Koje ulje za kuvanje bi trebalo koristiti
Danas u prodavnicama zaista možete naći mnoštvo različitih vrsta ulja za kuvanje i ponekad je teško proceniti koje je najbolje, a s obzirom da gotovo svaki recept počinje sa zagrevanjem malo ulja mi smo odlučili da sa vama podelimo koja to ulja bi trebalo da koristite, a koja bi trebalo preskočiti.
Nakon što pročitate ovaj tekst do kraja i naučite koja je to razlika između ulja sigurni smo da više nikada na ulje nećete gledati istim očima. Krenimo redom.
Maslinovo ulje. Ranije se maslinovo ulje koristilo samo u mediteranskim krajevima, a ono je vremenom postalo jedno od najčešće korištenih ulja u celom svetu. Maslinovo ulje je mononezasićeno, tečno je na sobnoj temperaturi, a ukoliko se ohladi dolazi u čvrsto stanje. Ima visok nivo antioksidanata, a najkvalitetnije je svakako ekstradevičansko, tamno zelene boje i bogatog ukusa. One svetlije vrste maslinovog ulja nisu ni blizu zdrave jer su zaista puno prerađene, ali su zato bolje za prženje jer imaju višu tačku dimljenja.
Kokosovo ulje. Kod nas se uglavnom koristi za kozmetičke tremane, negu kose i kože, ali kokosovo ulje je veoma dobro i za kuvanje. Ono je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju, a topi se pod uticajem toplote, a jelima daje sjajan ukus kokosa. Kokosovo ulje je zasićena masnoća što su stručnjaci dugo vremena kalsifikovali pod nezdravo. Danas se veruje da zasićene masti nisu toliki problem kao što su šećeri i prerađeni ugljeni hidrati.
Biljna ulja. Pod biljna ulja spadaju ulje od suncokreta, soje ili šafrana, verovatno ona koja najčešće koristimo. Ova ulja imaju visoku tačku dimljenja što ih čini veoma prikladnim za spremanje jela, prženje, dinstanje, ali ona nemaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost. Uglavnom sadrže veliku količinu omega 6 polinezasićenih masnih kiselina, a tokom proizvodnje sa koriste razne industrijske hemikalije za koje i sami možete pretpostaviti kako nikako nisu zdrave.
Palmino ulje. Ovo ulje spada pod veoma raznovrsnu zasićenu masnoću i ako obratite pažnju primetićete da se nalazi u gotovo 50 odsto proizvoda koje kupujete u prodavnici od hrane do sredstava za higijenu. Palmino ulje je najsličnije kokosovom bar kad je u pitanju agregatno stanje i odlična je veganska zamena za puter. U principu to je jedna vrsta margarina i jako je dobro za prženje.
Ulje od repice. Po ukusu i nameni najsličnije je biljnom ulju, ima veoma visoku tačku dimljenja zbog čega je sjajno za prženje, a siromašno je zasićenim mastima. Trebalo bi samo paziti da kupujete organsko ulje repice.
Mast. Svinjska mast je nekoliko decenija ranije bila dosta više korištena u kuhinjama širom regiona nego što je to danas, ali u seoskim domaćinstvima ona se i dalje redovno koristi. U poslednje vreme sve više se priča o masti kao sjajnoj alternativi za kuvanje posebno ako joj znate poreklo i ako je napravljena na malim seoskim domaćinstvima bez ikakvih primesa.
Puter. I za kraj nam je ostao puter kao takođe veoma često korišćena masnoća za kuvanje. Puter se obično koristi kao baza za umake, za pečenje mesa kome ne treba mnogo termiče obrade i u tom slučaju se meša sa uljem. Puter se smatra „pravom“ masnoćom koja ne sadrži nikakve hemijske dodatke i zato bi trebalo uvek da ga birate ispred margarina. Bogat je zasićenim mastima i potrebna je mala količina da bi dobili veliku razliku po pitanju ukusa. Kad kupujete puter birajte onaj najkvalitetniji, dobijen od mleka karava koje su hranjene organskom hranom.
