Menu 

Iako se uglavnom priča o postporođajnoj depresiji postoji veliki broj žena koji se sa anksioznošću i depresijom nose i tokom same trudnoće.

Istraživanja su pokazala da čak 33 odsto trudnica iskusi kliničku depresiju ili anksioznost u nekom periodu trudnoće. S druge strane ista ta istraživanja pokazuju da čak 20 odsto tih trudnica ne zatraži stručnu pomoć, a u većini slučajeva sam način lečenja je često pogrešan. Postoji neki čudan mit kako bi sve trudnice trebalo da budu srećne i vesele i upravo iz tog razloga lekari se retko bave mentalnm stanjem trudnica, a same trudnice se stide potražiti pomoć. Iapk uprkos svemu, ne treba da patite jer se sa ovim problemima možete izborititi na veoma efikasne načine koji ne mogu naškoditi bebi.

Simptomi anksioznosti i depresije

Dijagnoza poremećaja ponašanja u trudnoći može biti prilično teška, jer kao što svi znamo hormonalne promene u trudnoći su najnormalnija stvar i zato ih se veoma lako može zameniti sa nekim ozbiljnijim poremećajima. Neki od simptoma koji se mogu tumačiti na oba načina su promene apetita, manjak energije, manjak koncentracije i sna. Isto tako sasvim je normalno da se trudnica brine više nego inače za zdravlje bebe, kako će proći sam porodđaj, da li će se snaći u ulozi majke… S druge strane, ukoliko imate uporne simptome depresije i/ili anksioznosti koji vam ne dozvoljavaju da normalno funkcionišete obavezno potražite pomoć.

Simptomi depresije uključuju:

3009141693_b413709276_z

  • Niste raspoloženi većinu vremena tokom dve nedelje i više.
  • Ne uživate u stvarima koji su vas ranije činile srećnima.
  • Opada vam interes za svijet koji vas okružuje.
  • Osećate se bezvredno.
  • Imate manjak energije.
  • Loša vam je koncentracija.
  • Imate promene u apetitu.
  • Osećate se beznadežno.
  • Imate suicidalne misli.
  • Previše ili premalo spavate.

Simptomi anksioznosti variraju od same vrste anksioznosti i mogu uključivati:

  • Prevelika briga koju ne možete kontrolisati.
  • Nervoza.
  • Tenzijska glavobolja.
  • Poremećen šablon spavanja
  • Osećaj nemira.
  • Zamor.
  • Loša koncentracija.

Faktori rizika za anksioznost i depresiju

Sve žene mogu doživeti da pate od anksioznosti i depresije tokom trudnoće i pravila u tom slučaju nema, ali postoje one žene koje su pod nešto većim rizikom nego ostale. Među njih spadaju žene koje:

  • U porodici imaju slučajeve depresije i poremećaja raspoloženja.
  • Imaju iskustva sa PMDD poremećajem.
  • Ako su majke maleđ od 20 godina.
  • Žive same.
  • Nemaju novčanu podršku.
  • Imaju probleme u braku.
  • Razvedene su ili rastavljene.
  • Imale su traumatične i stresne događaju u životu tokom nekoliko prošlih godina.
  • Nisu sigurne u vezi trudnoće.
  • Imaju probleme sa trudnoćom.
  • Imaju niska primanja.
  • Imaju više od troje dece.

Rizici nelečenja anksioznosti ili depresije

Dobro su poznate posledice koje može izazvati depresija ili anksioznost ako se ignoriše i ne leči tokom trudnoće, a odnose se kako na mjku tako i na bebu. Neke od njih su:

IMG_6548

Kod beba

  • Mala porođajna težina.
  • Prevremeni porođaj.
  • Niska APGAR ocena.
  • Loša adaptacija van materice.

Kod majki

  • Samoubistvo
  • Obustava trudnoće
  • Postporođajna depresija ili anksioznost
  • Upotreba supstanci poput droge ili alkohola
  • Otežano povezivanje sa bebom.
  • Preeklampsija.
  • Prevremeni porod.
  • Povećan rizik od carskog reza.

Opcije lečenja

Postoji nekoliko razliitih načina lečenja koji ne uključuju lekove i samim tim su sigurniji za zdravlje bebe. Za žene kojima su lekovi neophodni postoje opcije koje imaju nešto manji rizik od mogućih komplikacija, a mogu biti od velike pomoći. U svakom slučaju razgovarajte sa vašim lekarom i zajedno iznađite najbolje moguće rešenje.

Alternativni pristup lečenju

Postoje i načini lečanja koji ne odrazumevaju lekove, a mogu biti prilično delotvorni, ali preporučuju se ženama koje pate od umerenih do blagih oblika depresije i anksioznosti. Neki od njih su:

  • Psihoterapija, razgovor sa psihoterapeutom o mislima i emocijama.
  • Omega 3 masne kiseline koje se nalaze u hrani poput masne ribe, orašastih plodova i dokazano je da deluju kao prirodni podizač raspoloženja.
  • Terapija svetlošću tokom koje se pacijent izlaže veštačkim zracima sunca u određeno vreme i na taj način se ublažavaju simptomi depresije.
  • Akupunktura, kineski način lečenja koji uključuje stavljanje tankih iglica na delove tela koji utiču na raspoloženje.
Piši!
Širi dalje!

Napišite komentar