Kapar – biljka koja je spasila Zid plača
Jeste li ikad probali kapare, one sitne male plodove koje obično nalazimo u receptima i jelima mediteranskog porekla, kojima daju posebno pikantnu i osvežavajuću aromuž? Pored posebnog ukusa, kapari poseduju i mnoštvo lekovitih svojstava zbog kojih bi ih trebalo što više upotrebljavati.
Kapar je grmolika biljka koja raste na obalama Sredozemnog mora, ali se može naći na gotovo svim ostrvima Jadrana.
Legenda o kaparu
Za kapar se vezuje i jedna poprilično poznata legenda koja kaže da se u vreme kada su Rimljani napali Jerusalim tamo našao dečak po imenu Tsalaf koji je stajao na zapadnom zidu i gađao Rimljane strelicama da ne bi ušli u grad. Rimljani su kada su naišli na otpor odlučili da u grad uđu sa severne strane, prišli su s leđa dečaku i ostali zapanjeni kad su videli da su se borili protiv samo jednog malog dečaka. Prema verovanju, pre nego su rimske strelice pogodile dečaka, on se pretvorio u biljku kapar čije trnje je ubolo rimske vojnike, oni su popadali i tako je zapadni zid Jerusalima ostao netaknut. Upravo taj zid danas poznajemo i kao Zid plača kojeg svake godine posete milioni hodočasnika.
Pored zanimljive priče, kapari su poznati i po mnogim lekovitim svojstvima i nutrijentima zbog kojih spadaju u sami vrh najzdravijih namirnica na svetu.
Gvožđe
Gvožđe je jedan od najvažnijih minerala koji pomaže crvenim krvnim zrncima da prenosi kiseonik kroz krvotok te pomaže ćelijama da proizvode više energije da bismo bolje funkcionisali tokom obavljanja svakodnevnih poslova. Kapari sadrže popriličnu količinu gvožđa, ali je problem što se oni obično ne konzumiraju u velikim količinama, ali mogu biti odličan dodatak vašoj zdravoj ishrani.
Vitamin K
Vitamin koji je poznat po tome što apsorbuje masti i što igra veoma važnu ulogu u sprečavanju krvnih ugrušaka se u poriličnim količinama nalazi u ovim malim plodovima. Jedna kašika kapara sadrži čak 31 odsto od dnevnih potreba organizma za vitaminom K.
Zaštitnici jetre i bubrega
Kapari su u davna vremena bili sastavni deo narodne medicine i njima su se lečile mnoge bolesti i stanja, na prvom mestu anemija, ztaim artritis i giht. Često su se upotrebljavali i protiv nadutosti te za stimulaciju rada jetre i verovalo se da jetru i bubrege štiti od raznih obolenja.
Moderna istraživanja su potvrdila antioksidantska svojstva kapara zbog udela polifenola, posebno bioflavonoida, a dokazano je da preventivno deluju na bolesti kardiovaskularnog sistema i kancerogenih obolenja.
Kako ih koristiti u ishrani
Kapari se retko jedu kao zasebna namirnica i obično se koriste kao dodatak, začin. Uglavnom ih možemo naći ukiseljene u malim teglicama, a mogu se kupiti u gotovo svim većim tržnim centrima. Ako želite probati kapare, dodajte ih u salatu, umake za testeninu, meso ili ribu. Za početak se bazirajte na jela mediteranskog porekla, a kad se naviknete na njihov ukus možete eksperimentsati
Veoma su intenzivnog ukusa i zato u početku, dok se ne naviknete budite oprezni sa količinama.
