pitanju neki teži oblik. Mi vam danas otkrivamo kako da u ovim slučajevima znate da li je u pitanju virus ili nešto što ste pojeli. Iako su simptomi slični važno je da znate tačan uzrok zbog lečenja.
Trovanje hranom
Nije uvek jednostavno primetiti razliku između stomačnog virusa i trovanja hranom. Lekari kažu da virus može uzrokovati akutnu infekciju gastrointestinalnog trakta koja obuhvata stomak i creva. Trovanje hrane nastaje kada pojedemo hranu koja je na bilo koji način kontaminirana.
Trovanje hranom uzrokuju bakterije, virusi i paraziti, a u zavisnosti od vrste trovanja, bakterija može slati i određene otrove u vaša creva. Najlakši način da otkrijete da li je u pitanju trovanje hranom jeste da proverite da li su se razbolele i neke druge osobe koje su jele isto što i vi. U suprotnom teško da ćete sa sigurnošću otkriti uzrok.
Simptomi
Simptomi i u slučaju stomačnog virusa i u slučaju trovanja su gotovo identični, a podrazumevaju sledeće:
- Mučnina
- Povraćanje
- Vodeni proliv
- Povišena temperatura
- Grčevi u stomaku
Simptomi u slučaju trovanja nastupaju svega par sati nakon što pojedete kontaminiranu namirnicu dok je za simptome virusa potrebno nešto više vremena. U slučaju virusa, vrlo je moguće da će vas prvo početi boleti stomak pa će se naknadno pojavljivati drugi simptomi. U slučaju trovanja hrane simptomi su obično nešto izraženiji, ali sve skupa traje kraće, dok je za virus potrebno malo više vremena da napusti organizam.
Ima li razloga za brigu?
Bez obzira na to da li je uzrok vaših simptoma virus ili trovanje treba da se zabrinete ukoliko simptomi ne prolaze nakon par dana, praćeni su povišenom temperaturom ili ste primetili tragove krvi u stolici.
Lekaru treba da se obratite i ukoliko ste jeli divlje gljive koje ste brali sami jer može biti reč o otrovnim gljivama koje izazivaju zatajenje jetre i u tom slučaju vam je neophodna hitna medicinska pomoć.
Vrste trovanja hranom
Ako je nešto što ste pojeli izazvalo simptome u narednih 24 – 48 sati smatrajte se sretnom osobom, odležite to, stavite se na dijetu i nastavite sa životom jer to je najbolji mogući ishod. Postoje teži oblici trovanja hranom koji mogu dovesti do fatalnih posledica. Neki od njih su:
Trovanje ešerihijom koli. Zaraza obično nastupa ako konzumirate sirovo meso i povrće koje nije dobro oprano. Može doći do oštećenja krvnih sudova i zatajenja bubrega.
Vibrio vulnificus je bakterija koja se obično nalazi u sirovim ostrigama i ostalim školjkama koje nisu dobro termički obrađene, ali i namirnicama koje su bile sa njima u kontaktu. Posebno je opasna za ljude koji inače imaju problema sa jetrom.
Listerija je još jedna bakterija koja stanuje u sirovom mesu, sirovom povrću i u kori dinje. Isto tako može se naći u nepasterizovanom mleku i posebno je opasna za trudnice i starije ljude. Zaraza listerijom u prvim mesecima trudnoće može izazvati pobačaj ili mrtvorođenče. Zato se trudnicama ne preporučuje da jedu dimljena mesa i ribu te nepasterizovane sireve.
Stafilokoka. Ova bakterija proizvodi sopstveni otrov kako raste u hrani. Može izazvati botulizam koji može biti opasan po život. Obično se krije u namirnicama koje nisu dobro zapakovane.
Salmonela se obično krije u sirovim jajima, sirovom mesu i peradi. Jaja i meso peradi treba dobro termički obraditi pre konzumiranja.
Tokom ovih toplijih meseci kada su trovanje hranom i stomačni virusi česta pojava pazite šta jedete, pijte puno tečnosti, jedite hranu koja je dobro termički obrađena, pazite na datume i na način na koji je hrana čuvana. Isto tako bilo bi dobro da uzimate probiotike koji će povećati broj dobrih bakterija u crevima.
