Hrana koja alkalizuje organizam

Autor: Jelena Računica

Osnovni koncept koji se krije iza alkalne dijete jeste da određena hrana može stvarati kisele bioprodukte u vašem telu nakon što ih probavite. Na svu sreću, negativan uticaj tih kiselina se može smanjiti ako ograničite unos takve hrane,  a povećate unos namirnica koje alkaliziraju organizam.

Beneficije koje donosi ovakva dijeta su zaista brojne, a prema poslednjim istraživanjima dokazano je da ovakav način ishrane može:

• Poboljšati zdravlje kostiju.
• Smanjiti trošenje mišićne mase.
• Preventivno uticati na bolesti poput hipertenzije i moždaog udara.
• Poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema.
• Poboljšati kognitivne sposobnosti i pamćenje.

I ono što je najbolje, alkalna hrana nije skupa jer su to obično namirnice koje su vam dobro poznate i neće vam biti problem niti da ih nađete niti da ih uvrstite u svakodnevnu ishranu.

Zašto bi trebalo jesti alkalnu hranu?

Za održavanje organizma vitalnim veoma je važno da naša tela imaju pH vrednost krvi oko 7,4, a na pH skali to je pomalo alkalno. Jedan od glavnih načina na koje naša tela održavaju unutrašnju pH vrednost je putem bubrega. Oni filtriraju sav višak kiseline u organizmu i izbacuju ga putem urina.

Problem nastaje kada konzumiramo previše hrane koja stvara kiseline pa bubrezi jednostavno nisu u mogućnosti da filtriraju sve i izbace sav višak što uzrokuje kretanje kiselina u tkivu organizma. Studije su otkrile da ako previsok nivo kiselina postane hroničan može doći do brojnih zdravstvenih stanja. Samo neka od njih uključuju stavranje kamenja u bubrezima, smanjena gustina kostiju, degradacija mišića i moguća povezanost sa artritisom, dijabetesom i kancerogenim obolenjima.

Lekar Thomas Remer je razvio način izračunavanja potencijalnog kiselog ili alkalizirajućeg efekta koji hrana može imati na organizam i naziva se potencijalno opterećenje bubrega kiselinama (PRAL) i time se meri koliko kiselina bubrezi treba da procesuiraju nakon što pojedemo određene namirnice.

Dokazano je da kad jedemo hranu koja ima visok PRAL, pH vrednosti urina i pljuvačke često postaju niže, ili više kisele, dok hrana sa niskim PRAL vrednostima podižu pH vrednosti urina i pljuvačke čineći ih alkanijima. Treba napomenuti da ovaj način merenja nije savršen, ali može dati prilično korisne smernice kad je u pitanju način na koji hrana utiče na telo.

Alkaliziranje hrane po grupama

Stručnjaci preporučuju da 80 odsto svakodnevne ishrane sačinjava alkalna hrana iz grupa namirnica koje ćemo navesti u daljem tekstu. Ostalih 20 odsto namirnica može biti neutralno do kiselo, ali trebalo bi ih svesti na minimum. Uvek birajte svežu, organsku hranu kad god ste u mogućnosti. Veoma važan deo alkalne ishrane su i minerali koji pomažu organizmu da odbaci kiseline. Organska hrana dokazano ima najviše nutritivne vrednosti i bogata je mineralim ai vitaminima.

Povrće. Svo povrće je alkalno i ako jednostavno povećate unos povrća na dnevnoj bazi, na dobrom ste putu ka alkalnoj dijeti. Najbolje je povrće jesti u sirovom obliku ili kuvano na pari, prženo ili dinstano duže vreme jednostavno nije dobro jer na neki način gubi svoja lekovita svojstva. Morske trave su veoma alkalne kao i zeleniš poput spanaća, kelja, peršuna, potočarke…

Voće. Većina voća je takođe alkalno uz nekoliko izuzetaka među koje spadaju borovnice, brusnice i šljive za koje je dokazano da spadaju u kiselu hranu. Baš kao i povrće, preporučuje se voće u sirovom obliku. Najbolje alkalno voće je: dinja, limun, limeta, urme i grožđice. Sveže ceđeni sokovi i smoothiji se takođe preporučuju.

Orašasti plodovi i semenke. Bdemi, kestenje, chia semenke i susam su alkalni dok su svi ostali orašasti plodvi i semenke pomalo kiseli. Da biste ih napravili alkalnima trebalo bi da ih namočite u vodu, pustite da proklijaju zatim jedete klice.

Žitarice i mahunarke. Amarant, proso i kinoa su jedine organske žitarice koje su alkalne kao i sveže mahunarke poput graška, lima pasulja i svežih proizvoda od soje poput tofua i tempeha. U principu sve ostale žitarice i mahunarke su pomalo kisele i trebalo bi ih zaobilaziti posebno kad je reč o prerađenim namirnicama poput hleba ili testenine.

Koju hranu je potrebno izbegavati?

Grupe hrane za koje je dokazano kako su najkiselije su uglavnom životinjskog porekla, a jedna od najkiselijih namirnica je meso. Riba je malo bolja, ali i dalje prilično kisela. Mlečni proizvodi i jaja su takođe kiseli, a mleko koje je najmanje kiselo je kozje.

Pored proizvoda životinjskog porekla najkiseliji su veštački zaslađivači i beli šećer, ali melasa, med i javorov sirup su takođe kiseli. Važno je napomenuti da je glavni fokus alkalne dijete da na neki način izbalansirate šta jedete i uvedete više zdravih namirnica. Ni u kom slučaju ne treba da budete ekstremni.