Evolucija dojenja
Danas, Svetska zdravstvena organizacija svim majkama preporučuje da svoje bebe doje najmanje godinu dana, s tim da do navršenih šest meseci beba ne jede ništa drugo osim majčinog mleka. Ali, kako je dojenje s vremenom evoluiralo i kako se na dojenje gledalo kroz istoriju. Otkrivamo vam interesantne činjenice.
Verovali ili ne, najprirodnija pojava na svetu kao što je dojenje budi mnoge kontrverze i to ne samo u poslednjih nekoliko godina već vekovima. U magazinu Nature’s Body: Gender in the Making of Modern Science, objavljen je veoma interesantan članak u kome se govori kako se to na dojenje gledalo pre nekoliko stotina godina i kako je ono evoluiralo do danas.
U tekstu se spominje da se u davnašnja vremena verovalo kako majčino mleko leči gluvoću i kako može oživeti mrtve, ali to je samo početak interesantnih činjenica vezanih za dojenje.
Naime još su i drevni Egipćani, Rimljani i Grci savetovali mladim majkama da doje svoje potomke, ali u kasnijim godinama koje će doći dojenje je postalo navika “niže klase” pa su žene iz visokog društva imale dojilje koje su dojile njihovu decu. To je bilo posebno izraženo u 18. veku.
S vremenom, “dojilja” je postalo plaćeno zanimanje, a žene kojima je to postalo profesija najviše su posla imale u Evropi, gde su žene najviše koristile njihove usluge. Ovaj trend je naglo opao kad je vlada objavila da je porastao mortalitet novorođenčadi za šta su okrivljene upravo dojilje.
Tokom 18. veka, francuski filozof Žan-Žak Ruso i švedski biolog Karl Linus su podsticali mlade majke da doje svoju decu i zalagali se za to da se dojilje zakonom zabrane. Vlada je tada promovisala dojenje kao najzdraviju alternativu, ali su naišli na otpor žena koje su smatrale da je taj potez isključivo politički s ciljem da se žene zadrži u kućama.
U 19. veku u Americi desio se navodni nedostatak mleka što je izazvalo pad dojenja i dovelo do trenda davanja kravljeg mleka bebama, što je tada okarakterisano kao krajnje opasno. Majke u tadašnje vreme nisu razumele zdravstvene rizike davanja kravljeg mleka bebama mlađim od godinu dana i njihovu nemogućnost probavljanja istog radi nedovoljno razvijenog digestivnog trakta. Uticaj na smanjenu popularnost dojenja imao je Sigmund Frojd koji je rekao da novorođenče sisa radi seksualnog zadovoljstva što je mnoge majke podstaklo da svoju decu hrane na flašicu.
Nakon Drugog svetskog rata zamensko mleko postalo je dostupno majkama širom sveta, ali su ga baš kao i dojilje nekoliko vekova ranije, mogle priuštiti samo imućnije žene pa je ono na neki način postalo statusni simbol, a dojenje je ponovo bilo rezervisano za siromašne i označeno je kao staromodno.
Sredinom 50-ih godina prošlog veka osnovana je La Leche liga koje je za cilj imala podizanje svesti o dobrobitima dojenja i apelovala je na sve majke da doje svoju decu, ali su žene srednje i više klase i dalje smatrale hranjenje na flašicu superiornijim u odnosu na dojenje.
I dan danas, mnogo godina kasnije dojenje je tema mnogih rasprava kako među majkama tako i među stručnjacima iako su brojna istraživanja dokazala i pokazala da je majčino mleko apsolutno najbolja i najzdravija hrana za bebu do šest meseci.
Danas su žene emancipovane, i dat im je slobodan izbor da same odluče kako žele hraniti svoju decu, a broj onih koje se odluče dojiti svoju bebu punih godinu dana je sve manji i manji uprkos preporukama Svetskih zdravstvenih organizacija, uprkos raznim kampanjama i podizanju svesti, uprkos raznim poznatim licima koje s ponosom ističu da doje svoje bebe.
U čemu je zaista problem?
U prilog dojiljama sigurno ne idu mali porodiljski dodaci koji žene primoravaju da se što pre vrate na posao, ali ni odnos javnosti prema majkama koje svoje bebe žele dojiti u javnosti i koje se obično susreću sa veoma negativnim reakcijama.