Prva pomoć kod ugriza buba
Ugrizi izazivaju crvenilo, svrab, pa i bol. Najgore je još kada češanjem stvorimo ranice na koži. Zato, na vreme reagujte i potražite pomoć u prirodnim lekovima.
Oni moraju da imaju dovoljnu količinu aktivnih sastojaka: tanini, lako upijajuća ulja, prirodni enzimi, hranjive supstance, minerali (željezo, natrijum, magnezijum, mangan) i da imaju malo kiselina (kiseline imaju tendenciju da pojačaju svrab).
Kora od banana – trljate kožu sa ugrizom korom od banane i sačekajte 30 minuta da bi sastojci počeli delovati. Ponavljajte svaki put kada se ponovo javi svrab. Inače, kora od banana je, takođe, dobra protiv akni, posekotina ili kod otvorenih rana.
Led – stavite nekoliko kockica leda u plastičnu kesu, pa zamotajte u peškir i stavite tu ledenu oblogu na bolno mesto. Led kod ugriza može biti dobra pomoć samo privremeno – da ublaži bol.
Prirodna ulja – gotovo svako prirodno ulje je dobro protiv ugriza buba. Utrljajte ga na ugriženo mesto i ponavljajte nekoliko puta na dan. Ipak, nemojte previše nauljiti ranicu. Ostavite koži vremena da upije ulje.
Blato – iako vam ni jedan doktor neće preporučiti ovaj tretman, mnogi ljudi tvrde da je blato puno nutrijenata i da vam može pomoći. Ipak, blato je puno i raznih bakterija, koje mogu izazvati određene infekcije. Tako da je odluka na vama. Dobra pomoć ili ne?
Aloe vera – ova biljčica spada u najzdravije ljekove prirode (o njoj smo pisali ovdje). Ne samo da će vam listić aloe ili sok ove biljke pomoći da uklonite svrab i otekline, nego će pomoći i da bol i ranice nestanu.
Pored ovog možete probati i sa medom, belim lukom i jabukovim sirćetom.
Kako da se zaštitite od krpelja
Većina krpelja ne nosi zarazne bolesti, ali potrebno ih je odmah ukloniti sa tela. Saznajte kako da se u prirodi zaštite od ovih napasnika.
Krpelji su vrlo aktivni u proleće i leto, ali to ne znači da treba da se odreknemo druženja u prirodi, šetnji, trčanja šumom. Dobra zaštita, preventivne mere će vas čuvati od ovih malih dosada.
- Držite se utabanih staza i puteljaka kada idete šumom. Ne hodajte kroz visoku travu i gusto rastinje, jer ih tu ima najviše.
- Nosite svetlu odeću. Tako ćete napasnika uočiti najlakše, jer su tamni.
- Zaštitite telo sredstvima protiv ugriza insekata, posebno delove, koji su češće izloženi ugrizima: gležnjeve, vrat, ruke.
- Obucite odeću za šumsku šetnju. Znači, nisu dozvoljene sandale ili kratke hlačice. Potrebne su vam majice i hlače dugih rukava i nogavica, glatkih materijala. Poželjno je da nogavice ugurate u čarape, a glavu zaštitite kapom ili maramom.
- Ukoliko se raskomotite, odeću ne odlažite na zemlju ili na drveće i kada je ponovo oblačite, dobro je istresite i proverite.
- Po povratku iz prirode, pregledajte kožu i glavu (posebno deci), a odeću istresite i odmah stavite na pranje. Istuširajte se.
Ukoliko se krpelj, ipak, zakači za vas, najsigurnije je da ga uklonite pincetom. Zahvatite napasnika što bliže koži, da mu lakše možete izvući i glavu. Lagano, pokretima levo desno, izvadite krpelja. Primetićete malu crnu tačku, ukoliko mu glava ostane ispod kože. Tada morate da je izvadite iglom ili pincetom ili posetite lekara. Operite mesto ujeda i ruke. I posle ovog postoji opasnost od lajamske bolesti, pa tako morate, čak mesec dana, voditi računa o eventualnim simptomima poput: crvenila, glavobolje, povišene temperature, bolova u mišićima.
Kako nagle promene vremena utiču na zdravlje
Mnogi ljudi širom sveta tvrde da promene vremena utiču na njihovo zdravstveno stanje i pogoršavaju simptome hroničnih stanja od kojih boluju. Ako ste se ikad zapitali na koje to bolesti najviše uticaja ima promena vremena, na pravom ste mestu.
