Nekoliko sitnica o aritmiji
Aritmija je izraz koji obeležava sve promene od normalnih sekvenci električnih impulsa koji mogu biti previše brzi, previše spori ili van ustaljenog ritma. Kada srca ne kuca na pravi način, znači da ne pumpa ni krv kako bi trebalo, a to utiče na pluća, mozak i sve ostale organe, a može dovesti čak i do zatajenja pojedinih organa.
Normalno i zdravo srce je snažan mišić, nešto veći od stisnute šake koji konstantno pumpa krv kroz cirkulatorni sistem. Svakog dana, srce se zgrči i proširi čak 100.000 puta, a u isto vreme ispumpa neverovatnih 7,000 litara krvi. U celom životnom veku od 70 godina srce u proseku kucne 2,5 milijarde puta.
Da biste bolje razumeli kako srce kuca, trebalo bi da znate nešto više o samoj strukturi srca.
Srce se sastoji od četiri komore i četiri zaliska. Dve gornje komore se nazivaju atrije.Pored komora srce ima i četiri zalsika koji se otvaraju i zatvaraju da bi propustili krv samo u jednom smeru kada srce udara. Svaki zalizak ima nešto nalik klapnama, jedan zalizak ima dve, dok ostali imaju po tri. Protok krvi nastaje samo onda kad postoji razlika u pritisku koji prelazi preko zalizaka i to uzrokuje da se oni otvaraju. U normalnim uslovima zalisci omogućavaju da krv teče samo u jednom smeru.
Srce pumpa krv prema plućima i prema ostalom tkivu u sekvencama pomoću veoma dobro organizovanih kontrakcija upravo te četiri komore. Da bi srce dobro funkcionisalo, komore moraju biti veoma dobro organizovne.
Električni signali kontrolišu protok krvi. Otkucaj srca odnosno kontrakcija počinje kada električni impuls iz sinoatrialnog čvora prolazi kroz njega. Odatle električni impuls putuje prema grrupi specijalizovanih vlakana koji se nazivaju His – Purkinje sistem pa sve do ostalih komora. Da bi srce pravilno radilo ova ruta se mora precizno ponavljati. Sve dok se električni impulsi normalno prebacuju srce će regularno kucati. Kod odraslih ljudi srce bi u proseku trebalo da kuca od 60-100 puta u minuti.
Abnormalni srčani ritam. Aritmija označava bilo kakve nepravilnosti kod otkucaja srca i to ne mora da znači samo ubrzani rad srca. Neke aritmije određuju pauze u otkucjima ili otkucaji koji dođu pre nego što bi trebalo. Povremena aritmija ne može trajno oštetiti srce, ali ako traje duže može uzrokovati da otkucaji srca budu previše brzi ili previše spori, a svremenom to može uticati da srce bude manje efikasno.
Ubrzan rast srca se računa više od 100 otkucaja srca u minuti kod odraslih ljudi i naziva se tahikardija
Usporen rad srca je manje od 60 otkucaja u minuti i naziva se bradikardija.
Uzroci aritmije
Normalno, ćelije koje najbrže pucaju su one u sinusima i cinoatrialnom čvoru, a ta oblast se naziva i prirodnim pejsmejkerom. U određenim uslovima gotovo svo srčano tkivo može započeti impuls koji generiša otkucaj, a ćelije provodnog sisitema srca mogu automastki pucati i započeti električnu aktivnost. Upravo ta aktivnost može poremetiti normalan raspored pumpne aktivnosti srca.
Kada se javlja aritmija
- Kada prirodni pejsmejker srca razvija abnormalno otkucaje ili ritam.
- Normalalno sprovođenje je na bilo koji način ometeno ili prekinuto.
- Kada drugi deo srca preuzima ulogu pejsmejkera.
Želeli smo samo malo više da vam približimo šta se to dešava u srcu kada nastaje aritmija, a vi ako primetiti nešto drugačije kada je u pitanju srčani ritam i način na koje srce kuca, obavezno se javite lekaru, objasnite mu sve vaše simptome i zajedničkim snagama dođite do dijagnoze i odgovarajuće terapije.