Migrena
Nagle promene vremena su jedan od glavnih okidača kad je u pitanju migrena i malo je onih koji inače pate od migrena, a koji neće osetiti napade uzrokovane naglim padom ili porastom tempretaure. Brojna istraživanja su pokazala da se rizik od napada migrene sa svakom naglom promenom vremena povećava za 7,5 odsto, a veliki uticaj ima i grmljavina iako nikada nije dokazano zašto je to tačno tako.
Stručnjaci preporučuju da ukoliko patite od migrena tokom ovog promenjljivog perioda pokušate smanjiti unos kofeina, alkohola, redovno spavate i odmarate se. S druge strane veoma je važno da se pravilno hranite i pazite na hidrataciju organizma.
Srčani udar
Nagli pad temperature povećava rizik od srčanog udara, a zabrinjavajuća je činjenica da temperaturna razlika i ne mora biti preterano drastična da bi se rizik povećao.
Svaki nagli pad temperature sa sobom nosi i povećan broj srčanih udara jer se usled hladnoće krvni sudovi skupljaju što otežava cirkulaciju, a to dovodi do zgušnjavanja krvi, moguće pojave ugrušaka i povećanog rizika od srčanog udara.
Ipak, na rizik od srčanog udara treba posebno pripaziti za vreme toplotnih udara jer tada gubimo više vode putem znoja, a to znači i manje vode u krvi što može uzrokovati ugruške.
Ako ste srčani bolesnik, imate povišen krvni pritisak ili holesterol u krvi tokom ovog „varljivog“ vremena treba da se oblačite slojevito, da pijete dosta tečnosti i da se čuvate od mogućih prehlada i gripa koji takođe mogu povećati rizik od srčanog udara kod ljudi koji spadaju u rizičnu grupu.
Bolesti pluća
Ljudi koji pate od bolesti pluća kao što su emfizem ili bronhitis su veoma osetljivi na nagle promene vremena i to ne samo na zahlađenje već i na nagli porast temperature.
Kad je vreme toplije, teže dišemo jer nam je potrebno više energije i kiseonika da bismo rashladili telo što može predstavljati problem koji može dovesti do kašlja i nedostatka vazduha.
Da biste spremni dočekali promenu vremena ukoliko ste plućni bolesnik treba da pratite prognozu i postarate se da vam temperatura vazduha bude jednaka u svim delovima kuće, pijete dosta vode po vrućinama, utoplite se kad je hladno i budite aktivni bez obzira na vreme.
Ekcem
Većina nas sa nestrpljenjem očekuje leto, ali svi oni koji boluju od ekcema mu se preterano ne raduju jer vrućina može pogoršati svrab i ljuštenje kože.
Potrudite se da bar u svom domu temperaturu održavate stabilnom koliko god je to moguće, ne preterujte ni sa grijanjem ni sa hlađenjem, ali redovno zračite. Koristite pamučnu posteljinu i izbegavajte garderobu napravljenu od sintetike, birajte prirodne prozračne materijale. Isto tako, koristite medicinska sredstva za hidrataciju kože najmanje dva puta dnevno.
Bol u zglobovima
Sigurno ste više puta čuli svoju baku ili roditelje kako se žale na bolove u kostima i zglobovima pred svaku promenu vremena? Statistika kaže da sedam od deset ljudi koji imaju bolove u zglobovima doživi pogoršanje pri naglom padu temperature. Jedna od teorija tvrdi da je to zato što smanjeni pritisak u vazduhu utiče na oticanje zglobova što stimuliše nerve vlakana.
S druge strane, s pogoršanjem vremena ljudi postaju manje aktivni što dovodi do ukočenosti i pogoršanja simptoma, a tu je i smanjena izloženost suncu i umanjen nivo vitamina D.
Potrudite se da bez obzira na vreme budete fizički aktivni svakog dana po malo. Radite posebne vežbe za zglobove koji će održavati fleksibilnost i smanjiti bolove. Izlažite se sunčevoj svetlosti najmanje 10-15 minuta u toku dana posebno u periodu od maja do oktobra kada ima najviše sunčevih intervala, a tokom zimskih meseci uzimajte suplemente vitamina D.
